За шта Наваљни служи

Они који прате активности опозиционог блогера Алексеја Наваљног примећују да је улог подигнут као никад пре, у циљу страног мешања и максималне опструкције изборног процеса у Русији на јесен

Журка је почела! Само три дана након инаугурације америчког председника Џозефа Бајдена Москва је добила снажну поруку за коју је уверена да долази директно из Беле куће. Хиљаде демонстраната на улицама руске престонице и других већих градова и сви они траже само једно: ослободите Алексеја Наваљног, ухапшеног 17. јануара! У томе им је помогла и америчка амбасада у Москви, објављујући на свом сајту детаљну маршруту протеста и упозоравајући да ће се они завршити – испред Кремља. Како је наведено, амбасада је то учинила да би заштитила америчке грађане и упозорила их где тог дана не треба да се крећу. У руској влади сматрају супротно: да је списак објављен да би демонстранти знали – где треба да се крећу. Руске власти потез америчких колега тумаче као подстрекивање насилних нелегалних протеста, указујући да чак ни сами организатори нису давали тако прецизан списак локација за масовна окупљања.

ПРОТЕСТИ ПРОТИВ ПУТИНА – УВЕК ПОЖЕЉНИ И „КУЛ“ Популарни руски блогер Наваљни, прекомандован у политичара и дисидента, након пет месеци проведених на лечењу у Немачкој одлучио је да се врати кући. И одмах је био ухапшен и спроведен у притвор. Док је дане и недеље проводио у немачким бањама, наводно се опорављајући од тровања нервним агенсом „новичок“ и снимајући провокативне филмове у којима позива на свргавање председника Владимира Путина, Наваљни је заборавио да је у Берлин доспео уз лично допуштење руског лидера. „Дисиденту“, наиме, још није истекла условна казна од три и по године затвора због превара иностраних партнера који послују у Русији, када им је, према оптужници, нанео штету од више стотина хиљада америчких долара.
Пошто се блогер није вратио у земљу до 30. децембра како је договорено, против њега је била подигнута међународна потерница. И одређен притвор, одмах по ступању на тло домовине. Како и сам каже, знао је да ће се то догодити. Па се и поставља, помало наивно, питање: ако је знао, зашто није испоштовао џентлменски договор с државом, која му је, на захтев породице, из хуманитарних разлога и због лечења дозволила да привремено напусти земљу, иако је у том тренутку издржавао условну казну? Пошто он није на то питање одговорио, може се закључити да се није вратио баш зато – да би га ухапсили на почетку године у којој Русији предстоје парламентарни избори. А после њега, прошле суботе, приведено је још око 3.000 његових активиста, који су изашли да протестују због „кршења права Алексеја Наваљног“. Нико у Русији није изашао да протестује што је Наваљени прекршио одредбе условне слободе, нити би томе извештавале стотине западних медија. И кога је тамо уопште брига да ли неко крши руске законе!
Као што никада нису извештавали ни о судским процесима који се против Наваљног воде, када је уз обиље доказа осуђен за најтеже крађе, проневере, злоупотребу службеног положаја. Треба напоменути да је Европски суд за људска права, коме су се адвокати Наваљног редовно жалили, увек релативизовао пресуде руских судова и тражио да буду преиначене или укинуте. Још 2009. откривено је да је Наваљни с места саветника градоначелника Кирова, са својим компањоном отуђио 10.000 кубика дрвне грађе која је припадала држави. Суд му је одредио само условну казну, вероватно имајући у виду да је реч о „познатом критичару Владимира Путина“. Да је Наваљни само обичан лопов, као и хиљаде других, а не самозвани лидер опозиције, мастио би годинама решетке у затвору. Руски суд је изгледа попустио под притиском и „одрезао“ само условну казну блогеру.
Њему је то, очигледно, био подстицај да настави с кршењем закона. И да на то исто позива и своје присталице. Многи од њих су у суботу ухапшени због учествовања на противзаконитом, неодобреном митингу, али су у недељу, 24. јануара, практично сви пуштени кућама. Није, као такав, забрањен скуп присталица Наваљног већ је на снази општи режим забране јавних окупљања услед епидемије вируса корона. Режим какав тренутно постоји у готово свим земљама света. Праг толеранције према масовним протестним окупљањима у доба пандемије посебно је низак баш у западним земљама. Најбољи пример је инаугурација председника Бајдена, где су малобројне званице биле присутне на отвореном простору, с маскама и на безбедној дистанци од неколико метара. Као разлог што грађанима није допуштено да присуствују свечаном чину наведене су епидемиолошке мере. Али и забринутост за безбедност после протеста који су присталице Доналда Трампа приредиле 6. јануара због наводне крађе председничких избора, када су званичници означили учеснике протеста као „терористе“.
Такве услове безбедности као на америчкој инаугурацији, наравно, није могуће осигурати на протестним скуповима и демонстрацијама. То је једини разлог зашто митинг за подршку Наваљног није био одобрен. Занимљиво је, међутим, да је немачка влада допустила 23. јануара да се неколико стотина присталица Наваљног несметано прошета центром града и демонстрира чак и испред седишта канцеларке Ангеле Меркел, док сличне скупове – када је реч о „домаћим темама“ и протестима – посматра много строже. Али добро, све је то део немачке домаће политике, а пре свега сложених односа Берлина с Вашингтоном. Протести против Путина су на Западу увек пожељни и „кул“. Нарочито корисни последњих година, и у ситуацији када у левој руци носите транспарент против „руског диктатора“, а десном потписујете с њим уговоре вредне десетине и стотине милијарди евра. Између Наваљног и „Северног тока“, Берлин бира – оба! И тако штити сопствене интересе. Код Трампа је то пролазило, а видећемо шта ће рећи Џозеф Бајден и његов тим.

СВЕ МАСКЕ СУ ЗБАЧЕНЕ За шта и коме Наваљни служи? Ако неко мисли да је његова улога да победи на изборима и преузме власт, онда је то погрешан траг. Нити он то може, нити жели. Путин је неприкосновени лидер у Русији, њега признају и поштују широке народне масе и водећи елитни кругови. Зато је Западу потребан човек попут Наваљног, да годинама поткопава и помало разједа Путинов ауторитет да би се – када започне велика револуција по моделу Фебруарске 1917. године – у врху режима створило бар прећутно уверење да председника не треба бранити. Међутим, и тај сценарио је веома магловит и мало вероватан у скорој будућности. Једино би га могла убрзати серија грешака руског лидера, али он до сада није био познат по погрешним прорачунима. Своје акције изводио је у право време и веома ефикасно. Зато толико и смета западним центрима моћи. Да се понашао као Горбачов и Јељцин, добио би вероватно Нобелову награду.
А овако је добио Наваљног. Они који прате дуго руску политичку сцену и активности опозиционог блогера, примећују да је улог сада подигнут као никад пре. Оптужбе за „убиство“ Наваљног (иако је живљи и активнији него икад), изношење наводних доказа о Путиновим крађама и умешаности у корупцију, али и обраћање према њему без имало респекта – макар као човеку који је Русију поново усправио и наново је учинио једном од најмоћнијих сила света – потврђује да су све маске збачене. Циљ у овом тренутку је страно мешање и максимална опструкција изборног процеса на јесен. Али и пре и после тога. Што и не чуди ако се зна да западни центри моћи имају већ много штете и главобоља због „непослушног“ руског лидера. Очито, сада су одлучили да иду до краја и рачунају на Бајденову подршку у томе.
Али ко су ти тајанствени, моћни кругови? Иако је било спекулација у јавности, па чак и директних оптужби да Наваљни ради за америчку тајну службу, било би умесније позвати се на самог опозиционара и на подакте које презентује. Тако се из његовог најновијег филма „Дворац за Путина“ – у коме оптужује председника да је од новца украденог од грађана изградио себи велелепни комплекс на Црном мору вредан преко милијарду долара – може доста тога сазнати. Пре свега да филм и његова продукција коштају као „пола“ тог дворца. Реч је о веома скупој продукцији, стотинама ангажованих „стручњака“ различитих профила, а пре свега обавештајних. Тешко је и замислити да Наваљни и „његов тим“ поседују таква материјална средства и стручне капацитете, какве немају ни неке мање државе.
Осим обиља фотографија из фотошопа на којима се види сва раскош и богатство виле руског председника, као и тешко разумљивих „коруптивних шема“, из којих је јасно тек да је Путин „много пара украо“, на самом крају овог двосатног филма појављује се и списак организација које су, званично, учествовале у пројекту. Осим „домаћих“ опозиционих медија – дневних и недељних новина, као и телевизија – који су по закону означени у Русији као страни агенти због финансирања из иностранства, на овом импресивном списку има и познатих западних центара медијске и пропагандне моћи. Неке од ових организација делују на сличан начин и на нашем простору. Из тога је јасно да се прави рукопис ових тешких оптужби против Путина више не скрива. Како и Наваљни указује на крају, његов „Фонд за борбу против корупције“ означен је у Русији као страни агент, али подвлачи да се „с тиме не слаже“, већ да је то учињено да би се ометао његов рад.
Вероватно је у праву: узимање страних пара и финансирање медијских и политичких кампања можда не би било проблематично ако би се такав принцип успоставио равноправно свуда у свету. И када ове „грантове“ не би давали они који у својој земљи независне медије сматрају „шпијунима“ и уводе им цензуру на својим мрежама. И где Доналда Трампа, као шефа државе, због сличних оптужби замало нису линчовали, а грађане који га подржавају називали терористима и агресивном руљом. Зато ће Наваљни морати мало да одлежи због кршења закона. И све оно за шта су му судије годинама гледале кроз прсте док је присвајао милионе, сада ће му се узимати као отежавајућа околност. Бајден може да буде задовољан. Путин такође.