Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Епидемија вируса корона није зауставила улагања у “Електропривреди Србије”. Све је више градилишта и започетих пројеката.
Многи пројекти су својевремено били у застоју или пред раскидом, али је уз труд пословодства и стручњака ЕПС, 2016. године покренут точак инвестиција. Тако ЕПС испуњава обавезу да сачува и осавремени капацитете који су изграђени, али и да изградњом нових осигура енергетску безбедност Србије и повећа учешће обновљивих извора у портфолију највеће енергетске компаније. Циљ је да “Електропривреда” унапреди постојеће термоелектране, хидроелектране, рударску механизацију, отвара савремене копове и изгради нове “зелене” електране. Најава нових улагања у електроенергетику даје подстрек да ЕПС убрза досадашње пројекте и ускоро започне што више нових.
МЕЂУ најзначајнијим пројектима је изградња новог блока снаге 350 мегавата у Костолцу од 618 милиона долара. То је први велики капацитет за производњу електричне енергије који ЕПС гради после три деценије. Србија ће добити модеран, ефикасан блок који ће испуњавати све домаће и европске еколошке критеријуме и дугорочно ће повећати сигурност српског енергетског система. Очекивана годишња производња је око 2,2 милијарде kWh.
НОВЕ ХЕ НА ДРИНИУЛАГАЊА у нове хидропројекте у фокусу су развоја ЕПС, чиме се испуњавају обавезе о повећању учешћа обновљивих извора енергије. Заједнички са “Електропривредом Републике Српске”, после три деценије, ЕПС као страни инвеститор учествује у пројекту градње три нове ХЕ на Дрини, снаге 180 мегавата. Пројекат је темељно припремљен, уз поштовање правне и техничке процедуре уз поштовање домаћих закона и међународних стандарда. |
Почетком децембра прошле године постављен је камен темељац за постројење за одсумпоравање у ЕПС-овој термоелектрани “Никола Тесла Б”. То је треће постројење којим ће се знатно унапредити заштита животне средине и за око 20 пута смањити емисије сумпор-диоксида. Вредност изградње постројења у ТЕНТ Б је 210 милиона евра, а око 120 милиона евра биће реализовано кроз рад домаћих фирми.
– Учешће домаћих фирми је веома важно за раст наше привреде, јер ЕПС утиче директно на раст БДП три одсто на нивоу године и још три одсто индиректно, кроз грађевину и остале гране. Овакви пројекти гарантују будућност термоелектрана у Србији и енергетску стабилност – рекао је Милорад Грчић, в. д. директора “Електропривреде Србије”. – Захваљујући производњи електричне енергије из свих ресурса и спровођењу пројеката заштите животне средине, ЕПС прави одрживи баланс и омогућава значајну конкурентност српске привреде.
НАСТАВАК “ЗЕЛЕНОГ ПУТА”СВАКИ инвестициони пројекат “Електропривреде Србије” обухвата мере унапређења заштите животне средине као део одговорног и одрживог пословања. ЕПС је уложио око 500 милиона евра у пројекте којима се унапређују квалитет ваздуха, воде и земљишта током последњих 15 година. Тиме је ЕПС заузео лидерску позицију као највећи инвеститор у заштиту животне средине у Србији. “Зеленим путем” ЕПС наставља и у наредним годинама јер су планиране додатне еколошке инвестиције у низ пројеката којима се штите ваздух, вода и земљиште и побољшава квалитет животне средине. |
ЗНАТАН удео у инвестиционом циклусу имају пројекти за веће коришћење обновљивих извора енергије. Највећи нови капацитет међу њима је ветропарк снаге 66 мегавата који ће се градити у Костолцу. Вредност пројекта је око 100 милиона евра и укупно 20 ветрогенератора биће подигнуто на затвореним коповима и одлагалиштима огранка “ТЕ-КО Костолац”. Очекивана годишња производња је око 150 милиона киловат-сати што је довољно за снабдевање око 30.000 домаћинстава.
Највећа хидроелектрана у Србији ХЕ “Ђердап 1” повећаће снагу за око 10 одсто и продужити радни век за 40 година ревитализацијом агрегата. План је да последња, шеста фаза, почне у мају. План је и да након обнове прве ђердапске хидроелектране почне ревитализација свих 10 агрегата ХЕ “Ђердап 2” и ЕПС добије око 50 нових мегавата снаге за производњу електричне енергије на Дунаву.
Успешно је завршена ревитализација хидроелектране “Зворник”, а ефекти се увелико виде са новим дневним и месечним рекордима. После ревитализације, укупна инсталисана снага агрегата је 125,6 мегавата, што је за 30 одсто више. То је као да је у ХЕ “Зворник” постављен још један агрегат. Ревитализација доприноси и мањим трошковима одржавања и продужетку животног века ове хидроелектране за следећих 40 година.
