Матеуш Пискорски: ПОЉСКА ЈЕ АМЕРИЧКИ АГЕНТ УТИЦАЈА У ЕВРОПИ

Вашингтон је Пољској обећао да ће постати центар за извоз гаса у Европи. Американци су наредили Пољацима не само да купују скупи течни гас од америчких корпорација већ и да кваре односе између ЕУ и Русије, блокирајући пројекат „Северни ток 2“. Стога морамо признати да је Пољска амерички агент утицаја који се користи и против Русије и против континенталне Европе

Разговарао Борис Над

Матеуш Пискорски је пољски политиколог и геополитичар. Основао је Европски центар за геополитичке анализе и странку Промена (Змиана) 2016. године. За пољске званичнике, реч је о „руском Тројанском коњу у Европи“. Пискорски одбацује ове оптужбе као бесмислице: његова странка је пре „странка обичних људи“. Хапшен је у „демократској Пољској“– у мају 2016, непосредно пред самит НАТО-а, када га је привела Агенција за унутрашњу безбедност. Заправо, странка Промена је „странка мира“: он се залаже за економску сарадњу с Русијом и напуштање НАТО-а. „Ми смо за излазак Пољске из НАТО-а“, сматра Пискорски, „а НАТО се претвара у војни пакт агресивног карактера. НАТО је инструмент САД. Не желим да у европским земљама буду стационирани амерички војници. Ако нам је у Европи потребна одбрана, онда бисмо ми у ЕУ требало да израдимо концепт одбрамбене политике. Желим да Европа поступа суверено на међународној сцени, и у војном смислу, а не да буде инструмент САД. НАТО нас чини таквим инструментом“.

[restrict]

Да започнемо разговор од Пољске. Шта се дешава у тој држави данас?

Ауторитарни режим неоконзервативаца из странке Закон и правда управо је покренуо још један сукоб и социјално-политичку поделу. Искрено, не знам шта је био стварни разлог за оне који су одлучили да у потпуности забране абортус у пољском правном систему. Ова тема била је латентна током последњих 27 година, с крхким компромисом створеним 1993. Можда су сада покушали да покрију још неке проблеме овом контроверзом? Време ће показати.

Дехристијанизација је већ узела маха у Пољској. Према истраживању Пју рисрч центра (уз све резерве), Пољска је тренутно светски лидер у секуларизацији младих генерација.

Да, то није претеривање. Мислим да извештај компаније Пју рисрч показује више или мање истиниту слику. Разлози за то су прилично сложени и вишеструки. Мислим да ће се читав процес наставити у наредним деценијама, што ће на крају од Пољске створити секуларну државу, прилично сличну неким западноевропским земљама. Ова врста друштвене и идеолошке еволуције је вероватно на помолу и не може се избећи ни у другим католичким земљама, бар не у Европи. Заправо, то се већ догодило у Шпанији, Ирској и неколико других земаља.

У православљу, исламу, будизму, свештеници имају улогу водича и духовног ауторитета, написали сте на једном месту, „радећи са људима који сумњају и стоје на размеђи живота“. У Пољској је „свештенство усредсређено на свакодневна организациона питања и учешће у националним расправама“. Да ли је Католичка црква у духовној кризи? Колико је црква у Пољској далеко од стварног духовног живота?

Па, ја само износим своје мишљења, будући да сам спољни посматрач, а нисам члан Католичке цркве. Црква у Пољској је у дубокој кризи већ неколико деценија, али је целу ствар ублажио пољски папа Јован Павле II. После његове смрти ауторитет ових структура постао је дефинитивно много нижи. Локална хијерархија је корумпирана и дегенерисана сексуалним злостављањима и скандалима. Спиритуални живот, теологија и филозофска питања су остављени по страни и све се више фокусирају на институционална, па чак и финансијска питања. Суживот с државном структуром слудео је пољску цркву свакодневним проблемима и материјализмом. Они су једноставно купљени; подржали су практично све сумњиве политичке реформе. Коначно, црква је легитимисала такозвану шок-терапију, која девастира пољску економију приватизацијом и дерегулацијом, у духу Вашингтонског консензуса. Сада је проблем у томе што ниједна друга структура није заменила цркву као духовног водича. Дакле, постоји празнина у систему вредности. Кризу касног капитализма с којом се суочавамо још је теже поднети јер људи немају моралну оријентацију, ни етику у свакодневном животу.

„Снага Католичке цркве није у присуствовању недељним или празничним мисама… Снага цркве лежи у броју људи које су свештеници у стању да увере у одређене духовне вредности.“ Владајућа странка у Пољској Закон и правда своди питање побачаја на „ниво мешања бешћутних званичника и апаратчика у трагедију пољских породица“.

То је истина. Сигуран сам да ауторитет свештеника и духовника не може бити замењен ауторитетом тужиоца и полицајца. Мислим да се стварна снага верских институција може мерити нивоом њиховог моралног утицаја на народ. Црква не мора да намеће никакве законе ако је етичко и морално учење довољно снажно. Црква је институција метаполитичког нивоа и њен утицај не би требало да се заснива само на савезу с државним структурама. Осим тога, данас у Пољској владајућа странка има могућност да уцењује црквену хијерархију. Већ неколико година они прикупљају детаљне информације и документе о злостављањима унутар цркве. Већ 2006. године, када је владајућа странка први пут дошла на власт, њени лидери организовали су састанак с католичком хијерархијом и показали им да могу открити опасне папире из прошлости уколико црква крене против њихове воље. Пољску цркву у великој мери контролише владајућа политичка елита.

С којим се још проблемима суочава данашња Пољска? Пољска купује амерички гас и оружје. Такође повећава војни буџет, на захтев Сједињених Држава, а ове трошкове ће платити пољски порески обвезници.

Бивши министар финансија Пољске и потпредседник владе Гжегож Колодко, иначе професор економије, недавно је објавио књигу с историјатом пољског буџета за одбрану. До 2030. године влада је планирала да потроши више од 200 милијарди америчких долара на војне уговоре, углавном купујући оружје произведено у САД, што значи да настоји да оствари војна издвајања до 2,5 одсто БДП-а. То чини пољски буџет једним од најмилитаристичкијих у Европи. За овај износ, како пише Колодко, могли бисмо да решимо неколико озбиљних социјалних проблема, попут повећања плата медицинском особљу и школским наставницима, могла би се користити у борби против смога и за друге еколошке проблеме.

Друго питање је скупи амерички гас. Вашингтон је Пољској обећао да ће постати центар за извоз гаса у Европи. Американци су наредили Пољацима не само да купују скупи течни гас од америчких корпорација већ и да кваре односе између ЕУ и Русије, блокирајући пројекат „Северни ток 2“. Стога морамо признати да је Пољска амерички агент утицаја који се користи и против Русије и против континенталне Европе.

Како коментаришете догађаје у Белорусији? Према оптужбама председника Лукашенка, Пољска је претворена у логистички центар из којег се покушава дестабилизација Белорусија – како сада изгледа, без успеха?

Овде имамо посла с покушајем организовања „обојене револуције“ без икаквих социјалних основа. Мислим да су у неколико случајева страни агенти покушавали да преузму контролу над стварно постојећим социјалним немирима, који су извирали из социјалних и економских проблема (такозвано Арапско пролеће или Украјина). У случају Белорусије нису постављени никакви социјални захтеви, јер је економија земље у релативно добром стању, као и ниво социјалне политике и недостатак неједнакости, што је типично за друге постсовјетске земље. Услед тога протест је био чисто вештачки и једина социјална основа коју је имао била је нека врста умора од дуго владајућег председника Александра Лукашенка. Заправо, постојала су два проблема: недостатак државне идеологије, иако су белоруске власти покушавале да је разраде пре петнаест година; и формирање нове генерације, која углавном ради ИТ послове у Минску и другим великим градовима. Пољска је такође била активна овде, али пре на нивоу подизвођача, радећи за структуре које финансира Сорош. Нова ствар је била употреба друштвеног медија „Телеграм“, коју су координирали неки Белоруси који живе у Пољској. Сада председник Лукашенко треба да елиминише корене проблема – да реформише политички систем и створе атрактивније подстицаје за млађе генерације. Али у основи он је доказао да постоји могућност ефикасног отпора мешању и дестабилизацији из иностранства.

Односи Варшаве с Москвом, можда најважније спољнополитичко питање Пољске, заправо су досегли тачку замрзавања. Како их видите у будућности, блиској и оној даљој?

Нешто се може променити само у две ситуације. Прво, уколико дође до глобалне промене у америчко-руским односима; тада ће нови налози стизати из Вашингтона његовом сателиту у Варшави. Друго, ако деамериканизација Европе успе, Пољска ће морати – вероватно под притиском Немачке – да прилагоди своју политику европским стандардима и интересима. Последња опција била би најоптимистичнија, али за сада не баш реална: уколико би Пољска постала независна држава, са сувереном спољном политиком…

У међувремену изгледа да су и Сједињене Државе постале жртва својеврсне „обојене револуције“. У Пољској су амерички избори доживљавани као „најважнији на планети“, важнији чак и од националних избора, а многи коментатори су, мање-више отворено, подржавали Трампа, као оног који ће наставити „тврду линију“ према Русији.

Ништа се неће драматично променити. Амерички избори неће имати озбиљног утицаја на пољску зависност од Вашингтона. Дубока држава је ту, и остаће ту. Можда ће се променити тактика, али америчке корпоративне елите ће у сваком случају контролисати Пољску. Можда ће вршити већи притисак поводом неких идеолошких питања. Али с друге стране, чак и Џорџет Мосбахер, Трампова амбасадорка у Варшави, подигла је заставу дугиних боја над амбасадом и промовисала ЛГБТ ствари. Амерички интереси у Пољској су сигурни, загарантовани менталном зависношћу и фобијама пољских елита.

Језиком пољских политичких коментатора: да ли Трамп заиста воли Пољску, а Бајден не?

Пољску нико не воли. Сви желе да зараде новац на пољским фобијама и исуше пољски буџет. Већина америчких политичара и не зна где је Пољска. Наравно, неки десничарски, конзервативни коментатори у Пољској чекаће Трампов повратак у наредне четири године. Али то је њихова љубав, прилично једнострана.

Шта ће се променити у односу Америке према „остатку света“? („Мало или ништа“, јер су ови избори важни само Американцима, пошто спољну политику и даље воде националне обавештајне агенције?) „Амерички изборни систем је порицање демократских принципа“, приметили сте на једном месту.

Можда ће доћи до неких промена на нивоу тактике, али циљеви ће остати исти. Циљ су униполарност и глобална хегемонија. Трампова администрација је била директнија, најављујући нове економске ратове и блокаде на твитеру. Бајденови људи више би волели тајне операције, подстицање „обојених револуција“ итд. У последње време разговарао сам на ту тему с веома талентованим америчким аутором и аналитичаром Даном Коваликом. Рекао ми је да нема велике разлике у америчкој спољној политици од Другог светског рата. Осећам да је некако у праву.

Нови терористички напади у Европи, од Париза до Беча, остали су у сенци ових догађаја. Шта чека Европу? Да ли је ово рат против исламизма, као што је недавно приметио председник Макрон?

То је лажни, непостојећи проблем. Упоредите број жртава тих напада с бројем уобичајених убистава и самоубистава свакодневно у Европи. Починиоци тих напада можда су били напросто луди, можда донекле мотивисани исламом, погрешно схваћеним. Емануел Макрон не би требало да пређе границу исламофобије, овде се слажем с дијагнозом Алана Сорала и других француских мислилаца, који истичу атлантске и ционистичке интересе који стоје иза такве реторике. Ако би Европа имала своју независну политику према Блиском истоку и Северној Африци, не бисмо се суочили с било каквим проблемима имиграције из пропалих држава. У Либији бисмо и даље имали пуковника Моамера Гадафија на власти, у Сирији јаку и стабилну владу Башара Асада. Дакле, проблем је у политици подршке дестабилизацији исламских земаља. Запад је сам изазвао талас имиграције.

Све је почело у Пољској, са синдикалним покретом Солидарност и папом Војтилом. Како оцењујете овај покрет данас?

Солидарност више није синдикат. То је само помоћна државна структура. Управо сам чуо једну занимљивост од његовог оснивача и вође, бившег председника Леха Валенсе. Он тврди да садашњу Солидарност у потпуности контролише странка Закон и правда. Папа Војтила је мртав, и мит о њему такође умире.         

[/restrict]