ИЗЛОГ КЊИГЕ

АЗБУЧНИК ВИШЊИЋЕВИХ ЈУНАКА

Књига Стеве Ћосовића „Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића“, у издању београдског „Света књиге“, јединствена је по својој концепцији, где је на необичан начин представљено песничко дело слепог песника кога са разлогом зову и српски Хомер

Књига „Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића“ пре свега је азбучник (лексикон) личности које се помињу у дванаест Вишњићевих песама из времена Првог српског устанка, од којих је већина ратовала у Подрињу. У азбучнику су сва имена, осамдесет осам српских и четрдесет једно турско.
О Филипу Вишњићу и његовој поезији много се писало, али ово је први пример да се Вишњић представи једном врстом лексикона у коме су пописана сва имена која се помињу у његовим песмама. Јунаке ове епопеје Ћосовић је представио користећи обимну научну литературу. На крају књиге наведен је списак од осамдесетак библиографских јединица. Та литература потврђује колико је Вишњић снажним десетерцем сведочио о изузетно драматичним догађајима који су се збивали баш онако како их је он опевао.
На исти начин на посебном списку, по истом кључу, представљени су и Турци, па и дахије чија су злодела била повод Карађорђеве буне. Представљени су и бројни турски ратници, босански бегови који су, углавном у Подрињу, изгубили животе у борби са српским устаницима у настојању да угуше српски устанак.
Очигледно је да је Ћосовић помно читао Хомерову „Илијаду“ и захваљујући томе био је у могућности да пореди Вишњићеве јунаке с Хомеровим јунацима. Честе су сцене где се у заносу бојева, или мегдана, Вишњићеви и Хомерови јунаци понашају на исти начин, где се, поред жеље да се победи противник, чува јуначка част. Чести су примери да Ћосовић, поредећи Вишњићеве и Хомерове стихове, указује на велике сличности легендарних Хомерових и стварних Вишњићевих јунака. У овим примерима се не може ни помислити на то да је Вишњић плагирао Хомера, слепи српски гуслар за њега није могао чути. Изгледа да су оба слепа песника, које деле хиљаде година, певала по истим, недокучивим балканским епским законитостима.
Књига је илустрована портретима српских устаничких јунака, фотографијама њихових застава, делова одеће и оружја које су носили. Ту је и више слика српских сликара на којима су представљене битке које је Вишњић опевао. Насловну корицу, на којој је представљен српски коњаник у бици на Мишару, успешно је решио савремени српски сликар Милан Милетић.

Константин Семјонович Мелихан
МОДРИЦА НА ПАПИРУ
Беосинг, Београд

Књига афоризама Константина Мелихана, једног од водећих руских хумориста, представља избор око хиљаду ауторових мисли, углавном о љубави, еротици, удварању, браку, чулности, џентлменству, преварама и другим темама везаним за женско-мушке односе. У збирци су представљени и сатирични афоризми, као и они о руском менталитету.
Константин Мелихан рођен је 1952. у тадашњем Лењинграду, данас Санкт Петербургу, у којем живи и ради као писац, карикатуриста, радио и ТВ водитељ. Често истиче да су руски председник Владимир Путин и он рођени „у истом граду, у истој улици, у истом породилишту, исте године, с разликом од неколико дана“. И обојица су постали председници – Путин Руске Федерације, а Мелихан – Петербуршког клуба џентлмена. Добитник је неких од најзначајнијих руских признања за хумор и сатиру – „Зелени портфељ“, „Петраедр“, „В. Г. Короленко“ и „Козма Прутков“.
„Мелихан је заиста одличан сатиричар који поседује хумор Ефраима Кишона, поетичност Душана Радовића и сарказам Вудија Алена“, констатује рецензент књиге Бојан Љубеновић и примећује да овај руски аутор ствара ванвременске афоризме.
Међу мноштвом Мелиханових хуморних записа истичу се: „Ништа не можеш без познанства. Чак ни да се родиш“; „У Русији није довољно бити Рус. То стално морате доказивати“; „Из СССР-а лакше је било отићи у свемир него у иностранство“; „И француске и руске ципеле доносе радост. Француске кад их обујете, а руске кад их изујете“; „Није довољно жену освојити. Потребно је имати и стратегију повлачења“; „Због лепе жене мушкарац прво губи главу, а затим новац“; „Искуство помаже жени да се уда, а мушкарцу да остане нежења“.
Афоризме је изабрао и на српски језик превео Александар Чотрић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *