ИМПЕРАТИВНЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ

Балкански простор последње две деценије обележио је један једини слоган: ЕУ нема алтернативу. У ствари, интеграције немају алтернативу, а блокова је више. Зашто су интеграције неизбежне у 21. веку и на чему се базирају? Које је место Русије у тим процесима и да ли она у том погледу заостаје за Западом? Има ли изгледа за сарадњу европског и руског блока и какву улогу у томе могу да имају САД и Кина?

Империје су „аут“, а интеграције су „ин“ – ово је најједноставнији опис савремених тенденција у процесима формирања економски конкурентних и политички одрживих државних структура. Можда државно и није права реч, наддржавно би свакако више одговарало добу у коме живимо. Заједно с империјом нестали су и такви претећи термини као што су „доминација“ и „контрола“, а окружују нас „кооперација“, „партнерски односи“, па ни од „узајамне користи“ немамо куда утећи. Заиста, у политичком смислу, традиционалне империје у којима се периферним територијама влада из једног центра, који у својој надмоћи и надмености и не покушава да скрије своју монополистичку позицију представљају реликте прошлости. Наравно, ако не рачунамо повремене испаде америчких интервенциониста који претњама чак и својим савезницима покушавају да убеде глобално јавно мњење да су Сједињене Државе и даље хегемон број један. Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *