Јахање апокалипсе

Мадлен Олбрајт и Соња БисеркоМадлен Олбрајт и Соња Бисерко поново се налазе на заједничком задатку. А то значи да „гнусни Срби“ пред собом немају много избора, већ само онај прави поново се налазе на заједничком задатку. А то значи да „гнусни Срби“ пред собом немају много избора, већ само онај прави

Да није било свег оног мукотрпног процеса губљења илузија о нашим пријатељима и партнерима – управо оних илузија које су употпуњене признањем тадашњег Врховног савезничког заповедника Европе и команданта Европске команде Сједињених Држава, генерала Кертиса Скапаротија, да њему и његовим заповедницима проблем представља „Србија као држава, али и српски народ на Балкану“ – лакомислено бисмо пали у опасно искушење да, као параноидно или саморекламерско, одбацимо упозорење Милорада Додика.
„Општи је напад на Србе. Напади долазе из Америке и из Европе. На тапету је Србија, српски народ, Вучић, на тапету је и Република Српска и сви ми који представљамо Републику Српску,“ рекао је српски члан Председништва Босне и Херцеговине овог понедељка, уочи својих састанака са председником Србије Александром Вучићем и са руским шефом дипломатије Сергејем Лавровим.Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

3 коментара

  1. Avatar

    Ne znam da li će Olbrajtova opredeliti da napusti mirno mesto vanrednog profesora diplomatije na Univerzitetu Džordžtaun i ponovo biti u administraciji SAD. Ima 83 godine. U vreme kada je bila državni sekretar SAD (od 1997 – 2001), vladali su drugi odnosi, tj. SAD su bile neprikosnovene. To je bilo vreme Jeljcina (od 1991- 1999) i period neposredno posle Jeljcina. Rusija je bila na kolenima, i u toj situaciji nije bilo potrebno neko posebno diplomatsko umeće SD SAD. Danas je druga situacija i bilo bi vrlo interesantno videti Olbrajtovu u „akciji“.

  2. Avatar

    Ко не верује да постоји веза између нечије физиономије и карактера, моралних особина итд. само нека погледа то лице Олбрајтове – лице отеловљеног зла. Ова особа никоме не може да мисли добро, можда чак ни самој себи. То је лице из још живих наших сећања на време страховитих притисака на Србију и НАТО агресије. И лице исте оне особе којој је Вук Драшковић љубио руку, дочекујући је, у Србији, убрзо после агресије… Оно што нам се данас догађа у том је стилу, отишло је предлеко, али и није све изгубљено, а последица је наших бескрајних попуштања свакаквим несмањеним притисцима и захтевима. почев од “демократских” промена до данашњег дана. Невероватно је да само Срби, после свега, нису једнодушни у дефинисању својих националних интереса, док остали – јесу. Не верујем да постоје Срби који из чистих и снажних убеђења раде против своје једине земље; да имају визију и идеју-водиљу у којој је њихова земља распарчана, потлачена., очерупана… Мисле ли да ико, од странаца, воли и поштује људе бескичмењаке и кукавице? Који су спремни, да за мрвице, чине оно што, поколења, кроз векове, нису чинила? – на срамоту оних који су нам створили државу. Писала сам, још у јануару 2000. године, отворено писмо новој власти, дајући исцрпну анализу и објашњење за агресију, да се не понаша као неко ко би зарио главу у песак…, него да покаже и мало зубе; у противном, списак захтева биће бескрајан. И да никад нећемо бити примљени у ЕУ! И нисмо! Касније, и да не предаје браниоце наше слободе , којима би се Амери итекако поносили – да су њихови – творевини као што је Хашки трибунал. (Гледајући уприличену церемонију полагања венаца на спомен обележја јунацима наших одбрамбених ратова, питала сам се – како ли би прошли Живојин Мишић, војвода Путник… , да су, којим случајем, савременици самопроглашених демократа? Заглавили би у Хагу) Наравно,ништа није штампано, а нисам ни очекивала.. И већ једном, отворено треба рећи (као и онда што сам): један човек није могао да буде виновник наших несрећа, нити ће, његовим уклањањем у Србији потећи мед и млеко; нити је Кумановски споразум био лош, али нико није постављао питање придржавања његовог слова, ни онда, ни данас. Могло би се рећи: сами смо криви за све. И за некритичко довођење свега страног у земљу, и за распродају свега, чак и оног што ни у каквим условима није за продају: земље и воде; за ниподаштавање националне културе и осећања, наших обичаја (док их се други држе, итекако). Наша претерана жудња за чланством у ЕУ довела нас је у ту позицију вечно уцењене стране (као да га гледам и данас: ЕУ не-ма ал-тер-на-ти-ве! – виче. и узвикује један глуп слоган: Морамо ићи само напред! макар то резултирало и падањем право у провалију). Сад се питам: Ко је та Соња Бисерко? Шта она ради у Србији сем што по свету пљује по њој, призивајући онакве фаце из најцрњих наших ноћних мора, док ужива сва демократска права, на која се баца блатом? Докле? Шта раде све те бројне НВО у Србији? Које плаћајју и грађани Србије? У име чега се Соњама, Наташама… уопште придаје неки значај и даје простор у медијима? И кад ће Срби да се, у духу она четири С у нашем грбу, сложе? Не би нам могао нико ништа! У добром смо положају докле год бранимо позитивне вредности и законе на којима почивају међународни односи – још нису суспендовани! а нисмо, у том случају, ни сами, на овоме свету.

  3. Avatar
    Душан Буковић

    УТЕРИВАЊЕ АНТИСЕМИТИЗМА ИЛИ ЗАТАШКАВАЊЕ СРБОФОБИЈЕ

    Потсетили бисмо да је београдски лист „Збиља – Reality“ објавио у септембру 2001. године отворено писмо Милана Поповића Савезу јеврејских општина Југославије под насловом „УТЕРИВАЊЕ АНТИСЕМИТИЗМА ИЛИ ЗАТАШКАВАЊЕ СРБОФОБИЈЕ“, где дословно стоји:

    Поштовани,

    Запањује ме да сте ви заједно са разним парадржавним и псеудоправним организацијама започели утеривање антисемитизма у Србији, баш као да тиме желите да сакријете истину о сулудој десетогодишњој хајки коју се наша браћа широм света спроводили против српског народа. Ви врло добро знате о линч-апелима за бомбардовање српског народа које су потписивали људи попут Ели Визела или Ђерђа Сороса са стотинама других. Не знам да ли сте нешто покушали да зауставите иако сте знали праву истину о дешавањима на Балкану. Ваша хајка на српске величине попут Владике Николаја Велимировића, генерала Милана Недића, па и Димитрија Љотића је исто као када би Срби у Србији вршили хајку на Теодора Херцла, Бен Гуриона, Голду Меир, Рабина Алкалаја или било ког јеврејског националисту. Вама смета српски традиционализам, национализам, светосавље, митологија, а не смета вам то исто наше – јудаизам, ционизам. Пљујући по герералу Недићу, нпр. Филип Давид не говори да је он јеврејски националиста који у нашој општини држи предавања о Кабали. Маните се приче о антисемитизму јер сте се лоше понели према српском народу који је на крају десетогодишње хистерије затрован уранијумским бомбама. Не можете ви судити и забрањивати књиге које вама лично не одговарају, јер су изнеле истину коју ви нећете да видите. Нисте ви једини меродавни у духовном свету па нека о нама и други кажу шта мисле јер ми живимо у Србији коју су домаћи и светски Јевреји итекако попљували у прљавој пропаганди преко разних својих чланова. Запитајте се да ли би Израел изручио неког свог грађанина суду у Хагу? Имам право да све ово кажем јер је моју породицу од холокауста спасао генерал Милан Недић, дајући јој документа са српским именима. Мондијализам не доноси никакво добро ни Србима ни Јеврејима па према томе водите рачуна о вашем понашању јер што више будете измишљали антисемитизам и тражили цензуре српски народ ће све више окретати главу од Јевреја. Срби никада ништа нису рекли против Јевреја у Израелу који се извршили етничко чишћење Арапа да би добили чисту државу, а против домаћих Јевреја који су водили заједницу имали би много шта рећи и не баш лепо. Србофобија нпр. Сорос Фонда или Хелсиншког комитета, или разних других хуманитарних група је мора коју смо сви доживели да би врхунац била НАТО агресија. Дигните главу и реците истину, није вама место у плаћених папагаја који певају песме о људским правима управо угрожавајући иста Србима. Уместо измишљања антисемитизма предлажем господину Сингеру, Леблу, Секељу, Давиду и другим да позову на округли сто српске националне мислиоце да размене ммишљења, анализују основе, утврде разлике, и то све дијалогом , а не да господа иду заједно са Наташом Кандић, Соњом Бисерко, Вераном Матићем и другим острашћеном антисрпском братијом и тиме срамоте Јеврејство. И на крају као Јеврејин питам се ко доноси правила шта је то антисемитизам а шта није. По вама, све што не хвали Јеврејство је непријатељ. Та критичка литература би требала вама бити поучна да препознате оно што и слепци виде. Ви када употребљавате појам „гоји“ (свиње) за нејевреје чините увреду а то веома често радите. Време је очито за неке нове Јевреје да преузму заједницу од оних који су кроз комунизам и мондијализам испољили огромну мржњу према Србима.

    Милан ПОПОВИЋ

    (Види: Милан Поповић, Утеривање антисемитизма или заташкавање србофобије, „Збиља“ – “Reality”, Београд, 30 септембар 2001).

    Не упуштајући се ни у какве друге коментаре о „утеривању антисемитизна или заташкавања сербофобије“, како рече Милан Поповић, констатовали бисмо да је Амерички јеврејски конгрес објавио једно србофобично писмо америчком председнику Билу Клинтону, преко целе странице у „Њу Јорк Тајмсу“ од 26 априла 1993. године, које гласи…

    A J Congress

    SHALL WE PRAY THAT THEY ALL DIE, MR. PRESIDENT?

    An Open Letter to Bill Clinton

    Dear M. President,

    We write this Open Letter to you as friends. Your presidency has given new hope and vitality to our nation and to the world. You have challenged us to live up to our ideals, not to succumb to our fears.

    Regrettably, the courage and decency that have characterized your approach to the nation’s challenges at home have so far found no resonance in our response to massive Serbian aggression and brutality in the Balkans. We know you are distressed by Serbian aggression, and you have urged a tightening of sanctions and the enforcement of a no-fly zone. But as the genocidal shelling of Srebrenica and Sarajevo resumes, it is clear these measures will not stop the massacre.

    Slobodan Milosevic, president of Serbia, mockingly thanked you for not intervening in the slaughter. He and his Serbian allies in Bosnia believe they have been given a green light from America (European leaders gave them the green light long ago), and have resumed their onslaught on Srebrenica and Sarajevo with unrestrained brutality and fury.

    Observing the atrocities committed by the Serbs, Larry Hollingworth, the senior U. N. refugee official in Sarajevo, said of the Serbs: “I hope that their sleep is punctuated by the screams of the children and the cries of their mothers.” But what about us, Mr. President? Is our sleep disturbed by the screams of the children and the cries of their mothers?

    The question of why the worlds did nothing to prevent the Holocaust has haunted the civilized world. Tragically, we now know the answer to that question. It is for the same reason that the world is doing nothing, and that we in America are doing nothing, to stop the ethnic cleansing, the systematic rape of women and little girls, the slaughter of innocent, outrages that are now assuming genocidal proportions.

    It was cowardice, callousness, and a massive failure of the moral imagination in the Western world that made the Holocaust possible. Have we really learned nothing from that experience?

    Is the world’s most powerful nation, its only super power, helpless in the face of brutal Serbian aggression? There are those who maintain this is so. But you yourself, Mr. President, argued persuasively during the presidential campaign that stopping Serbian aggression does not require that we send large American ground forces. You maintained that air strikes, ending the arms embargo against Bosnian Muslim, and other limited measures can effectively deal with the worst of Serbian aggression.

    Later this month, there will be worldwide commemorations of the six million Jews who perished in the Holocaust, victims of the world’s indifference no less than of Nazi brutality. You, Mr. President, will personally participate in the dedication of a new U. S. Holocaust Memorial Museum. IF the memory of those victims does not move us to respond to suffering and persecution in our own time, what conceivable purpose does memory serve?
    If we cannot muster the resolve to stop the carnage in Bosnia, then at least let us not interfere by preventing Bosnian Muslims from defending themselves. Mr. President, and the arms embargo now!

    Your own team of experts who just returned from Bosnia urged that you end the embargo. They also called for military intervention to protect cities under siege swelled with surviving refugees who have already suffered beyond human endurance, and to safeguard food convoys to these starving people. Act on their recommendations, Mr. President!

    The New York Times of March 20th describes a little girl being brought into Srebrenica hospital, the lower half of her face blown away by an exploding Serbian shell. “I must confess we all hoped and prayed that she would die,” a U. N. official is quoted as saying, “and die she did.”

    Is that really the best we can do, Mr. President? Should we pray that the Muslim of Bosnia all die?

    As you have so often said, Mr. President, we can do better. And in the worlds of the sage Hillel, “If not now, when?”

    Henry Siegman, Executive Director

    Robert K. Lifton, President

    American Jewish Congress

    This Open Letter has been made possible by the generous contributions of member and friends of the American Jewish Congress. Contributions to enable us to repeat this Open Letter in other publications and to continue efforts to end the slaughter in Bosnia will be gratefully welcome (Види: An open letter to Bill Clinton, The New York Times, Monday, April 26, 1993, стр. A16)..

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *