Излог књиге

Милан Бојић
СРПСКИ ЈУНАЦИ – ОД КОСОВСКОГ БОЈА ДО КОШАРА
Добродетељ, Београд

Ова јединствена књига за децу из едиције „Добро дете“ описује невероватне подвиге српских јунака из наше богате прошлости. Мали читаоци наћи ће се у гротлу 12 великих битака, а илустрације пуне акције Владимира Крстића Лација помоћи ће им да боље упознају неустрашиве личности из српске историје: Милоша Обилића, Кнеза Лазара, Деспота Стефана, Карађорђа, Хајдук Вељка, Марка Миљанова, Војводу Вука, Милунку Савић, Мику Маџаревића, пилота Миленка Павловића, Бошка Перића Пешу из Републике Српске, и Јагуара и Грубог, јунаке с Кошара. Књига која никога не оставља равнодушним.

Зоран Аврамовић
СЛУЧАЈ ЈЕДНОГ ИНСТИТУТА
Филип Вишњић, Београд

Српска научна и шира јавност је дуже од годину дана пратила збивања око Института за филозофију и друштвену теорију. Књига одговора на питање како се догодило да први пут у српској науци једна група истраживача демонстрира правно-законодавну и политичку моћ над одлукама Владе Републике Србије. У књизи се чињенички и хронолошки осветљава њихов однос према законима Републике Србије, према Влади Републике Србије и одбијању предложеног УО, политичка дискриминација чланова и председника УО и однос према демократији („институционална непослушност“) и медијима, организовању манипулативне подршке у иностранству и бившој Југославији. Другим речима, у питању је однос државе и научних организација, а у ширем смислу и однос државе и науке, државе и научника.
Ова критичко-документарна књига потврђује да се један од крупнијих проблема српске научнообразовне културе огледа у томе што се политика у облику приватног мишљења снажно меша у професионалну активност појединца и група. Нарочито у области друштвено-хуманистичких наука.
Случај овог института показује да су самоуправне снаге (самовоља) још увек јаке у интелектуалним делатностима, да се држава лако одриче својих права, да је начело моралне политичке подобности још увек употребљиво и то под проевропском реториком, да се позивају иностране снаге како би се задржала институционална моћ. Без обзира на овакав епилог, ова књига охрабрује борбу против узурпације моћи у науци и образовању која би да постане легитимном.

Слободан Мрђа, Маријана Миланков
КУЛТУРНА ПАРТИЦИПАЦИЈА ГРАЂАНА СРБИЈЕ
Завод за проучавање културног развитка, Београд

Књига је настала као део истоименог пројекта Завода реализованог 2019. године, чије је језгро чинило анкетно емпиријско истраживање на националном узорку, са основним циљем да да се стекне увид у структуру културне партиципације грађана наше земље. Анкетирање је обављено у октобру и новембру 2019. године, при чему је од планираних 1.600 анкетиран 1.521 испитаник. У истраживању је учествовало 50 анкетара из средина у којима је вршено истраживање или с територијално ближих општина. Анкетирање је обављено уз помоћ стандардизованог упитника који се састојао од 50 питања, подељених у 7 група, при чему се први део упитника односио на стандардне социодемографске варијабле а други је био посвећен зависним варијаблама, као што су културна интересовања, културне навике, информисање и комуникација, уз посебан сегмент упитника везан за оцену личног благостања. Захваљујући оваквом анкетном истраживању добијени су подаци о томе шта испитаници воле да раде из домена културе (културне аспирације), шта стварно раде (културне праксе), колико троше на културу и друго, а прикупљени подаци о социодемографским карактеристикама испитаника омогућили су идентификацију позиције испитаника у социјалном простору и идентификацију њихових професионалних, образовних и урбаних карактеристика. У студији су анализирани и приказани подаци за које је процењено да би могли да користе креаторима културне политике на свим нивоима, установама културе, формалним и неформалним уметничким групама, као и широј заинтересованој јавности. Ово истраживање ослањало се на ранија истраживања културне партиципације на националном нивоу која је спровео Завод – Културне праксе грађана Србије (2010) и Културне потреба, навике и ставови грађана Србије (2015) – и садржи компаративну анализу с њима.

Верољуб Вукашиновић
ТИЛИЋ
Православна реч, Нови Сад

Уздижући поезију изнад свих облика животне емпирије, видећи само у њој оно што се одупире свеопштој разградњи и потањању у непостојање, Вукашиновићев лирски субјект ће рећи: ,,Што певао је – само то постоји.“ Тако поезија стиже до оне тачке на коју су је поставили Вукашиновићу тако драги романтичари – написао је о најновијој Вукашиновићевој поетској збирки угледни књижевни критичар Радивоје Микић и додао да је то још један доказ да аутентични лиричар свој доживљај света и живота и свој поглед на поезију изводи не само и не толико из личног, искуственог хоризонта колико он, у сваком часу, рачуна на целину културне/књижевне меморије која му не нуди само морфолошки репертоар који ће тако ефектно увести у своје песме већ му нуди и нешто много више од тога – тематске топосе и обрасце увођења тих топоса у појединачни песнички текст. „Отуда нам се и чини да док читамо песме Верољуба Вукашиновића пролазимо стазом коју, у основи, знамо, али којој је песник обезбедио нешто уистину важно – способност да се у нашем погледу трансформише и то тако што ће укључивати у себе доживљај света и живота који је изведен из хоризонта овог времена. Тако нешто може да постигне само прави песник“, наводи између осталог Микић о песничком остварењу Верољуба Вукашиновића.

Мићо Цвијетић
ПЛЕМЕНИТИ КАЛЕМЦИ
Свет књиге (Београд) и СПКД Просвјета (Фоча)

Ово је седма књига истраживачких, есејистичких, књижевнокритичких и сродних радова Мића Цвијетића, доктора књижевних наука, угледног песника, путописца и преводиоца. Поднасловом ближе су означени њени садржаји: Књижевни спорови и светови, тумачења и критике. Компонована је из три дела: у првом су истраживачи радови и књижевни светови изабраних писаца, у другом тумачења опуса значајних аутора, а у трећем критички текстови о делима текуће издавачке продукције. Међутим, посебну вредност поседује најдужи, уводни текст, из кога је преузета и насловна синтагма. Реч је о мало познатом спеву Лазе Костића „Беседа“, који је својевремено жестоко оспорен од Матичиних критичара, као и потпуно непознатој полемици која је тим поводом вођена у једном свесловенском часопису на немачком језику. До занимљивих појединости аутор је дошао у своме давном научноистраживачком раду, које после толико времена први пут целовито обелодањује.

Саша Буђевац
ТРИАНГЛАЂАНИ
Нишки културни центар

Реч је о делу које представља напету дуалогију о људима с маргине које уједињује чудновати сплет околности. Трилерски заплет читаоца духовито води кроз мистерију нестанака циганске деце, до лова на књигождерца, уништитеља „Дневника Ане Франк“ у библиотекама. Према мишљењу критике, коначно се појавио српски кримић који парира етаблираној нордијској школи.
Читаоцу се већ на самом почетку романа откривају слике пишчевог родног града Ниша, премда је прича у корену универзална, те се може ситуирати готово било где на земљиној кугли. Како писац истиче, ми вазда ходамо по метафорама и гледамо у њих. „То је само питање перспективе. Сви простори у мојим романима су метафизични… Ја сам архитекта и имам продубљено разумевање простора. Наравно да сам свестан универзалности, мада ми она није била циљ нити сам намерно то радио. И сви ти слојеви се сами спонтано разлиставају. Неких сам свестан, а неке читаоци сами учитавају, али ме ретко изненаде. Дешавало ми се да у литератури осетим хињену универзалност, ону са предумишљајем. Мени то увек буде банално“, каже аутор овог романа.

Драгомир Сандо
ВЕЛИКИ СИ, ГОСПОДЕ
Глобосино Александрија, Београд

Народ хоће чудо. Сви народи на свету воле чудо. Без чуда се осећају робови природе, у оковима природних сила и стихија. Чудо им отвара прозор на тамници. Чудо им посведочава постојање некога јачега од ватре и огња и потопа и болести и гроба. Чудо је као писмо. Оца деци у тамници. Душа свих народа у свету се буни против објаве неких физичких научника, да су „природни закони“ неумитни. Као да постоје неки физички „природни закони“ а не само природни намештај и поредак тога намештаја. И никада у народима није било толико жеђи за чудом као у наше време – записао је о чудима владика Николај Велимировић, што је охрабрило и потакло др Драгомира Санда да напише ову књигу. Како аутор истиче, поред свих чинодејстава и практичних служења у својој светој цркви, било је необичних момената који се нису дали подредити свакодневном животу и његовом поретку и правилима. Све њих је доживео или их је непосредно чуо „из прве руке“. „Ценећи дубоко и оне који кажу да за њихов духовни живот никаква чуда као сведочење њихове вере нису потребна, верујем да је многима и те како важно да чују да Бог проговара на другачији, свој, божански начин. Многима се кроз чуда додатно отварају очи, неки се буде из сна равнодушности и почињу да размишљају о многим стварима око себе на које до тада нису обраћали пажњу.“ Према речима уреднице овог издања Љиљане Хабјановић Ђуровић, реч је о причама испричаним лепим језиком а посебно вредним их чини управо њихова истинитост.