Зелена зона у Вашингтону

ПОСТИЗБОРНА АМЕРИКА

Да ли се Сједињене Државе налазе пред новом ером лова на вештице попут оног који је предводио Џозеф Макарти? Говорећи о „националном помирењу“ демократе заправо пропагирају тотални и свеобухватни прогон трамповаца. Куда ће то одвести Америку?

Године 2003. у окупираном Багдаду формирана је Зелена зона, снажно утврђена централна четврт ирачке престонице у којој су, као у неком паралелном универзуму, живели и радили амерички окупациони управници и високи званичници новопостављених ирачких, да не кажемо квислиншких, власти. Пре окупације административни центар Баас партије, потоња Зелена зона, јесте место у Багдаду где је америчкој војсци пружен и најжешћи отпор током инвазије. Пошто су се у локалне виле (у званичну резиденцију Садама Хусеина, Републиканску палату, уселио се и у њој свој штаб сместио шеф окупационих снага генерал-пуковник Џеј Гарнер) уселили највиши окупациони званичници и ирачки колаборационисти, око Зелене зоне је подигнут скоро четири метра висок T-wall – специјални бедем отпоран на експлозије – а улаз у овај кварт био је могућ само преко неколико контролних пунктова под заштитом специјалних снага. У контрасту са Зеленом зоном било је њено окружење над којим Американци нису успели да успоставе стопостотну контролу – названо Црвена зона, одакле су покретани бројни напади, укључујући и минобацачку и ракетну ватру. Посебно опасан био је такозвани Садр сити, кварт где се налазило језгро шиитског отпора америчкој окупацији који је име добио по ајатолаху Мохамеду Бакиру ел Садру. Зелена зона коначно је потпуно отворена за јавност 10. децембра 2018, више од петнаест година након инвазије.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *