Миша Ђурковић – Док се народ пита…

Да ли ће бирајући пут Владимира Костића, уместо пута Стојана Новаковића, ова генерација академика остати убележена у историји као прва којој је српски народ дошао под прозор да протестује

У обе иницијативе у које сам укључен поводом неприхватљивих јавних наступа председника САНУ обратили смо се читавој Академији, захтевајући од самих академика – међу којима су бројни велики научници, српске патриоте, учитељи генерација, људи које су многи доживљавали као интелектуалне и моралне светионике у ова тешка времена – да чујемо шта мисле о ставовима које износи њихов председник. Дакле, да се од тога ограде, изнесу јавну критику, покрену расправу о његовој одговорности, коначно да га смене због кршења Устава и злоупотребе положаја. Но сем академика Пипера, Басте, Оцића и Тешића, остали ћуте и тиме очигледно прихватају да стану иза свог председника и његових оваквих наступа. Уосталом он континуирано износи овакве ставове од 2015, а они су га упркос томе изабрали за нови мандат. И то је једина важна чињеница – каже у разговору за „Печат“ Миша Ђурковић, директор Института за европске студије.
Која је граница између слободе говора и права појединца да се вербално залаже за независно Косово и обавезе председника САНУ да заступа ставове који су у складу с Уставом Србије?
Као што вам је познато, и ја сам, заједно с професором Браниславом Ристивојевићем, др Владимиром Димитријевићем и још неким људима, жртва прогона по основу неокомунистичког вербалног деликта због свог успешног научног и јавног деловања које је довело до спречавања увођења тзв. образовних пакета. Дакле, апсолутно ћу бранити право приватне личности Владимира Костића, као и право Соње Бисерко, Ненада Чанка или Чедомира Јовановића, с којима он дели исте ставове о будућности Косова и Метохије, да те ставове јавно износе и политички заступају. С друге стране, осећам обавезу да као грађанин, Србин, коначно научник, подигнем глас када лекар Владимир Костић, председник Српске академије наука и уметности, износи ставове супротне Уставу, супротне статуту Академије, и супротне основним мерилима јавне речи која захтевају компетентност и знање о ономе о чему се говори. Зато смо питали на којим форумима, и на основу ког рада Академије је он дошао до ставова о Космету које износи и ко га је овластио да тако говори. Он је иначе човек који Арсенија Чарнојевића назива прелатом, који о Србима у Црној Гори говори као о националној мањини.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

2 коментара

  1. Avatar
    Топлица

    Горњи интервју, нешто је најплеменитије, и овом народу најнужније и најактуелније што је наш, колико знам, једини национални недељник уопште могао да донесе пред читаоце ! Стоји питање како поступити да горњи текст буде присутан на јавној сцени стално. Да би се сви ми у њему повремено огледали, као у неком конкавном огледалу. Јер кад нас дрмне овако нешто, тад вероватно свако од нас понаособ осети да је и сам, против сопствене воље донекле скуван. Затим, ако је наша свест будна, онда је узалуд властима да из фијока извлаче случајеве (стварних или за потребе надуваних ) силоватеља млађаних глумица. Наша брига за родну груду мора да буде већа од свих хитрости и прпредених ујдурми и да са својим спас-темама маше са свих тв прозорчића.
    Случајевима оних међу нама који, ради болесних амбиција јуре за компрадорским звањима, можемо се бавити паралелно, али најургентније је да се око овог случаја формира веће, и језгро и основна маса. Па да видимо шта у дубини нашег бића постоји као најдрагоценије ! Тад ће и компрадори бар мање спомињати лутерански, протестантскии дух. . .

  2. Avatar

    Невероватно је колико су људи од утицаја изгубили меру у Србији! У голој трци за привилегијама, зарадама, положајима… потпуно су затурили, негде, оно што се зове национална част, достојанство, понос, свест о коренима… националне обавезе… Устав. Толико, да су подлегли утицајима, притисцима и уценама па и сами почели да верују да су Косово и Метохија постали велики баласт кога се треба отрести – што они, тако високо на пиједесталу нације никад не би смели ни да помисле. На овом месту треба подсетити на речи Српског патријарха Иринија: “Оно што је одузето, може се вратити, било кад; оно што је поклоњено – никад”. Упечатљив пример је Израел.
    Зар помама за богатствима која је захватила свет није могла да прође без наших академика? Човек је грамзиво биће, никад му није доста. А свако ће, са овога света, пред свог Творца отићи – не другачије до го и бос, баш како је дошао на њега. Је ли подмићивање шаком долара било вредно каљања образа нације? Или је строго трупкање ногом неког силника, могло да уплаши тако умне главе? А јесте. Па уместо да они одређују “шта се ваља” подлежу мишљењима којекога, ко, сигурна сам да знају, не мисли добро Србији. Зар би се замајавали неким увезеним родним, политичким… и свакаквим коректностима, уместо да решавају витална питања нашег народа, док каравани пролазе. Нама је потребан национални консензус о свим важним питањима, без обзира на партијску припаднпст. О томе сам писала одмах после 5-тооктобарских насилних промена, у виду давања хрпе савета новој власти; наравно, пуцањ у празно. Зар се нашим академицима не чини да је некаква, било каква помодна и опасна коректност достојна постојања и рада установе таквог ранга? Могу ли више, и боље? Смеју ли?
    Решавање таквих питања – коректности, толико је важно за нашу државу таман колико је и у ЕУ важно – да ли су, нпр. краставци дугачки тачно колико треба, и да ли су криви или прави. Јер ЕУ није способна да иједно стварно важно питање реши. А вербални деликт само је у Титово време могао да буде смртоносан. Зар и сад? Где је ту онда слобода говора, и жали боже потрошене енергије. Све се своди на чувено српско (не)јединство. Па, Срби, ујединимо се око важних националних питања! Шта нас брига колики су и какви – краставци?!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *