Вакцина као плен

Како се „европска солидарност“ претворила у отимачину оскудних залиха цепива против ковида 19, и како је ова ситуација обелоданила предности које државе ван ЕУ, попут Србије, имају зато што могу неспутано да набављају вакцине на светском тржишту

Да ли је у случају великих криза боље бити самосталан и имати пријатеље и савезнике свуда у свету, или је разумније бити део једног великог савезништва, тачније, блока држава као што је, на пример, Европска унија? Одговор на ово питање доскора је био релативно једноставан, јер су сви економски и други показатељи указивали на предности заједништва и интеграција. Пре свега – европских интеграција. А затим је тај одговор постајао све већи изазов, нарочито после дужничке кризе у Грчкој, преко изласка Велике Британије из ЕУ до актуелне ковид кризе. И посебно откако се у ту једначину умешала непозната у облику прерасподеле вакцина против вируса корона у појединим државама чланицама Уније.

ВЕЛИКОДУШНО ОБЕЋАЊЕ Тај посао је на себе крајем прошле године одважно преузела Европска комисија (ЕК) са Урсулом фон дер Лајен на челу. Управо она је поткрај новембра 2020. тетошила грађане Уније (изнурене болештином, неизвесношћу, мрачним вестима о порасту броја оболелих и умрлих, стављањем живота на паузу у појединим регијама и целим државама у виду затварања свега изузев радњи са прехрамбеном робом, апотека и хитних служби, уз обавезан карантин, маске, дистанцу и полицијски час) речима да ЕУ ускоро добија две милијарде вакцина. Чинило се, више него довољно за заједницу која има 447,7 милиона душа.
Брисел се у истом даху обавезао да ће све државе ЕУ добити, сразмерно броју свог становништва, једнаку количину вакцина и то по истој цени, а уз то је великодушно најављено да ће „Европска унија координирати и донације вакцина за Западни Балкан“.

[restrict]

ХЛАДАН ТУШ ИЗ „ФАЈЗЕРА“ Све то је будило наду, попут светла на крају дугог, мрачног тунела. Док се није прешло с речи на дела и вакцине почеле да капљу у „рахитичним“ испорукама из „Фајзерове“ фабрике у Белгији ка националним заводима за јавно здравље. Уместо милиона, од почетка јануара је стизало само неколико хиљада или десетина хиљада доза (у односу на величину државе), а онда је средином месеца уследио хладан туш – произвођач је саопштио клијентима да договорене количине не може да достави јер проширује фабричке капацитете, како би задовољио све већу потражњу.
Уз то је, на огорчену реакцију из Брисела и других европских метропола, стигао осион одговор из седишта америчко-немачког произвођача да се ионако радило о „предвиђеним“ а не чврсто утаначеним количинама, уз утешно обећање да ће снабдевање од краја јануара бити – уредније. Али не и издашније. Разлика у седмици-две за произвођача који ужива монопол на огромном и незаситном тржишту ЕУ очито не представља неку драму, али за становнике Уније је та вест била жесток шок. Јасно је зашто – свако одлагање вакцинације подразумева продужење агоније, још болесних, још више мртвих.

РУСКА И КИНЕСКА ВАКЦИНА Као да све то није превршило сваку меру, а већ је уследила нова афера: процурело је да Европска агенција за безбедност лекова (ЕМА) никако да потпомогне толико прокламовану конкуренцију и слободну утакмицу на тржишту проширењем броја понуђача вакцина тако што би одобрила и неку од оних са истока – руску или кинеске – мада је брзометно дала дозволу за две вакцине лиценциране на Западу.
Разочарање, немоћ и бес због настале ситуације је један од познатијих словеначких блогера Сашо Орник сажео у питање које је земљацима упутио преко твитера: „Зар никоме не смета што Мађари и Срби могу да купе вакцине где хоће, из Кине и Русије, а ми не?“ Уследио је саркастичан закључак: „Ах, да – руска и кинеска су мање ефикасне. Наравно.“
Цинизам је на месту, уз исправку – Мађарска је заиста желела, не само да увезе веће количине руске вакцине „Спутњик V“ него и да је производи (у Русију је тим поводом послала и своје стручњаке); планове је помрсила Европска агенција за безбедност лекова која је Будимпешти послала упозорење да „Спутњик V није на њеној листи вакцина“, стога би унос „Спутњика V“ у процес имунизације унутар ЕУ „нарушио безбедност и ефикасност вакцина одобрених у Унији“!

ОДБРАНА КОРПОРАТИВНОГ МОНОПОЛА Јасно је да се ради о одбрани монопола фармацеутских гиганата на Западу, чак и по цену људских живота. Тако ЕУ и усред највеће здравствене кризе више брине о интересима капитала и даје предност својим произвођачима, иако је на коцки судбина готово пола милијарде људи. Политичари у Бриселу као да не виде највећу ману такве политике – због скромног обима производње вакцина која је ЕМА одобрила, последично је симболичан и број вакцинисаних. У конкретном случају би могућност набавке вакцина на светском тржишту била више него добродошла у циљу спасавања људских живота. Али за вођство ЕУ та опција, због „заштите заједничког тржишта пред конкуренцијом“ – не долази у обзир ни усред разорне пандемије.
Постулати демократске Европе о „слободном протоку људи и капитала“ добијају ново значење, па се своде на „кружење капитала“ унутар земаља Запада где профит има предност у односу на људе (радну снагу), па се и „слободан проток људи“ сужава на ток у једном смеру – ка болницама и на гробља…
У међувремену телевизијске мреже широм Уније спорадично нотирају вест да је у Србију авионом стигло „милион доза вакцина“, док се у земље ЕУ камиончићима допремају „Фајзерове“ вакцине, ускоро и компаније „Модерна“ – у занемарљивим количинама. У двомилионској Словенији се, на пример, седмично вакцинише петнаестак хиљада људи, што је надлежне присилило да признају да, таквим темпом, процес вакцинације неће бити завршен ни до краја 2021.

„ШПИГЛОВО“ ОТКРИЋЕ Ни ту није крај саге о неславном суноврату политике ЕК о праведној и солидарној расподели вакцина.
Размере фијаска је први описао немачки „Шпигл“ кроз откриће да велике чланице Уније (најпре Немачка и Француска) за себе требују веће количине вакцина него што им према договору припада, док су мање, а пре свега новије чланице, оне са комунистичком прошлошћу и које не припадају „старом језгру“ држава оснивача ЕУ и већ се налазе на њеним маргинама (Пољска, Чешка, Словачка, Словенија…), поново скрајнуте, оставши кратких рукава.
Од „солидарности“ једва да је ишта остало, јер су се сви устремили на бруталну отимачину вакцина (исто као прошлог пролећа када су се државе ЕУ међусобно надмудривале у пљачки пошиљки тада дефицитарне заштитне опреме). А у тој борби, јасно, побеђују веће, снажније и богатије чланице Уније. Врхунац травестије је да су закинуте државе Уније сада на дуплом губитку, јер не могу, и чак и не смеју (!) да се без дозволе ЕМА саме на светском тржишту снабдеју потребним количинама вакцина других произвођача, рецимо, руских или кинеских.
Унутар ЕУ су тренутно дозвољене само „Фајзерова“ и вакцина „Модерне“, а очекује се да дозволу ускоро добије и „Астра Зенека“. Немачки медији тим поводом пишу да се иза кулиса на светском плану води беспоштедан бој за заштиту интереса западних фармацеутских компанија које ЕУ виде као своје „ловиште“ и зато срдито бране стечени монопол, иако нису способне да брзо произведу тражену количину вакцина.

ПОРАЖАВАЈУЋА ЕУ СТАТИСТИКА У Француској су спору вакцинацију већ препознали као „државни скандал“, „фијаско“ и „потпуну катастрофу“; до 3. јануара је „Фајзерову“ вакцину добило само 516 лица. „Очајан сам, каква ужасна неспремност. То је државни скандал“, пожалио се „Хафингтон посту“ Жан Ротнер, гувернер француске регије Гранд Ест.
Статистика показује да је у целој Немачкој, која броји 83 милиона становника, до сада вакцинисано само 266.000 лица, у 60-милионској Италији свега 180.000 људи, док је у Мадрид за 47 милиона Шпанаца стигло 718.000 доза, а употребљено једва 83.000.
Насупрот хаосу на европском тлу, у Израелу су уз добру организацију и захваљујући благовременој куповини издашних количина вакцина успели да имунизују већ више од 20 одсто становништва. Али Израел није део ЕУ, не зависи од добре воље ЕМА и вакцине набавља по свом нахођењу.
Чак је и Велика Британија, упркос паници око брегзита, успела да купи огромне количине вакцина у ЕУ пре 31. децембра, а приде вакцине различитих произвођача одобрава за употребу брже од ЕМА.

ОТИМАЧИНА И ПРОТЕСТИ Ни ту није крај размирицама унутар ЕУ, где је заказао и на први поглед добро осмишљен план (пре)расподеле вакцина између 27 преосталих држава чланица. Да би се избегла замка међусобног надметања и окретања једних против других, задатак набавке је поверен Комисији ЕУ. Према првобитном плану, пристигле вакцине је требало распоредити међу чланице у односу на број становништва, па би на пример Немачкој од сваког контингента припао удео од 18,6 одсто расположивих доза. У случају „Модерне“, од које је наручено 160 милиона доза, Немачка би према том плану требало да добије 30 милиона. А онда је испливало у јавност да ће Немачка добити чак 50,5 милиона доза, док неколико других чланица неће добити готово ништа, или баш ни једну једину дозу.
Исти сценарио се поновио и приликом додатне поруџбине сто милиона вакцина од компаније „Бионтех“. С обзиром на унапред утаначене проценте, Немачка би требало да добије укупно 18,6 милиона доза – а онда се испоставило да намерава да узапти више од 25 милиона доза. Наводно, зато што Пољска, Белгија, Чешка, Естонија, Бугарска, Словенија и Словачка нису „на време резервисале“ додатне количине, па су отуда извукле краћи крај.
Неки политичари, попут словеначког премијера Јанеза Јанше, покушали су да оповргну поразна открића немачких медија и смање бруку пред домаћим бирачима тврдњом да ће свака држава „ипак добити све своје дозе“. Изостао је, међутим, одговор на кључно питање – када? То је још увек енигма, јер произвођачи гарантују само количине, али не и рок испоруке, што су раскринкали поверљиви документи о договореним набавкама.
Уследили су бесни протести из многих чланица ЕУ, па је на крају постигнут договор да Немачка Пољској добродушно „врати“ 650.000 доза вакцине, уз обећање Берлина Белгијанцима да ће и њима бити враћено 150.000 доза. У том духу је Европска комисија покушала да приволи и остале веће чланице Уније да покажу да нису „ускогруде“ према мањим, неспретнијим или напросто мање богатим чланицама ЕУ.
А онда је и то пропало, јер се испоставило да је Немачка, паралелно с набавком вакцина преко ЕК, за себе додатним, парцијалним уговорима обезбедила још 30 милиона вакцина од „Бионтеха“, уз додатних 20 милиона од CureVac-a.
Иако ће све те количине бити достављене Берлину тек пошто буду испоручене дозе из првобитне, „европске“ транше коју је испословала ЕК, нема сумње да ће производња толико доза које је лукаво и унапред наручила богата и многољудна Немачка потом утицати и на смањење добављивих количина за остале чланице ЕУ у наредном периоду борбе против вируса корона. При чему све државе наручују и траже све веће количине, јер рачунају да ће од јесени морати да понове цео циклус вакцинисања против ковида 19, као у случају сезонског грипа. На збрку утичу и различите цене вакцина, јер су најтраженије вакцине произвођача „Бионтех/Фајзер“ и „Модерне“ чак осам пута скупље од најјефтиније вакцине коју производи „Астра Зенека“.

ПЕТ ШЕСТИНА Описано замешатељство је додатно замутила и брига за заштиту националних интереса коју диктирају поједине државе ЕУ. Париз је, на пример, одлучио да причека са својом поруџбином „Бионтех/Фајзеру“, јер је ЕК од француске компаније „Санофи“ наручила само 300 милиона доза. Политичари су при томе сметнули с ума да ће такво тактизирање створити драконска кашњења у процесу имунизације.
Поврх свега, уље на ватру су долили и власници фабрика које производе вакцине, а који су се показали у најгорем светлу у тренутку када су прво амерички, па онда и остали лекари по свету упозорили да се из једне „вијале“, бочице која садржи пет доза „Фајзерове“ вакцине, уз мало умећа може извући шест, па чак и седам доза вакцине. Лекари су тражили од националних здравствених власти да им одобре да и дозама с дна бочица смеју да вакцинишу додатне пацијенте, уместо што би „талог“ бацили, како је прописао произвођач. Чим су према упутствима националних здравствених институција у појединим државама почели да „експлоатишу“ сваку по живот драгоцену кап из бочица с вакцином, из „Фајзера“ им је стигла депеша: добра вест је да се не противи закључку колега да је заиста могуће из једне „вијале“ извући шест доза вакцине, али зато ће државе морати да плате додатни данак – за шестину вишу цену. Јер бочица, дакле, не садржи само пет него шест доза вакцине! Приде захтева да уговори с фармацеутским компанијама и даље морају остати „пословна тајна“, што је искључиви интерес капитала, али не и јавности.
Како сада ствари стоје, у ЕУ се рашомонијади с вакцинама не назире крај. Дириговано одлучивање из једног центра, уз парцијална домунђавања најмоћнијих и најбогатијих чланица с појединим произвођачима „испод жита“, отворило је Пандорину кутију и преплавило грађане ЕУ не само страхом за сопствени усуд него и завишћу и осећањем беспомоћности и сумњичавости према својим суседима. То је један од разлога зашто се ових дана и у словеначким медијима помало завидно извештавало да је у Србију стигло милион доза кинеске вакцине и четврт милиона руског „Спутњика V“, док Словенија, према важећим прогнозама, о томе може само да сања, пошто ће с празних европских вакцина-рафова до краја марта добити само 247.000 доза вакцина дозвољених у ЕУ. Јед се, јасно, амортизује уверавањима „стручњака“ да су „европске вакцине неупоредиво боље и безбедније“, иако такве тврдње немају упориште у научним доказима. Кад се све сабере, није тешко схватити да само вакцинација може да обузда пандемију и да ће се учинак споре имунизације мерити у десетинама и хиљадама улудо прекинутих људских живота. То је сурова цена „европског заједништва“ и заштите „јединственог европског тржишта“.

Ценовник вакцина

Колико коштају поједине вакцине на европском и светском тржишту случајно је „провалила“ државна секретарка у министарству финансија Белгије Ева де Блекер, која је „ценовник“ омашком објавила, па онда брзо избрисала са свог фејсбук профила. За скандал је прво окривила свој „тим за комуникацију“, али оптужбе на рачун других јој нису нарочито помогле, јер су новинари белгијског листа ХЛН успели да сачувају снимак њене објаве. Захваљујући њеној непажњи, сазнали смо да су цене појединих вакцина (за имунизацију су најчешће потребне две дозе) следеће:
Оксфорд / Астра Зенека: 1.78 €
Џонсон & Џонсон: 8.5 $
Санофи/ГСК: 7.56 €
Бионтех/Фајзер: 12 €
CureVac: 10 €
Модерна: 18 $
Поређења ради, доза „Спутњика V“, како је објављено на његовом званичном сајту, кошта мање од 10 долара.

[/restrict] первый займ 0%mango займденьги займ на карту

Један коментар

  1. Цела ЕУ почива на лицемерју и неравноправности између малих и великих, јаких и слабих. Зашто бисмо ми желели да се хватамо у то коло? Права је срећа што досад нисмо примљени у њу, иначе бисмо и сами сада прокукали, ако ни због чега другог, оно бар због вакцина. Уствари, невероватно је и запањујуће колико далеко се иде са ризиковањем толиких живота сопствених људи, у циљу заштите профита светских неспособних силеџија. Ја овако видим ствари: једном кад, на несрећу уђеш у ЕУ, да изађеш – нема шансе; мораш да трпиш све настраности, захтеве и многобројне цене свог непромишљеног поступка. И Енглези, који су први храбро закључили оно што се само и могло закључити, су повукли мачка за реп док су се ишчупали! Скандал са вакцинама је пластично и недвосмислено показао каква је, уствари, у свим сегментима, та већ добрано натрула творевина. И док им народ болује и умире, док се шири нови дизајнирани вирус, они аплаудирају што су некоме увели нове санкције!
    Овај поучни пример треба да буде путоказ за оне којима ЕУ “нема алтернативу”!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *