Лицем у лице са злом

Сваки злочин који је у књизи Игора Маројевића Остаци света описан не само да је описан из различитих перспектива, а неретко и сами казивачи мењају вредносну и историјску перспективу, већ, много важније, води у перпетуирање зла. У том смислу, књижевно су најупечатљивији описи женског логора у Јасеновцу; они обухватају како само злочињење усташа, тако и потпуно преобликовање смисла живота кажњеника, који, окружени апсолутним злом, своју егзистенцију доводе у склад с њим – да би опстали

Удесом који је имао своје творце, у нашој култури сећање на жртве Другог светског рата, посебно оне страдале од усташког ножа, није имало своје снажно књижевно утемељење. Од изузетне књиге Ћамила Сијарића (Ослобођени Јасеновац) до новог романа Игора Маројевића прошло је неколико деценија динамичног књижевног живота, али у тој динамици места за људе заклане поред обала Саве неретко није било.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *