Дошло је оно што су многи прижељкивали, само у нешто непријатнијем облику. Замишљали смо, изгледа, капитализам са људским ликом, поредак у коме би се задржале повољности социјалне државе, са додатком увећане куповне моћи, обиља потрошачког друштва, са правом на неговање високих и тешко остваривих жеља, све то заливено Coca-colom. Што се, на првим корацима, изјаловило. Слобода је дала одрешене руке међунационалној мржњи, прокључао је балкански караказан. Политичке вође Слободног Света похитале су да распале нашу злу крв, подстичући спорове у своју корист
Ако је веровати гласинама, сви су наши нови богаташи дошли до богатства на непоштен начин. Понеког изведу на суд, а тамо, ништа. Оптужница климава, уопштена, без доказа. Ми, међутим, знамо да са њима нису чиста посла. Не може се, за годину дана, на поштен начин згрнути петсто милиона евра. И знамо, још, да се таквим парама даде умилостивити понеки судија, и придобити наклоност једног дела јавних гласила.
Што би се рекло: Тражили сте, гледајте!
Одличан текст (као и сваки досад). На малом простору, сјајна анализа следа догађаја, дата разумљивим реченицама чистог српског језика. И подсећање: требало би прочитати Марксов “Капитал” – али шта то вреди…
Izvanredan tekst. Gospode, kako imamo malo ljudi, pametnih i patriota, kakav je Danojlic. Kakvo blago.
Olga Ilic