РЕЦИПРОЦИТЕТ

Ко је изгубио у дипломатском окршају Црне Горе и Србије, и какве то има везе с принципима рада „прве демократске владе“ у Подгорици

Ако је прошли петак, 27. новембар, збиља био „црни петак, дан у којем ће ’врховни командант’ апостолске владе представити 12 ’одабраних’ и отпочети распродају Црне Горе“, и то „тачно у 12 ура, у часу када црквена звона најбројније откуцавају“ да огласе „оживјели клерофашизам и српски шовинизам као симбол поробљавања црногорског народа“, како тврди НВО „Црногорски образ“ у својој параполитичкој анализи нове црногорске владе, ово уз питање „може ли грађанска Црна Гора са светосавским месијама остати имуна на трансмисију великосрпског национализма, црквеног догматизма и прикривеног фашизма“, елем, ако је то био црни петак успостављања „трансверзале Београд–Подгорица–Бањалука“ зато што је мандатар Здравко Кривокапић напокон представио састав свог кабинета, онда мора да им је затим осванула некаква светла субота. Јер је тог дана одлазећа Влада Црне Горе, и да се таква никад више не врати, одлучила да протера амбасадора Србије из земље у којој се родио. Србија је на тај акт непријатељства одговорила паметно; тако да нам је дала наду да ће се споменута трансверзала, из ноћних мора апологета свих шовинизама само ако су антисрпски, у не тако далекој будућности ипак претворити у опипљиву реалност…

ПЕРСОНА НОН ГРАТА Већ чињеница да је одлуку о протеривању амбасадора Владимира Божовића, рођеног Никшићанина иначе, одлазеће црногорско Министарство вањских послова, то му је наиме званичан назив, донело пред сам коначни истек свог рока трајања, представља јасну индицију да је реч о провокацији чији је циљ био да изазове предвидљиву контрареакцију. Док будаласто образложење те одлуке о избацивању Божовића (из његове постојбине), јер се мешао у унутрашња питања земље у којој службује својим интерпретацијама њене историје иако је та историја и његова, а то је учинио тако што је „нелегалну и нелегитимну Подгоричку скупштину 1918. назвао ’ослобођењем’ и ’слободном вољом’ црногорског народа“, само потврђује тај утисак да се тражио било какав повод да се, за крај а уочи новог почетка коме се надамо, додатно замуте односи између Црне Горе и Србије.
И то баш у овом осетљивом часу порођајних мука „прве демократске владе у Црној Гори“, како је у премијерском експозеу назива Здравко Кривокапић. Да јој у наслеђе буде остављен и још један проблем.
Осетио је то и владика будимљанско-никшићки Јоаникије, па је зато и оценио да је циљ био да се „подигну тензије и продубе поделе у свим слојевима црногорског друштва“, те да „нарочито међу браћом православне вере изазове реципрочне мере од стране Србије, да би се медијском лармом у региону посејало што више отрова и братске мржње“.

УНИЛАТЕРАЛНИ РЕЦИПРОЦИТЕТ Управо је о реципроцитету реч; то је била она предвидљива контрареакција Београда из дипломатских конвенција на коју је рачунала Подгорица да би остварила своју намеру. Београд је ту удицу најпре прогутао, а онда је испљунуо.
Српско Министарство спољних послова прогласило је Тарзана Милошевића, црногорског амбасадора у Београду, за персону нон грата. „Поводом проглашења амбасадора Републике Србије у Црној Гори Владимира Божовића персоном нон грата, Министарство спољних послова Србије поступило је на реципрочан начин“, наведено је у саопштењу које је медијима доставило министарство на чијем је челу Никола Селаковић.
И таман је амбасадор Милошевић спустио кофере с ормана, обрисао прашину с њих и по кревету почео да слаже кошуље скинуте с вешалице, замишљамо на пример баш овакав призор, послагане беле кошуље и кравате поред њих, кад медији у Србији почеше да јављају да је председник Александар Вучић заказао хитан састанак са шефом дипломатије Селаковићем и с премијерком Аном Брнабић. И да је састанак у току, па да је завршен, а када је завршен, обратила се премијерка и рекла да је „председник мене и министра Селаковића позвао да се консултујемо око ове одлуке владе… па је донета одлука да ће Србија унилатерално, једнострано повући одлуку о протеривању црногорског амбасадора. Ми не желимо да имамо такав непријатељски акт према Црној Гори, из тог разлога смо данас донели ову одлуку. Мени је жао што се све чешће у Црној Гори прекраја истина и говори се да је Србија била окупатор у Првом светском рату“.
Амбасадор Милошевић могао је да одахне и да беле кошуље врати назад у свој орман.
И остало је нејасно зашто је у суботу уопште доношена одлука која ће већ у недељу бити повучена, тим пре што је тешко замислити да је суботња одлука донета без знања онога који је у недељу замолио да буде опозвана; осим ако циљ читавог овог перформанса није био управо у овоме, да се донетом реципрочном мером по Бечкој конвенцији па њеним повлачењем додатно нагласи значај тог помиритељског геста и онога ко је на то пресудно утицао.
Како год, Београд је неочекивано добио лепу прилику да поступи мудро и помирљиво, и ту је прилику искористио; при чему је ипак споредно важно што би вероватно било боље да је све одрађено тако да кредибилитет нашег Министарства спољних послова, које у само 24 сата доноси две сасвим супротне одлуке, не испадне колатерална штета. Но без обзира на то, ово одустајање од акта непријатељства према одлазећој власти у Црној Гори представља акт пријатељства према власти која се тамо успоставља. Нисмо прихватили игру оних који су учинили све да би нас раздвојили од браће у Црној Гори, и то је, иако једноставан, и државнички и национално одговоран потез који, као такав, заслужује да буде похваљен.

ВЛАДА ЗДРАВКА КРИВОКАПИЋА Ова је пак рука пријатељства, пружена из Београда ка Подгорици у складу са саветом владике Јоаникија, утолико пожељнија, и потребнија, што је формирање нове власти у Црној Гори у медијима блиским властима у Србији пропраћено уз кудикамо више примедби него што би се сматрало пристојним, с обзиром на околности.
Додуше, нису ни све примедбе биле сасвим лишене основа; уосталом, када је о политичким лидерима победничке опозиционе коалиције реч, високе функције у новој власти добили су и Алекса Бечић (председник Скупштине Црне Горе) и Дритан Абазовић (потпредседник владе Здравка Кривокапића о којој се гласа у среду, кад овај број „Печата“ буде у штампарији). Док их нису добили ни Андрија Мандић ни Милан Кнежевић, иако је њихова коалиција, с Кривокапићем на челу, на изборима добила убедљиво највише гласова. Па нерасположење, уз упитаност зашто је тако, ипак има места.
А опет, прилично су далеко од истине и тврдње да је преварен сав онај народ који је гласао за промене, и да је „Мило купио Кривокапића“. Да, на место министра (министарке) одбране долази Оливера Ињац, која је похађала оне чувене НАТО курсеве у Гармишпартенкирхену у Немачкој као и Драган Шутановац, и биће на челу Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија Тамара Срзентић, која се изјашњава као „поносна Цетињанка и Црногорка“ са црногорским као матерњим језиком, али, кад је већ реч о националној и идеолошкој припадности, од 12 министара барем их се шесторо отворено декларишу као Срби и отворено исказују своју блискост с Митрополијом црногорско-приморском Српске православне цркве, а то је помак какав је досад био сасвим незамислив. И непоштено је то не приметити.
Тим пре што сви знамо да живимо у условима ограниченог суверенитета у којима процес освајања слободе, када га уопште има, нажалост мора да иде постепено, те отуда и неопходност неких мучних компромиса какву сад уочавамо у Црној Гори. Уосталом, ево је и код нас у влади Гордана Чомић као израз те потребе склапања пакта с, такорећи, ђаволом, па је због тога таблоиди не оптужују да шурује са Западом више него што баш мора…
А од нове Владе Црне Горе у сваком случају не треба очекивати више него што је у стању да испоручи. Довољно ће бити да испуни баш оно што је обећала; да повуче скаредни закон о отимању светиња, да истреби фантомске гласаче ДПС-а из бирачких спискова, и да започне обрачун с мафијом која је од Монтенегра начинила себи домовину. И биће то сасвим довољан први корак ка стварању оне трансверзале Београд–Подгорица–Бањалука. А тада нам амбасадори готово и неће бити потребни.

3 коментара

  1. Avatar

    Uvjek je zadovoljstvo procitati clanak od Nikole Vrzica.

  2. Avatar
    Unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda

    Odličan članak N. Vrzića
    Komentar u sklopu teme:

    RECIPROCITET: Paritet i reciprocitet (recipročne mere) u medjudržavnim, medjunacionalnim, medjuetničkim, ekonomskim odnosima, ljudskim pravima (učili smo u školama) – regulisano je brojnim medjunarodnim konvencijama preko Ujedinjenih nacija, Saveta evrope i drugih medjunarodnih organizacija i Saveza. Srbija je potpisnica mnogih konvencija, naročito konvencija UN.

    Crna Gora je proterivanjem srpskog ambasadora izazvala unilateralni reciprocitet, proterivanjem crnogorskog ambasadora iz SRB, ali je sutradan povukla odluku iz posebnih razloga za koja se pretpostavlja koji razlozi su i kome idu u prilog.
    PARITET I RECIPROCITET, jesu univerzalni Principi o ljudskim pravima – bitno je da se naznače u vezi mnogodecenijske situacije, političkih i sveukupnih odnosa Srba i Albanaca na KiM (Kosovu).
    SRBIJA od 1950 do danas uopšte nije primenjivala Principe Pariteta i Reciprociteta u političkom, bezbednosnom, demografskom smislu na Kosovu i Metohiji – protiv albanske-šiptarske separatističke ideologije, separatističkog delovanja i etničkog čišćenja Srba? Zato je danas došlo do islamizacije KiM, etničkog čišćenja Srba, otimanja i predaje srpske teritorije KiM? Za razliku od Albanaca koji su maksimalno iskoristili-zloupotrebili nacionalni pasivizam Srba da nametnu enormni natalitet (Sećate se ideološkog apela Envera Hodže, predsednika albanije 1960: “…Najmanje petoro dece u albanskim-šiptarskim porodicma, i na KiM, ko ima manje, taj je neprijatelj Albanaca.”), raznovrsne zulume nad Srbima i etničko čišćenje. Srbija im je išla na ruku, nagradjivala šiptarski natalitet preko Dečjeg dodatka po broju dece (a ne po bračnom paru = ramnopravnost za sve nacionlnosti) i visokih razvojnih fondova za nerazvijeno i zaostalo Kosovo. Primera radi, po pitanju zapošljavanja (uslov je školska-stručna kvalifikacija) šiptari su izdejstvovli zapošljavanje po nacionalnom ključu (brojčanom statusu): Na jednog zaposlenog srbina zapošljavali 8-10 Albanaca-šiptara u priličnoj meri bez odgovarajućih kvalifikacija, da pregaze Srbe? Takodje po pitanju mešovitih brakova: Albankama zbog muslimanske vere zabranjeno da menjaju veru i udaju se za Srbe, Makedonce, nealbance, a Albanci imaju pravo na naše pravoslavne devojke i žene, u priličnoj meri odnarodjavaju nacionalni identitet, na Kosovu i Zapadnoj Makedonije rasprostranjeno belo roblje. Takvi jednosmerni nacionalni odnosi Srbiju i Makedonju su zanimali formalistički, kao lanjski sneg. Sve mere koje su preduzimane u tom pravcu, više su štetile nama pravoslavcima, hrišćanima. Bilo je mnogo situacija da se primeni adekvatan PARITET I RECIPROCITET u odnosima, ali naše političare to nije zanimalo! Nastavak…

  3. Avatar
    Unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda

    (Nastavak komentara)

    Srbija od 1960 nije htela, ignorisala, nije primenjivala Principe PARITETA I RECIPROCITETA u medjunacionalnim, medjuetnićlim odnosima na Kosovu i Metohiji, po medjunarodnoj konvencije UN, iako je potpisnica konvencije. Zato je albanski-šiptarski separatizam i šovinizam slobodno delovao i doveo do islamizacije i etničkog čišćenja Srba, do proglašenja nezavisnosti – albanskog – Kosova, do upada NATO snaga na Kosovu (okupaciji) i ispunjenja strateških geopolitičkih ciljeva Amerike, koja proizvodi i koristi krizna žarišta u svetu za svoje ciljeve (prodor na Istok, na Ruske granice): Na Kosovu je iskoristila krizno žarište – nije ga proizvela (niko nije kočio Srbiju 50 godina da brani svoje KiM)!

    Šta Srbija može danas da uradi na Kosovu? – Prvo da hitno prekine veleizdajnički Briselski sporazum, u krajnjem slučaju zamrzne, proglasi Status Kvo – mirovanje dok se ne ispune uslovi za pravedno rešenje preko UN – dok još ima vremena?! Pravedno rešenje kada se pronadje da se proglasi i prihvati na Narodnom referendumu?
    PO pitanju PARITETA I RECIPROCITETA (po medjunarodnoj konvenciji UN) – Srbija i dalje politički katastrofalno greši – ne uči na greškama, poukama iz prošlosti, NE PRIMENJUJE STATISTIČKI IZVEŠTAJ?! Na ptimer:
    DEMOGRAFSKA POLITIKA Pre 2 godine Srbija je formirala Savet za demografiju i finansijski podsticaj radjanja protiv bele kuge (predsednik Saveta Vučić): Doneto Rešenje: Dečji dodatak …za 3 dete = 12.000 svakog meseca na 10 god, za 4 dete= 18.000, i za 5 dete = 18.000 din. (po broju dece, a NE po bračnom paru = ramnopravnost za sve bračne parove bez obzira na nacionalnu pripadnost)? Takvo nagradjivanje koristi najviše Albancima, Romima, Bošnjacima… sa enormnim i nadprosečnim natalitetom – a kod Srba vlada opasna BELA KUGA?! Ako se nastavi pogrešna demografska politika – za 70-100 godina Vojvodinom će vladati Romi, a Jug Srbije proširiti do Leskovca-Niša? Sa takvim destruktivnim (antisrpskim) demografskim principima u prošlim periodima Kosovo je albanizirano-islamizirano (tada se primenjivao demografski princip: Dečji dodatak po kriterijumu: Prosek plate-primanja po članu domaćinstva: Srbi, Makedonci… sa jedno-dvoje dece imali manaji prosek, skoro da nisu imali dečji dodatak, a Albanci sa 3-5-8 dece svi ispunjavali kriterijum i dobijali maksimalan dečji dodatak? Ja sam te “kriterijume” okvalifikovao-pojednostavio kao “kriterijum nagradjivanje radjanja po broju dece, a ne po bračnom paru = ramnopravnost.
    ZAŠTO SE za problem BELE KUGE kod srpskog naroda nije raspisao konkuss za adekvatno rešenje, i nije primenio demografski princip PARITET I RECIPROCITET: Ne u smislu takmičarskog principa, nego u adekvatnom rešenju – ramnopravnosti kakvo sam ranije objavljivao u komentarima kao adekvatno, a to je da ponovim: SISTEMSKO REŠENJE za celu Srbiju PO BRAČNOM PARU = ramnopravnost: da se odredi Dečji dodatak jedno-dvoje dece – limit za prirodno održavanje nataliteta (ko ima više od dvoje dece neka se brine sam). A srpski narod – Srbi sa belom kugom, SP crkvom, Dijasporom, dobrovoljnim prilozima Srba, siromašni oslobodjeni – da formiraju SRPSKI FOND za podsticaj radjanja protiv bele kuge kao dodatni d.d. – podsticaj!!!??? Manjine koje imaju veliki natalitet neka formiraju svoje fondove ako im je malo dece, niko im neće braniti.

    PRINCIP pariteta i reciprociteta je potreban i u drugim oblastima, da ne nabrajam, na primer mešovitim brakovima. Neprimenjivanje naznačenih principa doveo je, na primer na Kosovu, do dijametralnog dispariteta (Albanci imaju, preuzeli pravo na srpske, makedonske devojke i žene, rasprostranjeno i belo roblje), a naši nisu imali pravo zbog muslimanske vere šiptara-albanaca, što je dovodilo do priličnog iseljavanja mladih Srba, makedonaca u Z. MKD, izmedju ostalih šovinističkih uzroka.
    MINI ŠENGEN je takodje neadekvatan problematici: Zakonski omogućava Albancima sa Kosova, Albanije, Makedonije – da se zapošljavaju sa priznatim dimlomama i nasljavaju po Srbiji – a da nisu uspostavljene zakonske recipročne mere za zapošljavanje Srba na naznačenim prostorima (široka tema)?! Da ne navodim mnogo primera, skratiću komentar…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *