ИЗЛОГ КЊИГЕ

Иво Андрић
ТРАВНИЧКА ХРОНИКА
Вулкан издаваштво, Београд

У овом роману нашег нобеловца проналазимо слику света као позорнице на којој се смењују судбине сасвим обичних и малих људи. Међутим, на тој истој позорници историја се рашила откривајући своје наличје. Тако је заподенуто приповедање и испричана је прича у којој је Иво Андрић поставио многа питања, али и оно есенцијално – како докучити смисао постојања у свету у којем је људска слобода ограничена и осујећена? У есеју „Разговори са Гојом“ Иво Андрић записао је да су просте и убоге средине позорнице за чуда и велике ствари. Та мисао је значајна јер представља основу за сагледавање и разумевање целокупне пишчеве поетике, у оквиру које се посебно истиче „Травничка хроника“, дело чија је радња смештена између стешњених и уских травничких касаба.

Олга Тукарчук ИЗГУБЉЕНА ДУША Службени гласник, БеоградПарабола о убрзаном времену, ритму с којим не умемо више да изађемо на крај, носталгија за универзалним временом у ком бисмо сви успели да се пронађемо. Приказује савременог човека који је изгубио осећај смисла живота, којем у трку свакодневице преостаје мало времена за рефлексију, за постављање себи фундаменталних питања о испуњености у животу. Метафора изгубљене душе је одавно присутна у култури. Олга Токарчук, Јунгова следбеница, надовезује се на опис синдрома губитка душе код његових пацијената, и на свој начин причу поетизује. Илустрована у винтиџ стилу, радња треба да нас асоцира на детињство, на безбедну, митологизовану прошлост, а у форми је бајке зато да би допрла и до деце и до одраслих.

Јован Радонић
ЂУРАЂ II БРАНКОВИЋ – „ДЕСПОТ ИЛИРИКА“
Српска књижевна задруга, Београд

Академик Јован Радонић (1873–1956) написао је велику расправу о загонетној и величанственој – историјској и књижевној фигури наше прошлости са краја 17. и на почетку 18. века у северним, највише аустријским областима у којима се затекао велики део српског народа… Издање из 1929. године приказао је Милош Црњански који је осетио књижевну сродност са стилом професора Радонића. Историјска књига која се чита као роман. Изванредну историјску монографију красе предговор Милоша Црњанског, као и поговор Мила Ломпара.

Митрополит Амфилохије ИСТОРИЈА ТУМАЧЕЊА СТАРОГ ЗАВЈЕТА – ПРЕМУДРОСТИ СОЛОМОНОВЕ Јасен, Београд Четврто издање једне од најранијих књига митрополита Амфилохија – „Историја тумачења Старог завјета“. У књизи је дат пресек тумачења Светог писма Старог завета кроз векове, и она је, у ствари, зборник студија који је намењен студентима друштвених наука. Студијама су обухваћени типови тумачења својствени древном јудаизму и хришћанству на Истоку и на Западу. Стари завет је првенствено књига јеврејског народа, али у себи садржи универзалне поруке важне за све људе. Основни циљ јеврејског тумачења је да покаже значај Речи Божје за живот. Оно наглашава објашњење једног текста другим текстом. Кроз Стари завет, догађаје које описује и поруке које даје, провлачи се предсказање доласка Спаситеља (Месије) Исуса Христа и Новог завета. У истраживањима ове важне теме, тумачења светих списа кроз векове, митрополит је представио и своја запажања о писцима на средњовековном Западу, издвајајући учење Томе Аквинског и његових следбеника. Уз „Историју тумачења Старог завјета“ објављене су и старозаветне „Премудрости Соломонове“ – на грчком и српском језику – у митрополитовом преводу. Књига је објављена у спомен на блаженопочившег митрополита Амфилохија, поводом 40 дана од његовог упокојења.

Петар В. Муљтатули ГОЛГОТА ЦАРСКЕ ПОРОДИЦЕ Еврођунти, БеоградУбиство цара Николаја II и његове породице без сумње је један од најтежих злочина новијег доба чије се духовне и моралне последице до данас осећају у Русији. Књига открива истину о дуго прећуткиваним и вешто сакривеним околностима јекатеринбуршког злочина, о актерима тог злочина, о званичној верзији убиства, која је далеко од истине, о правим разлозима који су довели до убиства цара, са православним приступом историјским чињеницама, који нам открива величину подвига царске породице, саможртвовања у име Русије и у име Истине.