Вакцина као плен

Како се „европска солидарност“ претворила у отимачину оскудних залиха цепива против ковида 19, и како је ова ситуација обелоданила предности које државе ван ЕУ, попут Србије, имају зато што могу неспутано да набављају вакцине на светском тржишту

Да ли је у случају великих криза боље бити самосталан и имати пријатеље и савезнике свуда у свету, или је разумније бити део једног великог савезништва, тачније, блока држава као што је, на пример, Европска унија? Одговор на ово питање доскора је био релативно једноставан, јер су сви економски и други показатељи указивали на предности заједништва и интеграција. Пре свега – европских интеграција. А затим је тај одговор постајао све већи изазов, нарочито после дужничке кризе у Грчкој, преко изласка Велике Британије из ЕУ до актуелне ковид кризе. И посебно откако се у ту једначину умешала непозната у облику прерасподеле вакцина против вируса корона у појединим државама чланицама Уније.

ВЕЛИКОДУШНО ОБЕЋАЊЕ Тај посао је на себе крајем прошле године одважно преузела Европска комисија (ЕК) са Урсулом фон дер Лајен на челу. Управо она је поткрај новембра 2020. тетошила грађане Уније (изнурене болештином, неизвесношћу, мрачним вестима о порасту броја оболелих и умрлих, стављањем живота на паузу у појединим регијама и целим државама у виду затварања свега изузев радњи са прехрамбеном робом, апотека и хитних служби, уз обавезан карантин, маске, дистанцу и полицијски час) речима да ЕУ ускоро добија две милијарде вакцина. Чинило се, више него довољно за заједницу која има 447,7 милиона душа.
Брисел се у истом даху обавезао да ће све државе ЕУ добити, сразмерно броју свог становништва, једнаку количину вакцина и то по истој цени, а уз то је великодушно најављено да ће „Европска унија координирати и донације вакцина за Западни Балкан“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању первый займ 0%mango займденьги займ на карту

Један коментар

  1. Avatar

    Цела ЕУ почива на лицемерју и неравноправности између малих и великих, јаких и слабих. Зашто бисмо ми желели да се хватамо у то коло? Права је срећа што досад нисмо примљени у њу, иначе бисмо и сами сада прокукали, ако ни због чега другог, оно бар због вакцина. Уствари, невероватно је и запањујуће колико далеко се иде са ризиковањем толиких живота сопствених људи, у циљу заштите профита светских неспособних силеџија. Ја овако видим ствари: једном кад, на несрећу уђеш у ЕУ, да изађеш – нема шансе; мораш да трпиш све настраности, захтеве и многобројне цене свог непромишљеног поступка. И Енглези, који су први храбро закључили оно што се само и могло закључити, су повукли мачка за реп док су се ишчупали! Скандал са вакцинама је пластично и недвосмислено показао каква је, уствари, у свим сегментима, та већ добрано натрула творевина. И док им народ болује и умире, док се шири нови дизајнирани вирус, они аплаудирају што су некоме увели нове санкције!
    Овај поучни пример треба да буде путоказ за оне којима ЕУ “нема алтернативу”!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *