ИГОР КРНИЋ – У реалном свету виртуелног новца

Разговарала Дијана Ивановић

Биткоин је најпрофитабилније средство плаћања у историји света, с највећим растом вредности у једној деценији. У јануару 2009. године за један долар је могло да се купи 1.309 биткоина, а крајем 2017. један биткоин вредео је 20.000 долара.
Управо те године је наш саговорник Игор Крнић, ИТ стручњак и инвеститор у криптовалуте, ауторки овог интервјуа дозволио да за време разговора прати промене у његовом електронском новчанику. За само два сата зарадио је 10.000 долара, али могло је да буде и обратно… Као и многи пионири у трговини криптовалутама, осетио је пораз због пропуштене прилике да буде милијардер, али ентузијазам га није напустио.
И док у многим земљама само на површини постигнута регулатива донекле држи на уздама свет виртуелног новца, он у својој суштини садржи „ген“ неограничене слободе, уз све што такав статус са собом носи.

Криптовалуте су све присутније на финансијским тржиштима, њима се тргује… Јесу ли на путу да донесу револуцију у светски финансијски систем и бесповратно уздрмају традиционалне погледе на свет новца?
Једна криптовалута је зачетник децентрализованог света преноса вредности, а то је биткоин. Он је најликвиднији и најзаступљенији у свим мењачницама и на платформама за трговину.
Треба напоменути да су то махом нерегулисане и високо ризичне платформе. Али све више платформи, како расту, подносе захтеве и бивају регулисане. Народ, али и компаније све чешће га прихватају, и то треба да натера владе да уврсте и биткоин у рам финансијских инструмената. На овом пољу најдаље су дошле Сједињене Америчке Државе, а остали их полако прате.
Но када регулације и уђу у свет криптовалута, тешко да ће биткоин или нека друга анонимна криптовалута успети да направи дисрупцију банкарских система јер су они заштићени од стране влада.
Свет блокчејн технологије и криптовалута доноси брз, несметан и јефтин пренос вредности широм света, без граница. То тренутни банкарски систем не нуди тако ефикасно. Међутим, и банке и институције не седе скрштених руку и све су ближе инстант безграничном плаћању, а није тајна да су и водеће економске силе увелико у процесу увођења и припреме сопствених дигиталних валута. Тако да биткоин неће успети баш да замени државне валуте, али ће свакако донети револуцију, да се ти спори банкарски и финансијски системи унапреде тако што ће имплементирати управо технологију на којој се врти и биткоин.
Иза новца стоје централне банке држава. Шта криптовалути, односно дигиталном новцу, даје вредност?
Тренутно криптовалуте вредност стварају на мењачницама где се тргује, дакле, реч је о закону понуде и потражње. Постоји глобални индекс цене биткоина који се добија просеком цене на неколико највећих берзи. Исто важи и за све остале криптовалуте, али оне обично прате биткоин. Ако биткоин скочи 10 одсто, онда ће скочити и алткоини. И обрнуто.
Проблем с криптовалутама је тај да је већа количина коина у власништву мало људи, односно институција, тако да они у великој мери имају моћ да манипулишу ценом криптовалута како им одговара. То дакле чине приватне компаније, а не централне банке, тако да је и то камен спотицања који спречава регулаторе да ускоче у свет криптовалута, јер немају контролу, као што имају контролу над централним банкама.
За нас кориснике све је ствар поверења. Код криптовалута ми верујемо у власнике великих количина да ће искрено штитити вредност криптовалута, али верујемо и државама и централним банкама да ће то исто радити с новцем.
Појасните нам блокчејн технологију на којој почивају криптовалуте. Шта је њена мана? Пројектована је израда 21 милиона биткоина, шта даље?
Блокчејн је база података која је децентрализована, и када се нешто упише, то печатира више чворова који и не знају шта су печатирали, и то више нико не може да мења. А опет, свако може да види шта је уписано, па је то одабир шире народне масе али не и централних банака и држава.
Што се тиче биткоина, креатор је уписао да се може произвести 21 милион коина, и после тога нема више инфлације. Иако делује да ће цена нагло скочити после израде тих 21 милион биткоина, није тако једноставно. Такође је пројектовано смањивање избацивања биткоина за дупло, сваке четири године.
Тако је до 12. маја 2020. сваки блок трансакција од 10 минута производио 12 биткоина који су се делили међу свим рударима, али после тог датума аутоматски у коду се десило половљење па сада сваки блок од 10 минута производи само 6 биткоина. То ће се преполовити 2024. године на 3, и тако све док се не произведе 21 милион. С обзиром на то да их сада има скоро 19 милиона, остало је још око 2 милиона и с динамиком производње и преполовљавањем биће потребно много година да се произведе свих 21 милион биткоина. Свакако, дотле ће цена биткоина расти и правити нове нивое подршке и стабилности.
Годишње се у свету дознакама пренесе преко 500 милијарди евра, а трансакције коштају 8,86 одсто те вредности. Криптовалуте би требало да нас ослободе тих трошкова. Да ли то функционише?
Пошто је блокчејн јавно доступна књига трансакција, с времена на време појави се на интернету линк до трансакција којима су преношене стотине или десетине милиона у доларима. Те трансакције су доступне свима на интернету, и ту се јасно види и колике су провизије. Провизије везане за те трансакције износе тек неколико долара.
Дигитални новац има енормне дневне осцилације у односу на долар. Коме одговара та нестабилност?
Одговара трговцима. Као што на берзама акција трговцима одговара волатилност акција, тако и трговцима на биткоин берзама одговара волатилност биткоина и других криптовалута. Тренутно, мала је ликвидност криптовалута, далеко мања од ликвидности државних валута, па се стога и цена често мења. Већина великих институција ушла је у свет криптовалута и знатно му дигла ликвидност, али они су ту ушли да зараде новац, те стога њима одговара често померање цена и тешко да ће то успети да се поремети, мада у том процесу дугорочни план ипак је да цена иде навише.
Трговина криптовалутама и плаћање њима су два кључна и потпуно различита домена употребе виртуелног новца. Јесу ли у бити супротстављени? Да ли трговина криптовалутама дезавуише основну идеју слободног плаћања?
У неку руку та волатилност криптовалута у значајној мери отежава њихово прихватање као средства плаћања. Међутим, као што и за прихватање кредитних картица морате имати платног процесора који вам то омогућава, тако и уколико желите да примате биткоин или неку другу криптовалуту, морате то урадити преко платног процесора. Данас већина платних процесора нуди услугу инстант конверзије криптовалуте у фиат валуту (државну валуту) тако да не морате да чувате криптовалуту када је примите за неку услугу или робу и да ризикујете да јој вредност падне (али може и да нарасте). Права револуција код употребе криптовалута за плаћање може доћи тек када их крену нудити већ постојећи устаљени и регулисани платни процесори (на пример Asseco у Србији), али за то опет мора да постоји нека регулатива у државама, да су криптовалуте финансијски инструмент, а не роба.
Важан елемент традиционалног финансијског модела је регулатор. Све трансакције надгледају централне банке које имају законски мандат да чувају стабилност финансијског система у једној држави. Каква је веза највећих банака и Волстрита с криптовалутама? Наизглед се чини да су им интереси супротстављени, али је могуће и да су највећи трговци коинима јер имају највише новца да уложе…
С обзиром на то да се криптовалуте примарно данас користе за трговину, и Волстрит и многе банке су управо у том послу. Зарађују у трговини криптовалутама. Платформе на којима оне то раде су већ познате велике корпорације, као на пример ЦМЕ и ЦБОЕ у Сједињеним Америчким Државама, али и многи други улазе у ту трку.
Тако да је у том таласању употреба криптовалута за плаћање роба и услуга осуђена на то да што пре продате криптовалуту коју сте примили за наплату у вашу локалну валуту. Или пак, уколико сте ентузијаста и верујете да ће цене расти, просто је чувајте. Да ли ће и када централне банке контролисати вредност децентрализованих криптовалута тешко да ико може да зна, али већа је вероватноћа да ће те институције издати своје криптовалуте које ће бити одобрене као средство плаћања код регулатора.
Пре две године установљено је да се 46 милијарди илегалних трансакција финансира у криптовалути, пре свега биткоином. Свака трансакција криптовалутом је анонимна. Колико је то добро толико је и лоше, јер можемо само да замислимо могуће злоупотребе због одсуства личних података у трансакцијама…
С обзиром на то да криптовалуте нису у власти и контроли централних банака, оне не могу да их контролишу, али зато контролишу медије у којима се и дан-данас пласира превише неистина у вези с криптовалутама. Те се и потенцира управо то да се користе за илегалне трансакције. Мада, будући да крипто свет није под лупом влада, може се рећи да је свака трансакција илегална. Но то је нешто што је ту да остане.
Али криптовалуте су далеко од анонимних. Увек остаје ИП адреса вашег интернет-провајдера с које сте извршили трансакцију, и може вам се ући у траг. Биткоин је далеко од анонимне криптовалуте, и већ је обележен као легално средство. Лоши људи ће у злим намерама илегално користити и биткоин и прави новац, тешко да ће их закон ту спречити. Док не буду ухваћени. Тако да не треба гледати на криптовалуте као нешто што погодује злу више од обичног новца. Само је тренутно згодан јер су трансакције брзе и јефтине, али свакој трансакцији и извршиоцима се може ући у траг кад-тад, јер све је то неповратно уписано у биткоин блокчејн.
На Новом Зеланду плате могу да се исплаћују у криптовалутама, у Америци њима може да се плаћа порез… Да ли наша правна регулатива препознаје биткоин као валуту?
Наше регулације су још далеко од тога. Биткоин се више третира као роба па ако мислите да у књигама имате продају биткоина, мораћете да у књигама имате и улаз истог по набавној цени, што баш и није једноставно. Али постоји заједница људи која ради на томе да асистира Народној банци Србије, те се и то у будућности може очекивати.
Колико се и како виртуелним новцем тргује у Србији?
Они који већ поседују неку крипто валуту одраније, да ли рударењем или њеном раном куповином, могу куповати слободно на интернету код продаваца који примају криптовалуте. Плаћање је веома једноставно, брзо, али и ризично ако то радите директно, јер можете послати коине ако продавац то тражи, а он вас може преварити и не послати робу, и тада нема ко да вас заштити. Јер код криптовалута ми смо своја банка, те смо сами одговорни за своју безбедност.
Највише волим да држим средства у свом електронском новчанику, а на берзи држим само оно чиме тргујем и гледам, чим направим профит, да их извлачим с берзе у свој новчаник. Неке профите уновчавам преко корпоративног налога у мењачници криптовалута и приказујем као добит у свом предузећу у Србији. Тако да се бавим трговином. Губи се и добија. Ризик је велик и препоручујем свима да се образују и да не улажу више но што могу приуштити да изгубе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *