Галоп у месту

Одузимање и сабирање опозиције

У недостатку јасне и осмишљене стратегије према власти и заказаним изборима, опозиција јавност забавља лицитирањем бизарних председничких кандидата, док су унутар ње и даље нејединство, поделе и чекање да им неко са стране реши све проблеме

После сваких избора у Србији, ако не и у целом међуизборном периоду, у јавности кружи мантра да опозицији треба „свежа крв“ јер оваква каква је ни са собом не може да се избори а камоли с влашћу. Чак и када постоје тезе, додуше више теорије, да би њеним укрупњавањем могло доћи до формирања двопартијског система, лидерске сујете се потруде за даља уситњавања, свађе и губитак ионако танког кредибилитета и поверења код грађана Србије.
И сада је питање хоће ли опозиција на обједињеним изборима 2022. имати једног, два или више кандидата за председника, а на београдским и парламентарним изборима ићи у две-три колоне или у невероватној једној. Уместо озбиљних унутрашњих разговора који би претходили онима с влашћу, опозиција јавност забавља бизарним причама и још бизарнијим председничким кандидатима јер им је Вучић избио један од главних корака после бојкота – захтев за ванредне изборе, заказујући их и пре него што је формирана влада и то у термину када њему истиче први председнички мандат. За остало су се постарале личне сујете опозиционих лидера. И не само њих.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *