Одмрзавање агресије

Да ли је започело престројавање обавештајних служби НАТО-а за нови хибридни напад на Србију?

Свакоме је данас јасно да су се међународне околности промениле, и да је у новом геостратешком амбијенту тешко замислити нову војну агресију НАТО-а на Србију. Међутим, није војна агресија једина могућност сламања отпора малих држава. [restrict]

МОДЕРНА ВАРИЈАНТА АГРЕСИЈЕ Хибридни рат је „модерна варијанта“ агресије баш зато што не подлеже међународном праву. Колико је употреба оружане силе за обављање „незавршеног посла на Балкану“ мање вероватна, толико је хибридни рат извеснији. На том „завршетку посла“ инсистирају најмоћније европске присталице Џозефа Бајдена, али и оне балканске, а тек ћемо видети да ли је његов интерес да то игнорише.

Већ сада се чини да су хибридни напади на Србију само привремено замрзнути. Чекао се одлазак Доналда Трампа, уз примену тактике одуговлачења и крађе времена, како би се спречио сваки договор који би уважавао и српске интересе. Сада већ бивши амерички председник, и поред бројних покушаја, није успео да успостави контролу над моћним обавештајно-безбедносним системом САД. На основу прљавих игара пре и током америчких председничких избора, могло би се рећи да је управо због те чињенице Трамп изгубио други мандат. Но за нас је сада битно само питање да ли ће хибридне операције против Србије и српског корпуса на Балкану бити одмрзнуте.

ЕФЕКАТ БАЈДЕНОВЕ ПОБЕДЕ Србија је дуго очекивану промену америчке политике осетила тек пред крај Трамповог мандата, док су се прави ефекти могли очекивати у његовом другом мандату. Да ли ће Бајден наставити путем који је Трамп трасирао велико је питање, и тешко да се с тиме може рачунати. Чим је Бајденова победа постала извесна, почело је одмрзавање хибридне стратегије према Србији и престројавање обавештајних и агентурних фактора за нови хибридни напад на Србију. Нагомилана негативна енергија према Србији експлодирала је у отворену мржњу и озбиљне претње, најпре из САД, затим из ЕУ, и на крају од стране унутрашњих деструктивних снага. Балкански НАТО сателити из нашег окружења су победу Џозефа Бајдена препознали као нову шансу за остварење својих циљева које би, по већ провереној пракси, вешто уклопили у интересе западних сила. Штавише, свесни су да им је то можда и последња прилика да остваре своје територијалне амбиције и доврше етничка чишћења Срба, јер им глобалне промене односа снага не иду наруку.

Чини се да је ово фаза застрашивања, када не треба деловати прикривено, па нам је главне правце деловања нове хибридне стратегије према Србији намерно открила председница Хелсиншког одбора за људска права Соња Бисерко. У њеном вапају да „међународна заједница мора уклонити малигни утицај српских претензија у БиХ“, по речи „малигни“ препознаје се стил и рукопис западних пропагандиста. Оптужбе које је она јавно изнела толико су тешке да се из њих јасно види њен задатак у новим плановима хибридног рата. Њена улога је да, у духу старог подметања, лансира нови повод за нападе на Србију.

Избор медија за лансирање текста Соње Бисерко – „Дојче веле“ а затим ударне хрватске новине и портали – сугерише да ће европски лидер антисрпског деловања бити Немачка преко БНД, а балкански Хрватска преко СОА

СТВАРАЊЕ ОСОВИНЕ Монтирани повод је врло сличан „Рачку“, „Маркалама“ и „Тузланској капији“, само без рафала и експлозива. Као повод за оружану агресију подметања су вршена оружјем, док су за хибридни напад довољне лажне оптужбе. Избор медија за лансирање текста Соње Бисерко – „Дојче веле“ а затим ударне хрватске новине и портали – сугерише да ће европски лидер антисрпског деловања бити Немачка преко БНД, а балкански Хрватска преко СОА. Да је у питању обична Соњина измишљотина, била би објављена преко наших медија. Али пошто је то нова стратегија коју је креирао активирани центар за хибридно ратовање, он бира начин њеног лансирања.

Бисеркова панично упозорава на „два века српског империјализма“ и тврди да је јака Србија с Александром Вучићем на челу кључни проблем за успостављање мира на Балкану. Њен захтев „међународној заједници“ да мора бити осујећена измишљена осовина Београд – Бањалука – Подгорица – Косовска Митровица само је маска за осовину која се стварно формира: ЦИА – МИ6 – БНД – хрватска СОА, с другим балканским сателитским службама. Рекло би се, ништа ново, све је то већ виђено, али није баш тако.

СИГНАЛНИ ПИШТОЉ Закључак да малтене треба сломити кичму Србији говори да Запад, због чврстог става о независности и неутралности Србије, више не рачуна на њеног председника, и да је рушење актуелне власти у Србији кључни циљ нове хибридне операције.

Нажалост, види се и нешто друго – да су ставови нама добро познате антисрпске екипе (Мадлен Олбрајт, Данијел Сервер, Елиот Енгел и Јануш Бугајски), које су изнели на седници Спољнополитичког одбора Представничког дома Конгреса САД, већ уграђени у будућу стратегију хибридног рата и да је њихов наступ био само „сигнални пиштољ“ за европске и балканске партнере да се акција покрене.

Али наивно би било очекивати да ће и будуће прљаве игре својих обавештајних служби званичници Бајденове администрације и НАТО-а најављивати или сигнализирати. Они ће јавно говорити слично ономе што је недавно рекао генерални секретар НАТО-а Јенс Столтемберг: „Јачаћемо сарадњу са Србијом, уз поштовање њене неутралности.“ Међутим, њихове праве намере видеће се само кроз нове активности њихових обавештајних служби.

Не треба наседати на процене да су ови србомрсци „сенке прошлости“, да је њихово излагање на седници одбора било „бал вампира“, да они више немају никаквог утицаја и да никоме више не могу донети ни добро ни лоше. Можда неће бити ништа од најаве Сервера да ће „Мадлен Олбрајт бити укључена у дијалог Београда и Приштине, свидело се то Србима или не“, али њихов утицај на закулисне радње и хибридне активности обавештајних служби не треба потцењивати. Био би погрешан закључак да они Бајдену сада нису потребни и да му чак сметају. Бајденова победа била је заиста тесна, тако да се њихов допринос може посматрати и као одлучујући. Трамп оптужбама за крађу на изборима већ сада подрива Бајдена и најављује беспоштедну борбу. Да се у таквим околностима Бајден  одрекне албанских лобиста и албанске мафије која је међу најјачим на свету, било би велико изненађење.

СРПСКИ НАТО ЛОБИСТИ Већ се види да српски НАТО лобисти имају значајну улогу у примени будуће антисрпске хибридне стратегије, и да су с њом добро упознати. Њихова улога може да се сведе на три кључна задатка – да утицајем на актуелну власт дефинитивно поремете српску војну сарадњу с Русијом, економску сарадњу с Кином, и да у јавности створе климу како се одласком Трампа ништа није променило и да паклени планови Запада према Србији уопште не постоје. Они представљају „црну мараму“ којом Србији треба везати очи како би што неспремнија дочекала хибридне ударе. Основна карактеристика њиховог деловања састоји се у томе што је њихов наступ најперфиднији и најподмуклији. Они се јавно представљају као највећа подршка председнику Вучићу и његовој политици, док им је стварни циљ улазак Србије у НАТО уз испуњавање свих западних уцена и услова.

Њихово истраживање путева за остварење циља – Србија у НАТО-у – дуго траје. Све су до сада испробали, и одлучили се за перфидно увлачење Србије у НАТО тактиком тројанског коња, где се декларисане и најсрчаније присталице уласка Србије у НАТО учлањују у СНС и као страначки кадрови заузимају битне позиције у Скупштини, Влади и другим државним институцијама. У новим околностима, могли бисмо се кладити, управо они ће правити раздор у СНС-у и радити на рушењу председника Вучића изнутра. Перфидно подривање већ је почело, само га треба препознати. Док у медијима нападају Русију и руског председника Владимира Путина да поново „ваљају Србе у руско блато“, да ће „поново продати Србију и да нам никада ништа добро нису донели“, представљају се као чланови СНС-а и сарадници председника Вучића на важном послу успостављања бољих односа с Америком.

У овој поплави контрадикторних информација и закулисних игара, без обзира шта је истина а шта не, Србија треба да се припрема за најтежу варијанту расплета. Тврдње НАТО лобиста да је неповољан сценарио немогућ су замка коју треба игнорисати.

Председник Вучић схвата значај овога и све време покушава да успостави коректне односе са САД. Међутим, мале су шансе да нова америчка администрација, позната по својој политици уцена и диктата, уважи било какве српске интересе. Први захтев ће бити признање „Косова“, други унитарна БиХ, затим ће захтевати прекид веза с Русијом и Кином, све док нас не навикну да морамо испунити све што се од нас буде тражило. Забрињава то што ових дана у медијима своју улогу у нормализацији српско-америчких односа величају баш оне личности чије су крајње намере сумњиве. Намећу закључак да су њихов углед и везе у САД били кључни фактор успеха. Зна се да они тамо имају јаке везе, као што се зна и природа и историја тих веза, и у томе је основни проблем – њихова подршка председнику Вучићу трајаће док не изгубе наду да преко актуелне власти могу Србију увући у НАТО.

ОРКЕСТРИРАНИ НАПАДИ Сумњу у њихову искреност подстиче велики раскорак између онога што они тврде и ситуације у пракси. Одмах након сазнања да је Бајденова победа осигурана добили смо сијасет негативних порука из САД, ЕУ и нашег окружења на Балкану. Поново се јасно види оркестрираност тих напада. Наравно да морамо анализирати све околности, и припремати се за варијанту да је лавина хибридног рата покренута и да ће се обрушити на Србију. Забрињавајуће најаве и претње у вези с преговорима Београда и Приштине, и некакви планови с Републиком Српском кроз ревидирање Дејтонског споразума, већ јесу огроман притисак на Србију и српско руководство. Јака је сумња и да српску мањину у Хрватској у потпуности контролише хрватска СОА. Бошњачка ОСА под контролом је СДА и усмерена на разбијање Републике Српске. Бугарска поново показује територијалне аспирације, за сада према Северној Македонији, а тек ћемо видети зашто се активности њихове обавештајне службе толико осећају у Србији.

Ако је одлука о рушењу Александра Вучића и његове политичке гарнитуре дефинитивна, и ако је стварно на Западу препозната као идеално решење свих проблема на Балкану, први потез стратега за вођење хибридног рата биће да удруже, координирају и потпомажу активности свих структура у Србији које на томе већ дуже време раде.

Поред унутрашње агентуре ту су и српски тајкуни са својим новцем и медијима, али и најјачи мафијашки картели који делују у Србији а против којих је управо покренут дефинитивни обрачун.

Истовремено, одабраће или створити нове политичке гарнитуре које су спремне да беспоговорно испуњавају њихове захтеве. Они ће, сви заједно, бити задужени да аферама, протестима, нередима и насиљем дестабилизују Србију, у чему ће кроз званичне изјаве и јаку пропаганду имати потпуну подршку са Запада.

Готово је сигурно да ће уцене и нека врста санкција представљати покушај каналисања српске политике. Потрудиће се да нам њихови балкански сателити, сваки на свој начин, стварају проблеме. Избори, уместо симбол демократије, постали су механизам хибридног рата и дежурни повод за насилну промену власти. Наравно да ће се и тај механизам првом приликом испробати у Србији. Као и раније, новац ће бити јако средство омасовљавања протеста и свеукупне деструкције.

Међутим, иако се све то, тако удружено, чини за нас исувише моћно, одбрана је сасвим могућа. Раскринкавање и објашњавање суштине хибридних напада је успешна стратегија одбране. Сем тога, нисмо ми више ни слаби, ни немоћни, нити без подршке. Зато се наше везе с Русијом и Кином ни под каквим претњама и уценама не смеју нарушити, а камоли прекинути. Наравно, ово је најгора варијанта која нас може снаћи, али за најгору и морамо да се спремимо. [/restrict]

Један коментар

  1. Душан Буковић

    СВЕМОЋНИ АНГЛО-АМЕРИЧКИ ИМПЕРИЈАЛИСТИ-ТРИЈАЛИСТИ
    И ЊИХОВА ПРОТИВСРПСКА ПОЛИТИКА НА БАЛКАНУ

    Тешко је отети се утиску да су наши најузвишенији циљеви били играчка у рукама извесних англо-америчких и европских империјалиста-тријалиста, бивших и садашњих господара овоземаљског света, који су имали своју основу у концентрацији и у еволуцији њихових тајних и јавних револуционарних и контрареволуционарних масонско-комунистичких и римских католичких темпларских структура у НАТО комунистичкој Југославији, преко којих су организовали, наоружали, контролисали, усмеравали, тренирали, помагали, снабдевали и потпаљивали извесне реакционарне и субверзивне хрватске, муслиманске и шиптарске терористе-екстремисте.

    Такође, имајући на уму, да су англо-амерички империјалисти-тријалисти помогли комунистима до дођу на власт у неблагодарној Југославији, у којој су успоставили шпијунску мрежу у току Другог св. рата и упрегли буржоаског најамника Јосипа Броза тзв. „Тита“ у њихову дугорочну политику на Балканском полуострву – “Long Term Policy”.

    Имајући у виду да су одувек у свету постојале геостратешке тачке, где су се сукобљавали интереси велкиких сила, где су мали инциденти могли да прерасту у сукоб великих размера, услед субверзивних и интезивних политичких ратова, које англо-амерички креатори глобалног хаоса и организатори конспиративних, реакционарних, револуционарних и контареволуционарних тајних и јавних подземних покрета и организација, воде против нашег српског народа преко извесних комунистичких, масонско-темпларских, идолатриских, ритуалистичких, езотериских и окултних митоманских структура. Циљ им је да успоставе једну светску владу „пристанком или победом“, која би била под хегемонијом америчких империјалиста-тријалиста, који доносе драматичне одлуке у америчкој спољној политици против традиционалних савезника Сједињених Америчких Држава у корист терористичких покрета на Балкану и свету – “These CFR/TC members head State Department bureaus where dramatic shifts in American foreign policy to work against allies of the United States and in favor of revolutionary forces…” (Види: Editorial Staff, Say No! To the New World order CFR/TC, Metairie, LA., U.S.A, 1985; Klaartje Quirijns, The Brooklyn Connection, July 19, 2005 – http://archive.pov.org/theb…).

    Међутим, кад је поткрај двадесетог столећа било очигледно да је Брозова неблагодарна НАТО Југославија постала завојевачки и експериментални полигон НАТО пакта, ми смо подвргнути најтежим искушењима, услед интезивног политичког, економског и психолошког рата, који су нам објавили англо-амерички империјалисти-тријалисти, дирекно и индиректно да нас униште.

    У овом контексту вредно је указати и на књигу италијанског публицисте Ђузепа Бофа, коју је објавио под насловом „Последња илузија- Запад и победа на комунизмом“, где између остлог стоји:

    „Кад се један претседник бира, као што се догодило демократи Клинтону, говорећи да је потребно мислити више на унутрашње проблеме, него на оне у остатку света, пракса владања присили га веома брзо да делује као претходници, према диктату једне глобане политике. Чак ни експоненти Републиканске партије, који су у великој мери контролисали Конгрес, после 1994, нису изолационалисти. Погрешно су их оптуживали да јесу. Најпознатији међу њима, конгресмен Њут Гингрич, шеф већинске републиканске фракције у претседничком дому, писао је: ‘Само Америка може водоити свет. Она остаје једина међународна и универзална цивилизација у историји човечанства (…). Наше вредности преузимају се свуда. Наша технологија, која је преобразила начин живота, била је први чинилац мондијализације. Данас су наше оружане снаге стациониране на читавој планети. Америчка нација је једина нација довољно велика, мултиетничка и брижна за слободу да би била водиља’. Јасно је да ово није језик једног изолационалисте, већ пре онога који верује да су само америлчки идеали, амерички закони, једном речи америчка цивилизација, у стању и у праву да врше ‘доминирање светом’ (његове речи). Дакле, не изолационализам већ ‘унилатерализам’ (‘једностраност’ пр. пр.), како гласи нови термин смишљен управо да дефинише ту тенденцију. Само је Америка вођа: остали ако је прате, у реду, ако не, утолико горе по њих. Отуда једно растуће неповерење у међународне организације: оне морају служити америчкој политици, или пак ничему не служе. Добар НАТО, дакле, не ОУН. Могуће је да Гингрич, познат по својој полемичкој жестини, редикализује такву тенденцију. Али није њен једини бранилац. Сама званична политика земље с Клинтоновом администрацијом, иако се изражава нешто умеренијим језиком и с више дипломартског опреза, кретала се око свих великих међународних проблема, од Ирака до Југославије, у истом правцу. Унилатерализам, а не изолационалзам, стварно је ограничење Сједињених Америчких Држава…“ (Види: Ђузепе Бофа, Последња илузија – Запад и победа над комунизмам, „Просвета“, Ниш, 1999, стр. 138-139).

    Полазећи од чињенице да су англо-амерички имперјалисти-тријалисти гласали за противсрпску срамну РЕЗОЛУЦИЈУ, која је поднета америчком Конгресу и Сенату, у одбрану Албанаца који су окупирали Српско Косово и Метохију. Резолуција је заведена 15 јула 1987. године под бројем “H. Con. Res. 162”, у којој се изражава забринутост 57 конгресмена, свемоћних масона-темплара, тоталитариста, окултиста, идолатриста, езотериста, ритуалиста и митомана за услове под којима живе „етнички Албанци“ у Брозовој англо-америчкој неблагодарној творевини НАТО Југославији.
    У Резолуцији, између осталог стоји:

    „Да има преко два милиона етничких Албанаца који живе у границама СФРЈ; Да етнички Албанци чине једну од највећих етничких група СФРЈ; Да постоје извештаји да су неколико стотина етничких Албанаца побијени од стране комунистичке владе у циљу да их контролишу; Да постоје такође извештаји, да је југословенска влада ухапсила неколико хиљада Албанаца, зато што су изразили своја мишљења на миран начин; Да највећи број политичких затвореника у Југославији су етнички Албанци; Да многи од тих затворених осуђени су на тешке казне затвора од једне до петнаест година; Да многи етнички Албанци немају пуне економске услове због такозваних албанских националних активности…

    Затим амерички конгресмени и сенатори опомињу англоамеричку комунистичку товревину Југославију „да је она потписница Хелзинишког Уговора и да би као таква требала да штити права етничких Албанаца…“

    У наставку ове Резолуције амерички Конгрес изјављује:

    „Да је дубоко забринут за политичке и економске услове Албанаца у Југославији… Да ургира владу Југославије да поступи у смислу заштите људских права и основних слобода…
    Да позива југословенску владу да у духу хуманитарности ревидира случајеве етничких Албанаца по затворима и да их пусти на слободу…
    Да ургира претседника САД и Министарство спољних послова да пренесу
    садржај ове Резолуције југословенској влади“.

    Поред ове анртисрпске и антијугословенске Резолуције, постоји и Сенатска Резолуција бр. „65“ (Senate Con. Res, 65), коју су потписали свемоћни амерички масони-темплари, сенатори Роберт Дол и Пол Симон… ( Види: Иван М. Јаковљевић, Амерички Конгрес – Двострука издаја: у рату и у миру, „Глас Срба“ – “Voice of Serbs”, бр. 71, децембар, 1987, Indianapolis, In., USA).

    Пошто и ми Срби неминовно улазимо у свеопшти план остварења једне светске хегемоније под свемоћним окриљем Сједињених Америчких Држава, зато ћемо почети временски из далека, јер и план у чији оквир смо ушли датира још из XIX столећа. Тај план је најавио 1872. године амерички председник Ulysses-a S. Grant, кад је по други пут изабран за председника САД. Претседник Грант је дословно рекао:

    “Цивилозовани свет тежи ка републиканизму, ка народној владавини преко његових представника и наша велика република судбином је одређена, да служи као водич свим осталима… Наш творац спрема свет, да постане у одговарајућем моменту једна велика нација, која ће говорити само једним језиком и којој војска и флота више неће требати” – “Le monde civilize, disait Grant, tend vers le republicanism, vers le gouvernement du people par ses representants et notre grande Republique est destine a server de guide a toutes les autres… Notre Createur prepare le monde a devenir en temps opportun une gradnde nation qui ne parlera qu’une langue et ou les armees et les flottes ne seront plus necessaries” (Види: Pierre Virion, “ Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise”, Paris. France, 1967, стр.. 27).

    На стр. 28 Вирион истиче: “То је унапред потврђени амерички лидершип у остварењу овог програма. Чију су непрецизност и говорничко месијанство маскирали у једну окултну дуктатуру”.

    Одмах затим, на истој страни, Вирион се пита: “Одакле је долазила Грантова сигурност? Још у оно време?”, да би наставио:

    – “Не само због преноса у Њујорк исте те 1872 године седиста Генералног Савета Интернационале Карла Маркса, која ће имати познати нам развој;
    – не само због устоличавања у Сједињеним Америчким Државама неколико година пре тога и због вртоглавог успона банкарске групе ‘Јакоб Шиф, Кун и Лоеб’, која ће финансирати револуцију 1917. године;
    – не само због устоличења у Њујорку од 1867 године Мазинијевог ‘Универзалног Демократског Савеза’, успркос важности његове непосредне улоге у револуционарним покретима све до Пољске и Русије, посредством Бакуњинове мреже;
    – И не само због оснивања у Њујорку 1843. године чувеног тајног искључиво јеврејског друштва Б’наи Брит.

    Ова Грантова сигурност, а касније и Варбургова, имала је свакако своју основу у тој концентрацији, али исто и у еволуцији тајних друштва, но она је почивала пре свега на апарату Високе Универзалне Масонерије, који је створен под именом ‘Паладизма’, основаног и истим тим Сједињеним Америчким Државама, од стране двојице истакнутих масона Алберта Пајка и Ђузепа Мазинија”.

    На стр. 29/30 Пјер Вирион тврди, „да је тако Мазини нашао подршку у Сједињеним Америчким Државама, да заједно са Пајкеом предузме остварење централизације међународне масонске активности, претварајући је у једну синхронизовану акцију са циљем остварења једне светске владавине, која ће бити видљива у интернационалним јавним установама, али њена висока владајућа хијераехија ставља у први план еконмију, желећи тако да оствари јединство света на метеријалистичкој бази, чиме ставља, непремостив јаз између Христа, његове цркве и саме себе…“

    Такође, тај план је резимиран на стр. 255 Вирионовог дела у реченици, коју је изговорио James P. Warbоurg пред америчким Сенатом 1950. године:

    “Без обзира на то, да ли то неко хоће или неће, ми ћемо имати светску владу! Једино питање које се поставља јесте: да ли ће та влада бити успостављена на основу прихватања или пак победом”.
    Вирион више пута наглашава да се сви народи у свету морају “изнивелирати” с крајњим циљем остварења једног једнојезичног, једнопартијског и једноверског друштва, потчињеног плутократској сили највећих финансијера света. У вези с тим финансијерима, који уједно представљају и међународну масонерију највишег степена, дајемо опет реч писцу, који нам на стр. 27 каже:

    “1847 год. Конгрес масонских ложа у Штрасбургу (Strasbourg) говорио је већ о уједињеним европским државама, које би сачињавала федерација Германа, Романа и Словена”.

    На стр. 28 Вирион наставља своју мисао и дословно каже: “Социјалистичка и револуционална Русија, окружена њеним европским сателитима, није нова идеја; универзална република обрађивала је одавно усијане мозгове свих завереника, захваљујући тајним друштвима сваке
    врсте”.

    У овом процесу национални и међународни финансијери “који воде свет (стр.190), поседују неограничена материјална средства, располажући истовремено штампом, радио-телевизијом, публицистиком и кинеметографијом, помоћу чега остварују “невидљиву револуцију” (стр.191).

    На стр. 44 Вирион каже: “Час је дакле био дошао, да се убаци идеја о светској владавини у масу, да се обрађује међународно тесто, да би се директно измоделирао профил ‘Великог Дела’ на једном плану који више није био тајна, старом три века, који је већ изложио Комениус, па онда Saint Yves d’ Alveydre, да би нашао најзад свој модернизовани израз у Синархијском пакту – Империјум мунди”.

    После горе изложеног, догађа се, развија даље Вирион своју мисао, један интересантан феномен: “Даје се замах бољшевизму у једној великој земљи. Одмах после састанка јеврејско-германско-америчких финансијера, који су материјално финансирали бољшевичку револуцију у Русији, савезници су гласали за абдикацију цара. Ствар је дакле била готова – у Русији је устоличен комунизам.”

    Вирион нас обавештава на стр. 137 да је члан 83 о Пакту светске владе, формулисан 1935. године, који гласи: “Признајемо, да у данашњој ситуацији бољшевизам одговара Евро-Азијским народима…”

    За Версајски Уговор на стр. 49 Вирион пише: “Версајским Уговорм фаворизована је англо-саксонска и јеврејска доминација европских и међународних покрета…”

    А на стр. 136 Вирион каже: “Версајски Уговор из 1918 године тесно је повезан са међународним догађајима и циљевима бољшевичке револуције у Русији.”

    Како међународне мрачне силе нису мировале ни после Првог светског рата, Вирион на стр. 50 цитира значајну књигу Сиднеја Варбурга (Sidney Warbourg) “Три разговора са Хитлером” – “Dree gespreken met Hitler”, коју је објавио на холандском језику, где дословно стоји: “Почев од 1929 год. Guarantee Trust тражио је човека, помоћу кога би извео националну контра-револуцију и нашао је Хитлера. Прва компанијска уплата извршена је код немачких банкара Менделсон (Mendelsohn)…”

    На стр. 129 Вирион пише: “Године 1847 у Штразбургу на Међународном Масонском Конгресу, који је претходио револуцијама од 1848 год., нашироко је коментарисана идеја о Уједињеним Државама Европе. Већ тада се мислило на формирање три европске федерације: романску, германску и словенску…“

    Даље на стр.130 Вирион цитира једну брошуру коју је објавио Бакуњин под насловом: “Мојим руским и пољским пријатељима” која је објављена 1862. године. Бакуњин је у својој брошури изјавио: “… Ми Словени, ми морамо да остваримо пут Великим Изабраницима…” Јасно је да се под “Великим Изабраницима” подразумевају припадници Међународних Чаробњака Универзалне Масонерије. Бакуњинову изјаву је цитирао и Дешампс – “Тајна друштва”, Лајпциг, 1862. године.

    На овом месту посебно истичемо примедбе које је Вирион направио на горњи текст:

    “…Руски Нихилизам онога времена само је руски огранак Републиканског Универзалног Савеза, чије седиште је у Њујорку, а оснивач управо Мазини, талијански револуционар, сарадник масона Алберта Пајке-а у стварању Високе Универзалне Масонерије и то у исто време, када Јакоб Шиф, стари Ротшилдов агент у Немачкој, долази да се смести у Сједињене Америчке Државе, да би из њих финансирао бољшевицке револуције у Русији, све до оне из 1917. године. У току 1843. године како смо већ споменули, основана је такође у Њујорку, моћна и искључиво јеврејска масонска ложа Б’аи Брит. Најзад, 1872. године Интернационала Карла Маркса устоличава такође своје седиште у Њујорку”.

    На стр. 131 Вирион пише: “Револуција, висока паладистичка масонерија, велики међународни финансијери, све је ту, у Њујорку, као на састанку утврђеном унапред у исто време и у истом граду…”

    При овоме мислимо на изјаву председника Гранта, коју је изрекао 1872. године. Америчком народу, да ће Сједињене Америчке Државе бити водич целокупног човечанства.

    Бакуњин је такође знао на шта може да рачуна, јер Руси – не нација водич, већ народ за експерименте, имали су у једном историском моменту за мисију да ојачају англо-америчке позиције у свету како би данас Чаробњаци високе универзалне масонске плутократије присилили све земље да им се потчине пристанком или победом, как је то истакао амерички сенатор James P. Warbоurg у току 1950. године.

    Пре него што пређемо на завршни део овог приказа, неможемо, а да се најпре не осврнемо на реченицу, која се налази на 69 страни Вирионове књиге, коју је изговорио милијардер Сајрус ИТОН, која је публикована 1957. године у Билтену Друштва за Спољну Политику (Ф.П.А), која од речи до речи гласи: “Сретнимо се на пола пута са Совјетима!” (Види: Pierre Virion, “ Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise”, Paris. France, 1967).

    И ово Вирионово дело недвосмислено нам показује, колико су на кантару европских и америчких империјалиста-тријалиста вредиле милионске жртве нашег обесправљеног, обезглављеног, потлаченог, осакаћеног и пониженог несрећног српског народа.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *