Честитка с опоменом

Председавајући Председништва БиХ у честитки упућеној новом председнику Америке изразио је спремност да гради партнерске односе Српске и САД, али је и најавио да ће бранити дејтонска уставна права од најављених покушаја унитаризације

Напослетку је, после дужег оклевања, и Милорад Додик, како је у поруци наглашено, „у капацитету председавајућег Председништва БиХ, као и представника српског народа у овој институцији“, честитао Џозефу Бајдену избор за председника САД.

ДЕЈТОН И ПРАЗНИЦИ У писму упућеном човеку који не скрива анимозитет према Србима, Додик је подсетио да „Срби са Американцима деле пријатељство и савезништво дуже од једног века“, те нагласио чињеницу да је ова суперсила „један од аутора и гараната Дејтонског споразума којим је успостављен уставно-правни систем у БиХ базиран на равноправности два ентитета и три народа“.
Уследило је, верујемо нимало случајно, објашњење будућем станару Беле куће да народ у РС датум потписивања Дејтонског споразума, 21. новембар, „слави као важан празник“. Као и да је за њега неприхватљиво обележавање „босанских државних празника“ – 25. новембра, „преузетог из претходног комунистичког режима СФРЈ“, односно 1. марта, „датума који је најавио почетак грађанског рата у БиХ“. Констатујући да дејтонска творевина „нема дефинисан, нити усвојен Закон о празницима“, српски члан Председништва БиХ је честитку закључио речима које би – кад би Бајден и његови сарадници били спремни да их уваже – значајно допринеле побољшању односа између Вашингтона и Бањалуке: „Сложићете се да је узајамно поштовање темељ успешне и продуктивне сарадње, која је и БиХ и региону у целини преко потребна.“

РЕМЕТИЛАЧКИ ФАКТОРИ Нажалост, тешко је поверовати да ће 46. председник САД одустати од политике силе и притезања неподобних „реметилачких фактора“ међу које, без сумње, спада и целокупни српски корпус на брдовитом Балкану. О томе, сигурни смо, илузија нема ни најважнији политички чинилац у Републици Српској.
Па ипак, његова порука добитнику, најблаже речено, спорних председничких избора – без обзира на то што не може да утиче на промену планираног курса нове вашингтонске администрације – по свом је садржају, ако се чита између редова, нешто више од класичне куртоазне дипломатске честитке. Додик у њој, с једне стране, подсећајући на некадашње заједничке везе Срба и Американаца, нуди сарадњу Бајдену на принципима уважавања обостраних интереса.
Али и истовремено, истичући колико за грађане Републике Српске значи Дејтонски споразум и права која из њега произлазе, јасно – мада не директно – поручује како ће, без обзира на све личне ризике и моћ оних који желе „реформисану Босну“, бранити ову српску творевину од свих покушаја (фактичког или формалног) гашења.

ГОТОВ ЈЕ Аутор честитке новом председнику САД се протеклих дана суочавао са здравственим проблемима, тачније нападом вируса корона (дијагностицирана му је обострана упала плућа), због чега је био подвргнут лечењу у Универзитетском клиничком центру у Бањалуци.
Вест о болести, по многима, најутицајније политичке личности БиХ изазвала је злураде коментаре оних који доживљавају Додика као персонификацију омражене им Републике Српске. А ако је веровати тврдњама које је изнео портал „Принцип“, Додиковом одласку у болницу су се у једном угоститељском објекту у Источном Сарајеву јавно радовали лидери СДС-а и ДНС-а Мирко Шаровић и Ненад Нешић, као и заменик председника Српске демократске странке Милан Радовић.
Споменути челници опозиционих партија Српске су вест о болести свог политичког противника наводно прослављали уз повике „Готов је коначно“. Ова вест није до тренутка док пишемо текст ни потврђена ни демантована, а ако се, нажалост, покаже тачном, највише ће говорити о онима који су били спремни да, због својих личних и политичких циљева, изговоре такве речи.
Није никаква тајна да бројни домаћи (како српски, тако и бошњачки), али и страни фактори, ради остварења својих циљева, прижељкују што бржи силазак Милорада Додика с власти, при чему им не би било мрско да се тај процес скрати његовим превременим одласком са животне сцене. Већини њих некадашња нада Запада у Босни – која без сумње није без слабости и мана – не смета толико због стварних или пришивених „аутократских манира“, „корупције“ и погрешне социјалне и економске политике који му се јавно приписују од стране критичара и политичких опонената. Главни Додиков грех је његова неспремност да прихвати „реформисање“ Босне по мери Бошњака и њихових западних пријатеља које би од РС у најбољем случају направило празну љуштуру усисану у НАТО.

УВРЕДА БЕЗ САНКЦИЈЕ Наравно, није нимало случајно што је министарка спољних послова БиХ Бисера Турковић, после Бајденовог „изборног“ тријумфа, приликом гостовања на телевизији „Фејс“ безочно упоредила Додика с Адолфом Хитлером, те уз то најавила како ће „уз помоћ странаца бити укинута Република Српска“. Извесно је да се Турковићева – баш као и њени политички истомишљеници Шефик Џаферовић и Жељко Комшић приликом доношења одлуке да одустану од састанка са Сергејом Лавровим – не би решила да изговори овако увредљиве речи да за то претходно није добила сагласност или чак препоруку од бошњачког врха или страних саветодаваца.
Госпођа министарка, или боље речено прави сценаристи њеног наступа, желела је да оваквим поређењем Додика с Хитлером још више у очима западне јавности демонизује „лошег момка који представља препреку бољој будућности Босне“, али и да баци нову анатему на „геноцидну влашку творевину“ која је, ето, „плодно тло за деловање малих Хитлера“. Србима је, такође, кроз речи ове радикалне исламисткиње на високој државној функцији требало да се поручи да је дошло време у коме се могу без икаквих негативних последица на овакав начин вређати њихови лидери, али и најављивати нестанак РС; према очекивању, изостале су реакције Валентина Инцка и већине меродавних западних дипломатских фактора, а и оне које су уследиле биле су све само не оштре критике и упозорења изречена госпођи Турковић.

ПОРУКА СЕРГЕЈА ЛАВРОВА Насупрот свему овоме, недавни разговори шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова и Милорада Додика потврдили су постојаност чврстих веза између „великог“ и „малог“ партнера, а први дипломата Кремља је приликом боравка у граду на Миљацки поновио принципијелне ставове Москве који се без сумње нису допали не само бошњачкој политичкој врхушки већ и њиховим међународним заштитницима. Лавров је, истакавши да „сви проблеми БиХ треба да буду решени унутрашњим дијалогом, без страног мешања“, позвао све заинтересоване факторе да поштују Дејтонски споразум. Од њега смо још једном чули залагање за затварање канцеларије високог представника у БиХ, што је свакако неприхватљива „јерес“ за глобалистичке центре моћи који теже да реафирмишу улогу „протектора“ у Сарајеву.
У сваком случају, унапред је јасно: у години која је започела уследиће и нови окршаји у којима ће Република Српска и њени заштитници бити, готово је извесно, изложени још интензивнијим атацима заговорника реформисања дејтонске БиХ.

Инцко одлази

Година за нама није могла да прође без новог оглашавања Валентина Инцка. Високи представник је потврдио наше претпоставке да су похвале које је за свој „предан рад у Босни“ недавно добио на њујоршком Ист Риверу од амбасадора западних земаља у светској организацији, заправо, биле најава његовог скорог одласка из Сарајева. Када ће тачно напустити добро плаћени посао у босанском протекторату, као и да ли ће га на овој функцији заменити први фаворит, бивши министар пољопривреде Немачке Кристијан Шмит, остаје да се види.
Аустријски дипломата не жели да оде из града на Миљацки пре него што искористи нове (западне) ветрове за окончање још неких послова, па је тако најавио да ће у јануару Парламенту БиХ предати свој предлог закона о забрани негирања геноцида у Сребреници. Уколико Срби спрече његово усвајање, вероватно ће посегнути за дуже време „залеђеним“ бонским овлашћењима. Јер је, по његовом мишљењу, потребна „робусна политика међународне заједнице у БиХ“, за чије би успешно спровођење, како оптимистички прогнозира, Џозеф Бајден и Ангела Меркел „могли да буду добитна комбинација“. Инцко се, такође, похвалио како су његови притисци на РС дали резултате, а као конкретне примере је навео „оставку Додику блиског председника Високог судског и тужилачког већа, компромитованог Милана Тегелтије“, као и „уклањање плоче са именом Радована Караџића са улаза у Студентски дом на Палама“.
Очигледно је да свако српско попуштање њихови непријатељи – а Инцко то без сумње јесте – схватају као доказ слабости, односно сигнал да се новим притисцима изнуде даље концесије.

Један коментар

  1. Avatar

    “А ако је веровати тврдњама које је изнео портал „Принцип“, Додиковом одласку у болницу су се у једном угоститељском објекту у Источном Сарајеву јавно радовали лидери СДС-а и ДНС-а …”

    Чланак са портала сам пронашао овдје https://www.princip.news/vijesti/bih/sarovic-nesic-i-radovic-slavili-dodikov-odlazak-u-bolnicu-uz-povike-gotov-je-konacno-

    Као што сам и претпостављао ради се о непотписаном чланку и анонимном порталу (без одговорне особе или назива фирме, поштанске адресе или фиксног броја телефона). Да се човјек запита, чему ли уопште служе главни и ОДГОВОРНИ уредници, кад ствари и без тога функционишу?

    “Ова вест није до тренутка док пишемо текст ни потврђена ни демантована …”.

    Овиме се претпостављам аутор ограђује од спорног “чланка”. Ако ме не демантује онда сам ваљда и ја у праву.

    Нисам Ваш редован читалац, али већ годинама повремено читам “Печат”, и то са уживањем, јер такав садржај и квалитет нисам пронашао ни у једном другом медију.

    Анонимних портали су циљано направљени и финансирани да се пласирају дезинформације, које онда свјесно преносе озбиљне медијске куће, укључујући и државне јавне сервисе. Наишао сам на доста примјера као што је овај.

    Ако аутор има свој лични став, много је боље да га једноставно изнесе, умјесто да се сакрива иза анонимног чланка којег је можда и сам написао.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *