Може ли Јустиција да победи НАТО

Тужбе и осиромашени уранијум

Мукотрпни судски процес против Западне војне алијансе због злочиначког бомбардовања СРЈ само је прва фаза овог поступка. Много тежи ће бити други део – наплата штете због последица употребе осиромашеног уранијума

Било је потребно четири године да би се прикупили необориви докази и документација о злочину НАТО-а почињеном према здрављу и животу житеља Србије због коришћења муниције са осиромашеним уранијумом. Управо толико времена је требало да би се формирале прве тужбе против НАТО-а са захтевом за одштету због оболевања услед бомбардовања Србије осиромашеним уранијумом 1999. године. Прва је предата 20. јануара у Београду, и још четири у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и Врању. Поред ових пет тужби, поднетих због оболевања војника и полицајаца, у другој половини године уследиће и тужбе цивила.
Ради се о добро припремљеним појединачним тужбама оболелих војника, полицајца, официра и резервиста који су били на Косову и Метохији, са свим доказима у којима су коришћени радови стручњака за ту област, Института за јавно здравље „Батут“ о оболелима од канцера, као и пресудно значајни материјали коришћени у исту сврху у Италији. А то су 70 италијанских пресуда које потврђују везу између НАТО бомби и карцинома.
Зато ће у адвокатском тиму који ће заступати тужбе бити и италијански адвокат Анђело Фјоре Тартаља, најзаслужнији за позитиван исход италијанских тужби. Тартаља је пред италијанским правосуђем добио више од 170 пресуда у корист војника из мировних мисија на територији бивше Југославије који су оболели од канцера, а неки од њих и умрли. Према организацији Војна опсерваторија, у Италији се, од деведесетих година до данас, разболело од канцерогених обољења 7.500 војника који су учествовали у војним мисијама у ратним зонама, а 366 је преминуло.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Avatar

    Добро је да је то питање кренуло с мртве тачке. А Србија, све ово време ћути док њено становништво умире од малигних болести, по повишеној стопи у односу на стење пре агресије.
    Сећам се добро г-дина епидемиолога, који се усудио да даје паушално такве изјаве, ваљда да би у старту амнестирао починиоце злочина. Снагом свог ауторитета, здушно се заложио за нешто што није могло да буде тачно ниједном лекару у Србији. Зашто? Свакако за шаку долара, или он није знао свој посао! о агилној активисткињи Јелени Милић не треба уопште трошити речи. И сећам се, касније, како је НАТО порицао могућност било какве опасности од уранијума – само што га нису препоручили као нешто јако добро – за здравље.
    Одмах после скандалозних изјава тог “стручњака”, писала сам отворено писмо, опомињући га да не даје олако своје стручно мишљење, јер последице ће се тек осетити у годинама што долазе. Тако је, нажалост, и било.
    СЗО одиграла је срамну улогу, као што је и сад, за време короне, игра, док забрањује да се врше обдукције, под провидним изговорима да се обдуценти не би излагали смртној опасности. Наравно, обдукција би открила пато-анатомски супстрат оболевања од ковида, али и путоказ за лечење, јер је вирус био потпуна непознаница. Неко у свету се ипак усудио да уради обдукције… Питам се само, зашто Срби морају баш све да послушају, а да до истине долазе заобилазним путем. Но, сад је и то већ прошлост…
    А осиромашени уранијум – забрањено оружје, али и јединствена прилика да Амери избаце тоне и тоне нуклеарног отпада из својих дворишта, а да прљаво оружје тестирају – не на полигону, нема то исту вредност, него “уживо”, са могућношћу да, касније, анализирају одложена дејства. Који полигон то мо може да пружи? И то некажњено! Што ће и известан број савезничких војника да настрада од последица радијације – зар је то Амере брига? Зар нису жртвовали своју војску да би тестирали ефекте детонације својих нуклеарних бомби, доводећи младиће на смртоносне полигоне под лажним изговорима? Ако је и од њих, њихове “демократије” и њихових “вредности” – много је!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *