Невоља

Зашто су Вељко Беливук и његова група ухапшени сада?

Барем откако је јесенас, из ложе „Партизановог“ стадиона у којој је седео и директор полиције Владимир Ребић, претио играчима „Црвене звезде“, па су таблоиди блиски власти и једном и другом дали неочекивану колико и примерену пажњу, Вељка Беливука званог Веља Невоља било је у јавности исувише да би се то по њега добро завршило; неписано је правило у том свету, наиме, да се тих пет минута славе завршавају нагло и веома неславно. Док насупрот томе много дужи рок трајања имају они житељи подземља о којима се зна мало или, још боље, нимало, већ и зато што такви представљају много мањи терет за оне који им пружају заштиту. А нема организованог криминала без спреге криминалаца и извесних структура у држави које су за то надлежне, штавише, што је криминал организованији то су и ове структуре моћније, таква је природа њиховог односа.

УСПОН И ПАД Па је тако и овај однос Беливука и надлежних структура кроз време еволуирао. Све док на њега, изненада, нису стављене лисице у раним јутарњим сатима прошлог четвртка, 4. фебруара, што је иначе, с позиције интереса друштва, и једино пожељно стање у коме може да се налази.
Тако да се овој акцији наших снага безбедности, у којој су ухапшени Беливук и низ његових сарадника, мора честитати од срца, како год да се окрене, нашем друштву је данас боље него што је било пре десетак дана; тим више уколико су тачне све оне језиве информације о злочинима који им се стављају на терет, а ту има и отмица, мучења, касапљења, убистава… Нећемо о детаљима, нема ни потребе.
Насупрот томе, и те како има потребе да се поразмисли како смо, и зашто, доспели у ову ситуацију да Вељко Беливук и група коју је предводио буду ухапшени сада а не раније.
Његов успон је, кроз извештавање медија о његовим активностима, могуће пратити још од пребијања возача/телохранитеља директора ФК „Партизан“ Милоша Вазуре 2016. године. Што значи да је његов успон заправо започео и раније, но, како год, после убиства Александра Станковића (коме надимак можда јесте а можда није био Сале Мутави) Беливук ће у периоду који је уследио преузети Станковићеву групу навијача „Партизана“, а потом и читаву јужну трибину. Кога то занима, по друштвеним мрежама може да пронађе и снимке неких виђенијих вођа навијача „Партизана“ које је Беливук сурово потчињавао у том процесу.
Паралелно с тим пак текао је кудикамо важнији процес у криминалном подземљу наркотика, рекета и ликвидација у коме су Беливук и његови пословни сарадници, евидентно, постајали све моћнији, а тиме и све опаснији.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *