Дуг – наш и ничији

Привредне системе треба поделити на оне који ће враћати дугове зато што ће бити принуђени на то, и оне који уопште неће враћати дугове, нити било коме пада на памет да ће ти дугови икада бити враћени

Шта значи када кажемо да је нека земља „презадужена“, када је дуг опасан за развој привреде, и да ли САД уопште могу да буду презадужене – то су питања на која ћу покушати да одговорим у овом тексту.

МАТЕМАТИКА РИЗИКА Уобичајено се користе неки математички односи између „укупног јавног дуга“, или „приватног дуга“ у односу на бруто домаћи производ (БДП) или онај национални (БНП) неке економије. Наравно, иза тих бројева стоје обимне математичке анализе које покушавају да нам поуздано одговоре када нема ризика. Не говоре шта треба да се учини него шта је безбедно.
Најчешће ћете чути да је економија стабилна ако је јавни дуг до 60 одсто БДП-а, а да су финансије стабилне ако дефицит буџета не прелази 3 одсто БДП-а.
Одмах да кажем да кандидујем други критеријум презадужености, тако да привредне системе пре свега треба поделити на оне који ће враћати дугове зато што ће бити принуђени на то, и оне који уопште неће враћати дугове, нити било коме пада на памет да ће ти дугови икада бити враћени.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Avatar
    Tоплица

    Има нас који нисмо економисти, али као свесни значаја теме, не заобилазимо ни једну прилику да о овоме нешто сазнамо.
    Хвала Бранку што се овде огласио на овај начин, и нама је донекле јасно зашто моћници неће враћати свој дуг, али остају нејасноће а имено : Како је и у њиховом случају могуће дуго убацивати у систем ничим не покривене хиљаде милијарди $ а да се то не одрази инфлацијом ? Део можда амортизује остатак Света, али и тад остаје питање ове чудновате равнотеже. Они што штампају паре или их напросто електронски бележе банкама, државним или било којим другим, са којом материјалном снагом гарантују вредност наштампаног новца ? Ако те снаге нема, а нема је извесно, онда све делује виртуелно, фантастично ! Заиста, ако је све то од 2008 могуће зашто није било могуће кроз сву историју ? И докле се може овако, да је дуг ничији и да практично не постоји ?
    Остале, а нас сигурно ће придавити, ту нема нејасноћа ни неизвесности. Али да ли се тачно зна колико смо дужни ? Односно да ли постоји могућност да највећи познаваоци финансијске струке из јавности ипак немају све информације ? Нисам од тих али делује ми напр. невероватно ова живост у саобраћају у сваком нашем насељу. Откуд то кад бензин није јефтин а плате нам мале ?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *