ОЛУЈА НАД КАПИТОЛ ХИЛОМ

КУДА ИДЕ АМЕРИКА?

Кад би Сједињене Државе виделе што Сједињене Државе раде у Сједињеним Државама, Сједињене Државе би напале Сједињене Државе како би их ослободиле тираније Сједињених Држава, написао је поводом до сада незамисливих догађаја који су потресли „светионик демократије“ сјајни новинар из Хрватске Небојша Бабић, сажевши у једну реченицу готово све што се може рећи о овом потресу

Парафразирајући чувену изјаву Френклина Рузвелта поводом изненадног јапанског напада на Перл Харбор, истакнути демократски сенатор Чак Шумер изјавио је да ће 6. јануар 2021. у историји остати убележен као „дан бешчашћа“. Поред тога, он је присталице одлазећег председника Доналда Трампа назвао „домаћим терористима“, баш као што је то учинио и новоизабрани председник Џозеф Бајден. Занимљиво је и по својој тежини веома знаковито ово поређење потпуно бесмисленог јуриша на Конгрес с немилосрдним јапанским нападом на САД, и Трампових присталица с Јапанцима, посебно ако се узме у обзир оно што је уследило – рат на Пацифику који по свом дивљаштву умногоме надилази чак и оно што се у исто време дешавало на европском Источном фронту и суровост америчких војника над јапанским непријатељима која надилази ону искаљену над борцима Вермахта и СС-а у Европи, а која се може поредити само с нечовечношћу Американаца над Индијанцима.
„Даном бешчашћа“ пре 6. јануара назван је још и 11. септембар 2001, и сви знамо шта се затим дешавало – прво крвави обрачун не само с исламистичким екстремистима оличеним у авганистанским талибанима него са читавим авганистанским народом који и даље траје, уништавање Ирака, „дроновање“ по Пакистану, Јемену, Сомалији… До сада су непријатељски учесници „дана бешчашћа“ били искључиво држављани других земаља и страни терористи, а непријатељи сада постају амерички држављани другачијег политичког опредељења – „домаћи терористи“. Да ли и они могу очекивати сличну судбину као и сви ови претходни? Одговор је позитиван и та судбина се већ назире.
За почетак, унија америчких авио-превозника затражила је да се свима који су учествовали у протрамповскими демонстрацијама „Зауставите крађу“ и упаду на Капитол хил забрани путовање авионима, чиме се директно сврставају у исту групу као и потенцијални исламистички терористи после напада на Њујорк и Вашингтон од 11. септембра 2001. „Дела против наше демократије, наше владе и слободе коју ми као Американци имамо, мора те особе дисквалификовати од слободе летења“, наводи се у саопштењу те организације. Мало је вероватно да овај вапај актуелни законодавци неће услишити, а то је, као што смо рекли, тек почетак. Кренула су и отпуштања „домаћих терориста“. Како јавља Си-Ен-Ен, до 9. јануара таква судбина задесила је већ најмање троје људи и нема разлога да се та „добра пракса“ заустави. Маркетиншка компанија „Навистар“ отворено се похвалила да је отпустила једног радника због учешћа у демонстрацијама, као и једна чикашка компанија за промет некретнина. Оваква казна, да те оставе без хлеба и без слободе кретања, у данашњој Америци може се поредити само с одлуком америчких власти из 1941. да се сви амерички грађани јапанског порекла интернирају у (концентрационе) логоре, а по својој суштини није далеко ни од ноторних Нирнбершких закона којим су немачки Јевреји претворени у грађане другог реда и изгубили право на рад или поседовање возачке дозволе.

[restrict]

ПАЉЕЊЕ РАЈХСТАГА Када смо већ код паралела с Другим светским ратом и средстава која су неке учеснице користиле у успостављању своје тоталитарне власти, у обзир се мора узети и чињеница да упад у Конгрес умногоме подсећа на паљење Рајхстага – чин који су по свему судећи нацистичке власти омогућиле, ако га нису и организовале, и који је послужио за покретање свеобухватне хајке на политичке неистомишљенике и увођење крајње рестриктивних мера. Мало је сумњи да је холандски комуниста Маринус ван дер Лубе, који је за то дело осуђен и погубљен, заиста био одговоран за пожар, на шта указује и податак да су остала четворица оптужених у Лајпцишком процесу ослобођени, због чега је Хитлер доживео блажи нервни слом. Исто тако мало је сумњи у то да је Ван дер Лубеу власт омогућила да учини то што је учинио, о чему је сведочио и касније отпуштени шеф берлинске ватрогасне службе Валтер Гемп.
Вратимо се данашњици. Мало је сумњи у то да су већину (ако не и све) оних који су се 6. јануара окупили испред Капитол хила чиниле Трампове присталице, десничарски екстремисти, конзервативци и слично (мада се ни у једној иоле озбиљној држави овакве демонстрације не могу организовати без присуства полицијских и безбедносних агената укључујући, по потреби, и провокаторе). Мало сумње, међутим, може бити и у то да је полицијско обезбеђење друге најважније институције у САД било недопустиво слабо и неорганизовано, а још мање у то да се ради о пропусту и немару. Видећемо шта ће неки амерички Валтер Гемп имати о томе да каже, ако га ико икада буде било шта и питао. Чињеница је да је одбрана Конгреса започета тек пошто су демонстранти у њега упали и након што су конгресмени и сенатори евакуисани на сигурно. Чињеница је и да су полицијске снаге из суседних савезних држава, као и Национална гарда на Капитол хил послати тек пошто је пробијено полицијско обезбеђење и пошто су демонстранти већ увелико витлали по кабинету Ненси Пелоси и њених колега. Као и свуда у свету, дом америчких законодаваца је објекат под највишим нивоом заштите, али 6. јануара када је то било најпотребније, то није био случај. Због чега? Ако су америчке власти толико сигурне да њихова амбасада у Београду намерно није била довољно заштићена 21. фебруара 2008. и да је разлог томе била политичка одлука, шта сада имају да кажу у вези с Капитол хилом? Коме ће судити због тога? Коштуници?
Када је светогрђе већ почињено и када су демонстранти почели да тумарају по холовима Конгреса, почела је права битка, јер овај догађај не би имао неопходну тежину без крви и она је морала пасти. Тако је живот унутар овог „храма демократије“ изгубило четворо људи, док је један полицајац преминуо касније у болници. Рањено их је 50, од чега 17 полицајаца.

QUI BONO? Или прецизније, „Cui prodest scelus, id fecit“ (Коме злочин користи, он га је починио). А коме, доиста, упад у Конгрес, баш као и паљење Рајхстага, користи? Ни Трампу, нити Републиканској странци, јер је тиме стављена дефинитивна тачка на сваки њихов покушај да се спречи легализација изборне крађе и постављење Бајдена за председника, а то им је, ваљда, био циљ. Не само да је овај чин омогућио градоначелници Вашингтона Мјуриел Баузер да прогласи полицијски час у трајању од 15 дана, тако да у америчкој престоници више ниједан политички протест неће моћи да се одржи до Бајденове инаугурације 20. јануара, него је онемогућен и сваки други вид институционалне политичке борбе укључујући и ону за оспоравање победе демократских кандидата за Сенат у Џорџији који поништавају досадашњу веома важну републиканску већину у Горњем дому Конгреса.
За насиље на Капитол хилу су готово сви, осим неколицине републиканских сенатора и заступника у Доњем дому, оптужили Трампа. Републиканци и демократе су готово једногласно за оно што се није догодило од 1814, када су британски војници провалили у Конгрес, оптужили и кривим прогласили Доналда Трампа и његове „екстремисте“, сада већ преименоване у „домаће терористе“.
„Имате право на љутњу, али не на побуну. Немате права да хушкате на побуну. Немате права да упадате у зграде и нападате полицију. Постоји граница која се не сме прећи“, рекао је бивши Обамин саветник Ван Џунс. Та граница није била пређена током хаоса и безумља који су карактерисали протесте због убиства Џорџа Флојда, али сада јесте. Како то? Врло једноставно – све су животиње једнаке, само су неке једнакије и сви су „демонстранти“ и „активисти“ с разлогом огорчени, спрам „руље“ и „изгредника“ који су у ствари „домаћи терористи“.
Упадом на Капитол хил и републиканским политичарима је метафорички стављен пиштољ на главу – или ће се оградити од „домаћих терориста“, или ће бити сврстани уз њих, што већ тражи демократска заступница Кори Буш. „Верујем да републикански чланови конгреса који су подстицали овај домаћи терористички напад кроз своје покушаје да преокрену изборе морају бити позвани на одговорност. Они су прекршили своју свету заклетву. Покренућу резолуцију за њихово избацивање (из Конгреса)“, навела је она. Укратко, ако сте били уз Трампа, у данашњој Америци нема више места за вас, посебно не у политици и Конгресу.
Ова атмосфера прогона утерала је страх у кости многих републиканаца који су почели отворено да се изјашњавају против већинског дела сопствених бирача називајући их, попут републиканског политичког стратега Скота Џенингса, „терористима који се морају третирати као било који други терористи“. Бивши амерички министар правде, односно државни тужилац, и доскора блиски Трампов сарадник Вилијам Бар назвао је јуриш на Конгрес „нечувеним чином вредним презира“. „Ово је више него само погрешно и противзаконито, већ није амерички. Председник месецима неразумно подрива темеље америчке демократије и због тога је крив за опсаду и тоталну срамоту која се догодила“, рекао је бивши Трампов саветник за унутрашњу безбедност Том Босерт. И тако даље, бројни конгресмени, укључујући оне који су сматрани људима од Трамповог поверења, а који су се раније, заједно с њим, противили признавању изборних резултата, осудили су напад и нагло се предомислили.
Многи републиканци су се бојали да стану на страну „побуњеника“. Због тога су политички сахранили себе и Републиканску странку. Бирачи и значајан део републиканаца сматрају да су избори намештени, а оне који су провалили у Капитол не сматрају „терористима“, па ће им тешко опростити кукавичлук и издају. Стручњаци предвиђају да ће масовно разочарање нужно резултирати слабим одзивом републиканских гласача на изборима и њиховим одбијањем да подрже „издајнике“. Ситуација је таква да је Трампова помоћница Џена Елис рекла да је „Републиканска странка званично престала да постоји“.

ДУХ ГРАЂАНСКОГ РАТА Овим су Трампове присталице практично и сведене на онај крајње увредљив опис који је током кампање 2016. дала тадашња Трампова ривалка Хилари Клинтон – „шаку јадника“. Једини је проблем што, иако се ти људи с економског и друштвеног нивоа и могу презриво називати „јадницима“, њих има много више од „шаке“, а то су недвосмислено показали и резултати избора. Иако је с Трампом (макар за сада, а вероватно и заувек) готово, с њима није. Ти људи остају да живе са свим својим незадовољством које временом, с обзиром на то да очито међу америчким елитама више не постоји никаква намера да се оно умањи, може само још више да се распламса. Застава Конфедерације под којом су јужњаци пре век и по следили генерала Роберта Лија 6. јануара поново се завијорила на Капитол хилу. Сада, додуше, накратко, али то не мора да значи да ће и убудуће бити тако. Утолико пре што та застава више није симбол ропства него је, услед реакције на лево-либерални пир који смо видели широм САД последњих година, почела да представља конзервативне вредности традиционалне Америке, сада бачене на сметлиште историје, а тамо су их бацили представници естаблишмента, посебно они који су седели и седе у Конгресу.
Иако је овога пута највероватније био „контролисан“, да не кажемо оркестриран, напад на зграду Конгреса показао је да ју је могуће заузети и да у САД постоји много оних који су спремни да то изнова учине, једноставно зато што им није преостао никакав други избор. Уместо да буде круна Бајденове победе, односно дубоке државе над Трампом и трампизмом, напад на Капитол хил је више суморно упозорење и најава онога што највероватније чека Америку у (скорој) будућности – грађанског рата који неће ни по чему бити налик оном претходном, односно одласка једног табора „у шуму“, одакле ће, као герила, водити устанак против естаблишмента. „Америка је врло близу грађанског рата. Отуђење, бес и иритација републиканаца према демократима прелазе све границе. Трампова десничарска популистичка позиција позива републиканце који су пре годину дана рекли да Трамп представља својеврсни преокрет и шансу. Сада сви схватају да не може бити говора о повратку наводно светлим идеалима републиканаца. И ово ствара велики проблем демократама“, рекао је амерички политиколог Димитриј Дробницки. „Осим тога, републиканци ће кренути путем подривања владиног апарата. Да би то учинили, имају локалне и изборе за гувернере, као и низ полуга локалне самоуправе. Такав приступ омогућиће озбиљан ударац владајућој елити, а напори како великих републиканаца тако и локалних активиста биће усмерени управо на то“, додао је. Према његовим речима, довољно је замислити ситуацију када у половини држава које су гласале за Трампа локални шерифи под разним изговорима почну да одбијају да поштују савезне законе. Ако их становништво подржи, а то је готово сигурно и то се често догађало у Америци, ситуација ће се још више приближити грађанском рату. „Али такав рат неће бити попут грађанског рата из 1861–1865. године, с јасним линијама фронта. Не, то ће бити рат нове врсте, сви против свих, када се локална бојна поља појаве на територији сваког насеља. У таквој је ситуацији непостојање јединственог састава власти у САД заправо стање грађанског рата. За то није потребно започети непријатељства великих размера. Довољна је неравнотежа државног апарата, која би се могла догодити током следеће две године“, навео је Дробницки.
А јаз који постоји у америчком друштву је предубок. Не ради се само о два супротстављена политичка покрета, присталицама Трампа и Бајдена него о непомирљивом супротстављању два потпуно различита светоназора. Као и пре сто педесет година.

[/restrict]

Један коментар

  1. Маторац

    Ова реченица: „Дела против наше демократије, наше владе и слободе коју ми као Американци имамо, мора те особе дисквалификовати од слободе летења“ најбољи је доказ да треба прво врло прецизно дефинисати појам “ДЕМОКРАТИЈА”, па га онда користити.
    Овако како је сад само је пуста фраза.

    10

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *