ИЗЛОГ КЊИГЕ

Далибор Томасовић
МЕЂУПРОСТОРЈЕ
Агора, Нови Сад

Према речима Саве Дамјанова, значајни атрибути овог романа јесу оригиналност, тј. самосвојност, будући да је реч о особеном рукопису са апсолутно личним печатом, којим је аутор остварио можда и највећи изазов херметичног писца – да исприча Причу, али да при томе не одустане од заумне лавиринтске форме, да текст прожме интертекстуалним, метатекстуалним и хипертекстуалним пасажима, и створи рукопис који кореспондира с постулатима ергодичке књижевности. Између заумног, аутопоетичког, призивајући сопствене филозофије постојања и стварајући симулакрум текста илити ону Бартовску „експлозију текста“, а све то у једном значајном експерименталном подвигу који је добро познат из поетике како српског, тако и ширеевропског постмодернизма, у подвигу „семантизације форме“, овај роман сасвим смело, али аутентично промовише високу литерарну и естетску вредност савременог стваралаштва.

Кајоко Јамасаки (избор)
АНТОЛОГИЈА ЈАПАНСКОГ ЕСЕЈA
Службени гласник, Београд

Прва антологија јапанског есеја код нас, у којој се на најсуптилнији начин открива једна другачија али велика култура.
Данас је јапанска књижевност, чини се, присутна и добро прихваћена у Србији. Преведени су романи и прозна дела значајних писаца међу којима су Сосеки, Акутагава, Кавабата и Мишима. На српском језику могу се читати дела савременика као што су Мураками Харуки и Икезава Нацуки. Постоје и бројни преводи не само хаику већ и савремене поезије. Међутим, јапанска есејистика, која има раскошну традицију још од почетка XI века, није довољно позната српским читаоцима. Ова књига је први покушај да ту празнину испунимо. Ова антологија приказује специфичан песнички дух, карактеристичан за јапанску књижевност, пружајући нови поглед на свет. Неки читаоци ће, можда, пронаћи извесну сродност, нешто заједничко што спаја српску и јапанску поетику. Све је у вези, на свету, што ће сигурно доказати ова антологија. Књигу је превео Далибор Кличковић.

Миле Бјелајац
1914–2014: ЗАШТО РЕВИЗИЈА?
Мењање оцена о узроцима Првог води ревизији оцена о узроцима Другог светског рата
Прометеј (Нови Сад) и РТС издаваштво (Београд)

Аутор се у делу, пре свега, бави старим и новим контроверзама о узроцима тог великог ратног сукоба. Шта је др Миле Бјелајац читаоцима у Србији покушао овом књигом да поручи? Да је историја егзактна друштвена наука, која се труди да на основу догађаја који су се заиста збили, опише и објасни развој људског друштва, али да и она може исклизнути из јасно задатих принципа научне коректности. Већ су раних деведесетих прва издања „Балканских духова“ Роберта Каплана утемељила данашње ревизије по којима је за избијање Првог светског рата крива Србија и Балкан, а та „балканска мржња“ одлучно је утицала на Хитлера да оформи своје ставове, ето где је корен два светска рата како је и написао један анонимни писац Клинтонових говора: – Два светска рата почела су на Балкану. Некада млађи историчари из Британије и Аустрије, поводом 80-годишњице избијања рата, преписују те оцене. „Србији је тај рат био потребан из унутрашњих разлога“ зарад очувања режима, писали су. „Српски малигни национализам“ узроковао је светско крвопролиће. Па и кад није било правих аргумената да се докаже некадашња аустроугарска пропаганда која је припремала изговор за агресију, прављене су конструкције у стилу – Пашић је знао да је Србија неспремна у том тренутку, али он је „подсвесно желео“ да рат избије јер је само тако могла бити остварена идеја Велике Србије. Наше стручно искуство мора да занеми пред оваквом аргументацијом јер какав би то извор требало да се нађе па да се ово аргументује. Можда још непознате белешке Пашићевог психијатра?

Мери Бирд
SPQR: ИСТОРИЈА СТАРОГ РИМА
Лагуна, Београд

Свеобухватна, мајсторски написана историја Римског царства из пера водећег светског стручњака показује зашто је Рим „важан људима много векова касније“ (Atlantic). У делу SPQR, које је одмах по објављивању постало класик, Мери Бирд износи историју Рима „са страшћу и без монотоног стручног жаргона“ и показује како је од „помало неугледног села из гвозденог доба“ Рим постао „неоспорни владар Средоземља“ (Wall Street Journal).
Критичари су поздравили ову књигу која дочарава „широку слику и интимне појединости које оживљавају далеку прошлост“ (Economist). Обухватајући готово хиљаду година историје, ово „врло информативно и врло читљиво дело“ (Dallas Morning News) не само што истражује начин на који размишљамо о древном Риму него и оспорава укорењене историјске ставове који су владали столећима. Суптилним скретањем пажње на сталеже, борбу за демократију и животе читавих друштвених група вековима изостављаних из историјске приповести, SPQR ће у следећим деценијама обликовати наш поглед на Рим.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *