ИТАЛИЈА ИЛИ КРАЈ ПОЛИТИКЕ

Италија је економски уништена и већ годину дана се безуспешно бори с вирусом корона. Сада се појавио бледи трачак светла – насмејано лице новог премијера Марија Драгија. Много је разлога за питање: Да ли је то фатаморгана или реалност?

Без обзира на све строге безбедносне мере заштите и престанак нормалног живота, број заражених и умрлих у Италији расте и нико више не види излаз из овог тунела. У њему се сада појавио бледи трачак светла – насмејано лице новог премијера Марија Драгија. Да ли је то фатаморгана или реалност? Закључите сами, а редови који следе ће вам у томе можда помоћи.

ХАОС ПРЕД УКАЗАЊЕ СПАСИТЕЉА Било је очекивано да влада Ђузепеа Контеа неће бити дугог века. Склепана на брзину, на иницијативу из Брисела и у режији италијанског председника Серђа Матареле, како би се спречио долазак на власт опасних патриота и суверениста окупљених око Лиге Матеа Салвинија, ова коалиција некада „револуционарних популиста“ из Покрета пет звездица и „касте радикал-шик левичара“ из редова ПД-а (Демократске странке), предвођена Ђузепеом Контеом, анонимним провинцијским адвокатом који је можда и имао добру вољу и намере, али не и неопходно знање и политичко искуство за улогу премијера, дакле ова „жуто-црвена“ влада остаће упамћена као можда најнеспособнија и најнепопуларнија у италијанској историји. Од самог почетка, крајем 2019, коалициони партнери су се углавном свађали и вређали, а општи хаос је настао када је пре тачно годину дана почела епидемија „нове куге“ изазване мистериозним вирусом корона. Међутим, до праве кулминације сплетки и међусобних сукоба дошло је када се сазнало да ЕУ припрема специјални „пакет помоћи“ од 260 милијарди евра за Италију која је због „корона кризе“ можда најпогођенија земља чланица Уније.
Премијер Ђузепе Конте одмах је нагласио да ће поменутим новцем „за помоћ Италији“ управљати лично, односно уз специјални тим од 300 експерата које ће он именовати и контролисати. „Комунисти“ из ПД-а, који су у међувремену успели да се исвађају и поделе у три фракције, одмах су се побунили „против диктатуре“. Побунила се и десничарска опозиција, предвођена Матеом Салвијинем, који је затражио хитну Контеову оставку и расписивање нових избора.
Матео Ренци, бивши италијански премијер (исти онај који је 2018. свечано обећао да се дефинитивно повлачи из политике), овога пута је са својом минорном странком покушао прво да уцени коалиционе партнере, по принципу – ако не буде по моме, повлачим две министарке, влада пада и сви идете кући. Уследили су очајнички покушаји премијера Контеа да како-тако прикупи већину у Парламенту и спречи пад владе у ситуацији када је земља готово пред банкротом и економски потпуно на коленима, а број незапослених и екстремно сиромашних грађана који се хране у мензама Каритаса достиже алармантних 45 процената. Уједно, ту је и ултиматум из Брисела да Италија мора до априла да достави своју верзију детаљног програма по европским параметрима за коришћење обећаног новца за економски препород (Eu Recovery Faund).
Председник парламента Роберто Фико, којег је председник Италије Ђорђо Матарела овластио да са „зараћеним странама“ води преговоре о новој влади, обавестио га је да су сви покушаји пропали и да је влада дефинитивно пала. Сви су очекивали да ће председник распустити Скупштину и расписати нове изборе, али тада је уследио прави coup de theatre – драматично председниково саопштење да услед „пандемије“ до даљег нема никаквих избора и да у овој врло деликатној ситуацији више нема времена за губљење. Он је, стога, одлучио да мандат за састав нове владе добије Марио Драги, човек великог знања и интернационалног кредибилитета пред којим је тежак изазов, али и историјски задатак да посрнулу земљу врати на прави пут.
После драматичног председничког саопштења, као по команди кренула је у акцију моћна медијска машинерија и водећи медији су се просто утркивали ко ће више хвалити и славити Марија Драгија. Мало је фалило да и Ватикан по хитном поступку учини преседан и да га беатификује још за живота као Светог Марија Драгија Спаситеља.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Avatar
    Vladimir PETKOVIC

    Samo par napomena:
    1. ne bih upotrebio izraz “Italija je ekonomski unistena”; ona jeste u velikim teskocama, ali, termin “unistena” cini mi se jos uvek prejak
    2. po mom osecaju, prethodni italijanski premijer Djuzepe Konte ne zasluzuje ovako ostru kritiku; vodio je italijansku vladu u granicama koje je definisao sastav italijanskog parlamenta posle pretodnih parlamentarnih izbora odrzanih 2018. (isto tako, po mom osecaju,) bez njega, takavog kakav je, italijanska Vlada ne bi ni bila formirana, a sto bi imalo ko zna kakve posledice u situaciji u kojoj se Italija nalazi(la); na kraju, u ove 3 godine pokazao je da i neko iz redova “obicnih smrtnika” – koristeci glavu, razume se – moze i ume da vodi razumnu politiku i da, za to, nije potrebno biti “politicki naucnik” ili od onih koji se “prodaju” kao “Bogom dani” (Salvini, Renzi,… i njima slicni)
    3. nezavisno od pandemije, u uslovima u kojim se nalazi (preko 2500 mlrd eura javnog duga, samo u 2020. uvecanog za oko 200 mlrd), Italija je u situaciji da, i u politici (ili bolje – PRE SVEGA u politici) MORA da igra samo iznudjene poteze, jer NEMA DRUGOG IZOBRA; mnogi se jos uvek secaju kraja 2011. kad je drzava bila na ivici bankrota i kad je emitovala obveznice na 10 godina s prinosom od 7.4 % (sto, na duze staze, ne moze da plati NIKO osim, mozda, bagre sa Wall Street-a)
    4. predsednik Italije je, teoretski, mogao da raspusti Skupstinu, ali, kako je i sam objasnio, to bi napravilo “politicku rupu” od bar 6-7 meseci do izobra nove Vlade, sto Italija sebi ne moze i ne sme da dozvoli (da bi dobila 200 mlrd pomoci od EU, treba da pripremi potrebnu dokumentaciju i dostavi je dokraja aprila; neka ministarstva, u momentu pada vlade “Conte 2”, nisu bila ni pocela da pripremaju materijal…); a da se i ne razmislja o tome sta bi se desilo da se na tim hipotetickim izborima ozvanicilo trenutno raspolozenje birackog tela i da su na vlast dosli Salvini (onaj sto je za manje od 24 sata “okrenuo curak naopako” i od deklarisanog anti-EU, anti-ECB, “opet cemo stampati liru”, “vojska na granicu”, … i postao najveci zagovornik ujedinjene Evrope), Meloni i njima slicni
    5. novom premijeru Mario-u Draghi-u (ili je bolje Mariju Dragom?) upucujem iskrene zelje za uspeh u radu, ali, zadatak koji je pred njim je vise nego tezak: pomiriti sutog s rogatim, uciniti da svi rogovi ostanu u vreci, zadovoljiti svaciji apetit i, ako ostane vremena, uraditi nesto i za zemlju

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *