Лудачки хумор против полуделог света

фото: AMAZON STUDIOS

„Борат 2: наредни филмски филм“ Саше Барона Коена

Пред нама је друга филмска авантура Бората у Америци. Тајминг је идеалан. Јер свету је баш сада и баш овакав филмски ударац у лице био и те како неопходан

После скоро петнаест година британски Јеврејин врло контроверзног комичарско-политичког хумора и уопште наступа Саша Барон Коен вратио се лику, без сумње и у приличној мери свом алтер егу, Борату, јунаку из истоименог филма (додуше значајно дужег назива: „Борат: Културно уздизање у Америци за прављење користи славној нацији Казахстана“) који га је 2006. године поставио на светску мапу комедије, али и наметнуо као изразито надахнутог политичког коментатора, за многе и неодољивог провокатора и иритатора, зависно из ког се угла посматрају његов лик и опоро дело. Тај први филм о авантурама измишљеног лика измишљене муслиманске земље која се случајно-намерно зове Казахстан (а наводно није имао никакве везе с правим) одушевио је свет и сходно томе не само да је свог аутора претворио у свеопште познато име већ му је и напунио џепове зарадивши преко 260 милиона долара на светском тржишту. Немогуће је почети причу о „Борату 2“, том „наредном филмском филму“ – што је ново шашаво комплетно име филма у духу начина на који главни јунак користи енглески језик – а да се не подсетимо на први. Односно, прецизније, да не упоредимо политички контекст у коме су настајали. Јер, а и то треба посебно истаћи, Баронове комедије, било ове боратске било оне које је радио пре и између ова два филма, најпре су његови политички ставови, односно његове критике у том моменту наметнутих политичких ставова које је западна цивилизација наређивала себи и осталом свету. Напад на догме, нове „вредности“, политичаре, задртост у вери и невери, сукобе нација и цивилизација управо због тих вера и невера, критике друштва кроз непрестану и врло агресивну провокацију, све је то асортиман комичарски Коенов, а под „брендом“ Бората. У том првом Борату, да не понављамо горенаведени километарски назив, Коен/Борат је одлучио да посети Америку не би ли у улози казахстанског новинара проучио Америку, како стално (разуме се врло цинично) истиче, „најбољу државу на свету“ и тиме допринео културном уздизању своје безнадно заостале земље. Први Борат био је коментар на Америку Џорџа Буша, али једнако и исламског поимања света и онога што у том свету ваља сматрати једино вредним и светим. На свој тада целом свету представљени субверзивни, цинични и изнад свега смишљено иритантни, провокативни и при свему томе веома духовити начин, он је кроз америчке авантуре Бората (и успутно његово заљубљивање у Памелу Андерсон) изврнуо руглу задртости и заосталости такозваног обичног света с обе стране фронта на коме су се и онда, а данас још више, сукобљавале непомирљиве „цивилизације“ и још непомирљивије њихове вере. У средини тог древног сукоба, наравно, увек, па и тада, а данас још више, значајно место има и Коенова јеврејска позиција са које је отровно духовито митраљирао хипокризије свих друштава које се диче да су стубови наше цивилизације. И разумели су га тада веома добро, па је осим славе, новца и огромне наклоности публике био препознат и од струке и критике дошавши чак и до номинација за Оскара и Златни глобус, и то и као сценариста и као глумац.

фото: AP

„Калашњиков“ и „Едерлези“

Требала му је, ето, деценија и по да покуша да на исти начин уздрма и садашњи однос истих снага и њихове исте заблуде, исте међусобне мржње и трвења и, наравно, непромењене погледе на оно што су актуелне друштвене вредности. И баш из тог разлога, са те позиције заправо, било је баш прикладно и нама мило што је нова америчка Боратова авантура из његовог казахстанског села отпочела уз трубе Бреговићевих циганских суперхитова за све српске прославе и тулуме, „Калашњиков“ и „Едерлези“ (мада, сарађивали су њих двојица и у првом филму). Ипак, циљ је сада био другачији. Данас је пред Боратом стајао неодољиви изазов: Доналд Трамп и „Трампова Америка“. Није одолео да застрани, да занемари онај танани језичак у балансу напада на све стране које је одабрао да напада у првом филму. И „Борат 2: наредни филмски филм“ је разочаравајуће постао једностран. Делује као антитрамповски памфлет. Није да све то није духовито и сасвим на месту, што се тиче хумора којим је проткана антитрамповска сатира. Али то више није онај Борат. У ковидираном свету с маскама, затвореним градовима, пустим америчким улицама којим је Борат/Коен ходао снимајући нови вид цивилизацијског лудила поставши тако један од, у том смислу, пионирских филмова, он се разочаравајуће ипак фокусирао на Трампа и то у савршеном предизборном тајмингу пошто га је Амазон платформа лансирала баш тада, пред изборе. Наш се свет, посебно у овој години, толико изменио да је са својим пандемијским лудостима превазишао и оно што се с појавом Бората чинило да је немогуће превазићи. Отуд је „Борат 2“ надмашен већ самом стварношћу, кудикамо луђом од било које лудости коју је луди британски Јеврејин у лику и добро замаскираном телу свог алтер ега Бората смислио за свој други „филмски филм“. У том филму, додуше, присутна је и једна луђа нијанса од свега лудог што нас окружује, а то је Боратова ћерка. У целом дијапазону лудости, од оне духовите и привлачне, до оне увредљиво одбојне, боратовско простачке заправо, овај женски лик је померио границе представљања женског пола пред било којим и било чијим камерама. Чак и његовим. А што је још луђе, управо тај део филма, с њом, готово сви највише хвале у вези с „Боратом 2“! Није мало оних који чак предвиђају и Оскара младој Бугарки Марији Бакаловој за ову ролу. Тачно је, додуше, да она носи овај филм, а не Коен. Или да је барем једнако повукла његово бреме као и насловни лик. Али толики хвалоспеви?! Немогуће ју је објаснити без подршке онога што је у филму. Ту особу и њену ролу овде једноставно треба видети, па тек онда некако покушати, најпре себи, објаснити оно што сте видели. Толико је далеко могао да оде овај филм и његов аутор и да још не стигне у примитивизам и лудачку деструкцију свих друштвених вредности што је између два Бората наметнуо „развој“ наше цивилизације. Коен је то веома добро приметио и промућурно је и озбиљно субверзивно одлучио да ће најупечатљивије извргнути руглу све оно што чини наш осакаћени свет уз помоћ баш овакве жене.

Филмски ударац у лице

У сваком случају, свету је баш сада и баш овакав филмски ударац у лице био и те како неопходан. Због свега што се дешава и што нас збуњује, разочарава, плаши и боли, због свих лудила оних који се представљају као веома паметни, због мизерности оних који се намећу као најважнији, због свих извртања наопако свега што смо до јуче с правом сматрали неопходним не бисмо ли бар покушали да живимо као исправне особе, због свих лажи и обмана, искоришћавања и вређања којима је изложен данашњи становник света огрезлог у похлепу и саможивост, безосећајност и поквареност, био је неопходан један баш овакав филм у коме је све то нама бачено у лице и још смо при томе натерани да се смејемо и Борату/Коену, али и себи самима. Уосталом, једино нам је и преостало да се смејемо. А Коенов Борат помаже да то смејање не буде кисело.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *