Наследник великих и светих

Изабран 46. поглавар СПЦ

Да ходимо стопама мудрости патријарха Германа, да идемо стазама светости патријарха Павла и да будемо чеда патријарха Иринеја у великом подвигу миротворства

Звона на Храму Светог Саве нешто пре 16 часова 18. фебруара 2021. огласила су да је српски народ добио новог, 46. поглавара СПЦ – архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског господина Порфирија. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве ову одлуку донео је на заседању у Спомен-храму Светог Саве у Београду. Устоличење Његове светости Порфирија у најсветији трон архиепископа пећких, митрополита београдско-карловачких и патријараха српских започето је 19. фебруара 2021. године саборном светом архијерејском литургијом у Светоархангелском саборном храму у Београду. На крају литургије патријарашке инсигније Његовој светости Порфирију уручили су митрополит дабробосански Хризостом и епископ будимски Лукијан.
Након што је нови патријарх преузео жезло, панагију патријарха Димитрија, првог патријарха обновљене Српске патријаршије, и панакамилавку, Саборном црквом одјекнули су узвици Аксиос! Достојан!

НА ПРЕСТОЛУ СВЕТОГ КИР САВЕ У приступној беседи патријарх српски Порфирије рекао је да с дубоким смирењем и осећањем страхопоштовања прихвата чињеницу која је саборним служењем божанствене службе савршена у нашим очима, умовима и срцима, а то је да је благовољењем Божјим и благодатним сагласјем отачаствених архијереја, његове браће у Христу, узведен у свети и божанствени, Богом подигнути престо Светога кир Саве – како га називају надахнути средњовековни хагиографи – у престо великог архијерејства на коме треба да седи достојан саопштник апостолскога седења.
„Молим се Богу и молим све вас да ме молитвено и делатно подржите да велики и одговорни задатак који је овим свештеним чином стављен пред мене изнесем радосно, у послушању Светом архијерејском сабору! Да као 46. патријарх, а 57. поглавар наше свете цркве будем макар у најмањој мери скромни наследник мојих великих и светих претходника! На првоме месту, дванаесторице архиепископа који су, са Светим Савом на челу, предстојали нашој светој цркви од 1219. до 1346. године. Потом дванаесторици поглавара, од којих су чак шесторица удостојени светитељства, који су духовно предстојали српским народом до првог укидања Патријаршије у Пећи. Наследник сам и великих обновитеља Српске патријаршије – Макарија Соколовића 1557. и Димитрија Павловића 1920. године. Постављен сам да чувам и обнављам спомен на труд, жртву, много пута и мученичко страдање за Цркву Божју које су поднели моји свети претходници. Од Гаврила Рајића, преко Лукијана Богдановића, Варнаве Росића и Гаврила Дожића, до Викентија Проданова. А колико је тек бескрвно мучеништво великих српских црквених поглавара? Оно је познато само Богу и њима. У духовно наслеђе свих нас, оци, браћо и сестре, остављен је узвишен животни циљ: да ходимо стопама мудрости патријарха Германа, да идемо стазама светости патријарха Павла и да будемо чеда патријарха Иринеја у великом подвигу миротворства“, нагласио је Његова светост.
Патријарашко служење Богу и роду неће се, рекао је патријарх, кретати стазама парцијалних интереса нити ће садржати елементе савременог странчарења и партијског бављења политиком.
„Полазећи од чињенице да је служба патријарха српског – служба првог међу једнакима, и да је биће наше цркве саборно, настојаћу – што сам и по мери својих могућности трудио се да чиним и до сада – да негујем овај саборни дух, као најважнији цвет нашег богочовечанског стабла.“ 

НА КОСОВУ ИМА МЕСТА ЗА СВЕ У његовим молитвама, рекао је патријарх, на првом месту ће бити православни Срби на страдалном Косову и Метохији, који су у нераскидивом јединству с нашим народом у читавој Републици Србији, али и с нашим благоверним народом који живи у Црној Гори и Републици Српској, у Босни и Херцеговини у целини, али и у свим другим земљама где наш народ живи.
„Косово је за нас завет, а тај Косовски завет је везан за Нови завет у чијем темељу стоји светост. Отуда је Косово за нас заправо нит, пупчана врпца која нас повезује са нашом духовно-историјском колевком, са суштином нашег идентитета. Ми смо у Косову и Косово је у нама, нашим светињама, ћирилици и косовском завету. Косово је срце Србије, пева данашње младо поколење, а срце је, по Светим Оцима, орган живота и љубави, па тако и на нашем Косову има места за све. У срце може и треба да стане свако. За све људе које ће обожити лепота Дечана, у којима сам ја недостојни положио своје прве завете – монашке завете, и лепота Грачанице, Девича и Соколице. За све које ће умудрити Пећка Пећаршија, окадити црвени божури, благословити Стефан Дечански.“

Новоизабрани патријарх српски Порфирије (Перић) рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју. Похађао је студије археологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Убрзо је почео да студира и на Богословском факултету Српске православне цркве, на којем је и дипломирао 1987. године. У чин мале схиме замонашио га је, на Томину недељу, 11. априла 1986, његов духовни отац, тада јеромонах др Иринеј (Буловић), садашњи епископ бачки. Исте године, епископ рашко-призренски Павле (Стојчевић), потоњи патријарх српски, рукоположио је монаха Порфирија у чин јерођакона у манастиру Свете Тројице у Мушутишту 23. јуна 1986. године. Последипломске студије похађао је на Богословском факултету Националног и Каподистријског универзитета у Атини (1987–­1990). На истом училишту стекао је звање доктора наука (2004). У чин јеромонаха рукоположен је на Аранђеловдан, 21. новембра 1990, у манастиру Светих Архангела у Ковиљу. Тада је постављен за игумана те свете обитељи. За епископа јегарског, викара Епархије бачке, изабран је на заседању Светог архијерејског саборa 14. маја 1999. године. Хиротонисао га је патријарх Павле у новосадској Саборној цркви. За митрополита загребачко-љубљанског изабран је на седници Светог архијерејског сабора 26. маја 2014. Патријарх Иринеј га је, 13. јуна исте године, увео у митрополитски трон у храму Преображења Господњег у Загребу, на којем је митрополит Порфирије наследио блаженопочившег митрополита Јована (Павловића).
Ванредни је професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Аутор је књига Лицем к Лицу – Библијско-пастирска промишљања о Богу, човеку и свету (Београд – Загреб, 2015) и Премудрост у Тајни сакривена – Огледи из Теологије апостола Павла (Београд, 2020), тридесетак научних, стручних и популарних радова објављених у домаћим и међународним часописима. Збирка интервјуа и обраћања, које је дао током прве две године од постављења за митрополита (2014–2016), објављена је 2016. године под насловом Загреб и ја се
волимо јавно.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *