Др Бранислав Ристивојевић: Хумана имунизација или обавезно шприцање

Наш устав, слично уставима других иоле уредних држава, познаје право, а не обавезу на здравље. Стога, колико год то можда неком необично звучало, човек има слободу да буде болестан, односно да се не лечи, ако му тако више одговара. С друге стране, то не значи да својом болешћу може да доводи у питање право на здравље других. Дакле, изазов у сфери права који стоји пред законодавцем јесте следећи: да ли могу да у сврху остварења права на здравље једних, другима, казном, то исто право претворим у обавезу на здравље?

Разговарао Владимир Димитријевић

Hајава масовног вакцинисња у Србији, поводом пандемије вируса корона, тема је која је изазвала бројне контроверзе у нашем друштву, а њен правни аспект није у потпуности протумачен. „Печатов“ саговорник о овим проблемима и отвореним правним недоумицама је Бранислав Ристивојевић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду, такође и шеф Катедре за кривично право и декан овог факултета. Некад је био и народни посланик, шеф посланичког клуба, председник два скупштинска одбора (за законодавство и за правосуђе и државну управу), саветник председника владе. Како се у разговору испоставило, дошли смо, после свих глобалистичких НВО симулација, на терен реалних људских права: хумана имунизација или насилно шприцање – питање је сад.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

 

Један коментар

  1. Avatar

    Ruska vakcina je bila dostupna već od avgustu o.g. i mogli smo da vakcinišemo onaj deo stanovništva koji je bio opredeljen za rusku vakcinu. Do sada bi taj deo stanovništva imao dobar imunitet. Zašto smo čekali da “biramo”. Moje zdravlja i zdravlje svih nas nije politika. Onaj ko ima više poverenja u američko-nemačku vakcinu, imao je pravo da čeka, tj. da “bira”. “SVE VAKCINE SU DOBRE, ALI GRAĐANI ĆE MOĆI DA BIRAJU! Predsednik Vučić najavio: VAKCINACIJA NAJKASNIJE U JANUARU!”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *