Рат, изблиза

Ратни дневници Станислава Кракова су нешто најближе искуству Великог рата што савремени читалац може да прочита, а што у доброј мери одступа од слике коју је популарна и институционална култура створила

Aко за тренутак занемаримо поделу прозе на фикционалну и нефикционалну, и запутимо се у читање Краковљевих Ратних дневника као чисте књижевности, морамо се запитати какав је то текст пред нама. Он, свакако, није реалистичко књижевно дело, нити проза високе објективности већ нешто мимо тога: фактографија која све време функционише на граници књижевног света.
Наведена проблематика, која се на први поглед чини сасвим излишном, ипак добија на значају јер су у питању дневници једног авангардног приповедача који су настајали – што је веома важно – пре него што се њихов аутор уопште огласио као писац. У том контексту, Ратни дневници Станислава Кракова се могу читати као нека врста нуклеуса из којих произлазе друга његова дела – на првом месту романи Крила и Кроз буру, те аутобиографија Живот човека на Балкану. Међу људима од струке већ је наглашено да се исти мотиви могу пратити у аутобиографији и романима, али битно различито обликовани (видети више у књизи Зоране Опачић Алхемичар приповедања Станислав Краков) па би се сличне паралеле могле повући и између аутобиографије и Дневника. У том поређењу, видело би се да су дневнички написи лишени наративизације – сукоби су нотирани, али се почетна ратна слика ретко развија у причу и остаје на нивоу мајсторски обликованог фрагмента.Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *