Др Душан Достанић – Маска за фашизам

Како је настала и против чега се заправо бори Антифа?

Антифа или Антифашистичка акција која делује на екстремној левици, поред основног циља да руши сваки поредак, али мишљења да су сви људи суштински и потпуно једнаки, има и једну много значајнију специфичност. То је непрестано ширење историјске дефиниције фашизма, на начин да фашизам постаје етикета која се може „залепити“ свим политичким противницима и од које, напросто, нема одбране. Антифа, заправо, дефиницију фашизма толико проширује да та дефиниција више нема никакве везе с оним што је идеолошки фашизам и што је у историји познато као фашистички покрет. Напротив, користећи се појмом „структурно насиље“ (Јохан Галтунг) припадници Антифа тврде да су све структуре почев од породице, преко нације и цркве, до државе, саме по себи насилничке и да производе структурни, односно системски расизам. Дакле, сваки поредак, сваки ред или хијерархија по њима омета појединца у његовом развоју, намеће му нека правила и самим тим је према њему насилна, па су тако и све државе, све нације и све породице фашистичке. Поједностављено речено, сваки отац породице је мали Хитлер. Односно сваки грађански облик породице или друштва репродукује насиље или фашизам – каже у разговору за „Печат“ др Душан Достанић, научни сарадник у Институту за политичке студије у Београду.

С обзиром на то да се бавите историјом идеја, кажите нам шта је Антифа која је све видљивија на светској политичкој сцени?
Реч Антифа је скраћеница за Антифашистичку акцију и користи се као кровни појам за више различитих, локално организованих група које делују на екстремној левици. Антифа нема своју централу, нема лидера, дефинисану структуру, ни статут и зато се пре може назвати дифузним, социјалним покретом него организацијом. Данашња Антифа настоји да успостави копчу с немачком организацијом Антифашистичка акција, која је формирана 1932. године у време Вајмарске републике. Њена генеза је занимљива јер је била батинашка организација Комунистичке партије Немачке (КПН). Односно, после забране паравојног Савеза бораца црвеног фронта, основана је Антифашистичка акција као уличарска и батинашка организација, и већ у том периоду настају кључни елементи који су карактеристични и за данашње Антифа групе. Већ тада је било јасно да је дефиниција фашизма која је ту коришћена била неодређена и преширока, тако да је обухватала не само историјске фашисте, односно немачке националсоцијалисте, него се ширила на противљење капитализму, конзервативизму, либерализму, па чак и социјалдемократији на коју је тадашња КПН гледала као на социјалфашисте. Дакле, Антифа је служила за улично обрачунавање са свим овим групама. Али то није био неки романтичарски покрет витезова који су ишли да се туку са СА одредима на улицама него је у њему било доста људи из криминогеног миљеа, који су имали везе с класичним криминалом, и већ у том периоду је антифашизам често био само изговор за примену насиља. Као и онда, и данас све Антифа групе стално говоре – против фашизма свим средствима, укључујући и легитимисање чак и најбруталнијег насиља. Дакле, када различите ствари почнете да називате фашизмом, а фашизам истовремено користите као синоним за највеће зло, цео политички плурализам се лагано поништава и све се своди на једну алтернативу – или ми или Хитлер – а она има дејство уцене. Односно свако ко није на страни Антифа је или Хитлер или Хитлер у покушају. И легитимно је користити сва средства да би Хитлер био спречен.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *