Пристанак на ненормалност „новог нормалног“

Корона је довољно дуго и довољно трагично присутна у нашој реалности да је немогуће избећи је у било којој врсти савремене приче која се буде пласирала у неком од културних производа. Ево неких примера…

Mожда је блесави Борат у његовој недавној другој филмској авантури искористио маску као Адамов лист и скренуо тако пажњу, на њему својствен ефектан и провокативан начин, на свет у коме живимо (а можда, опет у његовом стилу, и на то шта заиста или бар најпре треба радити с маском), али несумњиво је да ће пандемија вируса корона имати, као и на све аспекте живота, врло велики утицај и на филмску и телевизијску продукцију, па и на садржај њихових производа. Што је већ, у све бројнијим примерима, присутно. Пошто су продукти културе, било да је реч о литератури, позоришту или филмско-телевизијским остварењима, фикција која не само да одражава стварни живот већ складно учествује у њему, та фикција заправо оставља коментар, па и документ о времену у коме је настала. Да и не помињемо остварења која су настала по истинитим животним причама или документарце. Дакле, корона је довољно дуго и довољно трагично присутна у нашој реалности да је немогуће избећи је у било којој врсти савремене приче која се буде пласирала у неком од културних производа. Што значи да ћемо још дуго гледати у нашем свакодневном животу људе с маскама који су мање-више у кућним притворима, да ће се чути коментари надлежних о пандемији, извештаји медија о учинку заразе и лечења од ње, али и да ће све то још дуже бити присутно у филмовима, серијама, књигама, позоришним комадима, или као успутни детаљ, као декор, често и мизансцен, или ће ови производи културе овековечити доба ковид заразе бавећи се директно њом и појединачним судбинама људи у њој.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *