Да ли је Станивуковић нови Додик?

Савез независних социјалдемократа Милорада Додика на локалним изборима остварио је победе у већини градова и општина Републике Српске, али пораз његових кандидата у надметању за два највећа града РС, Бањалуке и Бијељине, представља озбиљан ударац за најмоћнијег политичара Републике Српске

Недавни локални избори у БиХ нису имали значај који доносе општи избори за парламенте ентитета, кантона и заједничке органе дејтонске творевине, али су – поред борбе за и те како важан комад градске и општинске власти – показали тренутно политичко расположење бирача, сигнализирајући како би се они могли определити приликом далеко битнијег изјашњавања заказаног за 2022. годину.

НАЦИОНАЛНЕ СТРАНКЕ Од три владајуће националне странке најгоре је прошла Странка демократске акције, која је доживела тежак пораз у великим градовима с доминантно бошњачким становништвом – Сарајеву, Зеници, Тузли, Бихаћу. Њен „федерални партнер“ ХДЗ остварио је убедљив тријумф у хрватском гласачком телу, освојивши власт у 20 општина у којима припадници најмалобројнијег народа Босне и Херцеговине чине већину.
Ако би се гледао проценат освојених гласова, као и број градова и општина у којима је (што самостално, што у коалицији с партнерима) узета власт, онда би се за највећег победника на овим изборима могао прогласити Савез независних социјалдемократа Републике Српске. Странци Милорада Додика припало је 33 одсто гласова бирача, што је раст од 1 до 1,5 одсто у односу на претходне опште изборе, а с партнерима је обезбедила већину у 42 локалне заједнице мањег ентитета, те у три општине Бошњачко-хрватске федерације настањене претежно српским становништвом (Дрвар, Босански Петровац, Гламоч). СНСД је извојевао победе у изузетно значајним регионалним центрима – Добоју и Приједору, али и у Требињу, Фочи, Палама, Источном Сарајеву, Зворнику, Градишки…
Најјача опозициона партија РС, Српска демократска странка, морала је да се задовољи подршком 13 одсто бирача (пет одсто мање у односу на последње опште изборе) и тријумфом у 18 општина и градова.

[restrict]

ОПОМЕНА И ОБЈАШЊЕЊЕ С обзиром на велике губитке СДА, могло би се закључити да је странка државника из Лакташа из ових избора изашла као најјача партија на целокупном простору некадашње централне југословенске републике. Па ипак, порази њених кандидата у надметањима за градоначелнике два највећа града РС, Бањалуке и Бијељине, навели су политичке противнике српског члана Председништва БиХ и неке аналитичаре и медије глобалистичке оријентације да славодобитно поруче како је ово почетак краја власти и политичке каријере Милорада Додика. Чини нам се да су овакве оцене у најмању руку преурањене и у суштини тенденциозне, мада губитак градоначелничке трке у два највећа центра РС (а посебно у граду на Врбасу) представља несумњив ударац и опомену за најутицајнијег политичара Српске.
Иако ће његов блок и након ових избора имати већину у градској скупштини Бањалуке, Додик није скривао да га је пораз досадашњег градоначелника Игора Радојичића, у надметању са кандидатом опозиције и једним од челника ПДП-а, 27-годишњим Драшком Станивуковићем, веома тешко погодио. У свом добро познатом стилу је поручио како ће „све инвестиције са нивоа републике бити прекинуте док не видимо на који начин ће се град даље политички развијати“, док је његова порука да „неће опростити ово што су урадили Игору (Радојичићу)“ у делу јавности протумачена као најава блокаде, односно освета грађанима Бањалуке.
Касније је појаснио да се његова претња „изостанка опроштаја“ односила на „поједине коалиционе партије које су трговале гласовима“ и на биралиштима подржале Станивуковића (СНСД је после избора раскинуо коалицију на свим нивоима са Социјалистичком партијом РС). Такође је настојао да увери грађане како Бањалуци „ни убудуће, што се тиче СНСД-а и републичких власти, неће ништа фалити“, али је истовремено подсетио да његова партија у највећем граду Српске има скупштинску већину која одлучује о буџету и именовању свих начелника и директора јавних установа.

КОХАБИТАЦИЈА Извесно је да ова скупштинска већина неће мирно дозволити новом градоначелнику да спроводи сопствене планове, из чега се може закључити и да предстојећа кохабитација између Станивуковића и Додиковог блока неће бити нимало лака. Поготово уколико се обистине најаве о изменама Закона о локалној самоуправи РС, којима би улога градоначелника била сведена на протоколарна задужења, а њихова досадашња права прешла у руке „градских менаџера“.
То би не само довело до најављених протеста Станивуковића и његових присталица већ и до озбиљног незадовољства значајног дела грађана који би сматрали да се маргинализовањем статуса градоначелника заправо игнорише њихова изборна воља.
И што је, бојимо се, најопасније за Републику Српску, оваква подела и наметање недемократских закона сигурно би били искоришћени од стране међународних фактора, за које уопште нису битни права и бољи живот становника РС. У инструментализацији ових проблема они једноставно виде шансу да се кроз слабљење мањег ентитета дејтонске творевине стигне до жељеног циља – унитарне Босне. Те опасности је, надајмо се, свестан и искусни државник из Лакташа, чији би погрешни потези могли угрозити и његову политичку каријеру и – што је много важније – будућност државне творевине за коју се упорно бори.

МОДЕРНИ И КОНТРОВЕРЗНИ ПОЛИТИЧАР Могуће је да је „трговина гласовима“ утицала на исход трке за првог човека Бањалуке, али то свакако није једини разлог пораза досадашњег градоначелника Игора Радојичића. Несумњиво је да је много грађана некадашњег административног центра Врбаске бановине незадовољно социјалном и економском политиком актуелне власти, али и засићено њеним дуготрајним држањем дизгина (већ 22 године) у главном граду Српске. Чињеница је да и Додик својим поступцима иритира део житеља Бањалуке, што је све ове незадовољнике мотивисало да на локалним изборима алтернативу пронађу у младом и контроверзном опозиционару Драшку Станивуковићу.
Овај, како воли да истакне „модерни политичар“, популарност у делу јавности стекао је жестоким нападима на Додика изреченим за говорницом Народне скупштине РС, као и улогом у „тражењу правде за Давида Драгичевића“ на улицама Бањалуке. Уз критику „криминалне, корумпиране и неспособне власти“ није, међутим, понудио конкретан алтернативни програм за решавање бројних проблема у РС, али је зато, с друге стране, својим потезима и изјавама изазвао забринутост оних који сматрају да Станивуковић не заступа српске националне интересе.
Радо виђени гост сарајевских медија је, тако, у фебруару ове године у разговору за телевизију „Фејс“ саопштио како су Срби из Републике Српске и из Србије „два народа која живе у две државе“. Поред овог, како је касније објаснио „лапсуса“, Станивуковић је том приликом оценио и да се у Јасеновцу десио велики злочин, али не и геноцид („У чему је разлика између геноцида и злочина“, запитао се) и поручио да је „то све прошлост“. Уз овакав однос према нешто даљој историји, не треба да изненађује што је будући градоначелник Бањалуке у овом интервју за „Фејс“ – уз објашњење да се „не бави тиме“ – одбио да прогон Срба из Хрватске током акције „Олуја“ назове „етничким чишћењем“.
Наравно, млађани опозиционар је пожурио да појасни како су његове изјаве извучене из контекста, те да „није негирао да се у Јасеновцу десио геноцид“. Наставио је, међутим, по старом, а нове негативне реакције у Републици Српској изазвала је његова идеја да се у циљу помирења народа у Босни и Херцеговини у Бањалуци изгради „Парк мира“ са статуама војника три у последњем рату сукобљене стране – Војске РС, Армије БиХ и ХВО-а.

СРПСКО ЛИЦЕ Човек који ових дана истиче како му је „виши циљ“, односно „животна мисија“ да „стаса у државника који ће бринути о народу“, свестан је (као и његови саветници) да до оваквог статуса не може стићи без подршке већине патриотски опредељених бирача.
Због тога се, по избору за првог човека Бањалуке, труди да јавности презентује своју другу, „српску“ страну лица, па се од њега могло чути како се „у Сребреници догодио велики злочин, али не и геноцид“. То, међутим, није било све чиме је Драшко покушао да подигне рејтинг међу чврсто национално опредељеним сународницима. „Целом свету“ је поручио и да не признаје пресуде Хашког трибунала изречене у процесима Караџићу и Младићу: „Не признајем ништа од тог суда. Тај суд је нанео велику политичку штету моме народу и то је за мене завршена прича.“

Повратак Богића Богићевића

За разлику од Бањалуке која је добила новог младог градоначелника, у Сарајеву ће – уколико буде прихваћен предлог победничке четворочлане коалиције (коју сачињавају Социјалдемократска партија БиХ, странка Народа и правде, Наша странка и Независна босанскохерцеговачка листа) – посао првог човека обављати Богић Богићевић, некадашњи високи комунистички функционер покојне Југославије. Овај Србин босанске оријентације остаће највише упамћен по томе што је као члан Председништва СФРЈ из њене централне републике 12. марта 1991. својим пресудним гласом спречио усвајање захтева ЈНА за увођење ванредног стања у земљи. И тако омогућио избијање крвавог рата на простору државе којој се претходно толико пута заклињао на верност. Некадашњи друг Богић, а сада 67-годишњи „угледни социјалдемократа“ из Сарајева, ни данас се не каје што је тако поступио: „Ни тада, а ни сада нисам имао дилеме, око тога како сам требао гласати. Сматрао сам, зашто би војска преузимала власт ако су Европска заједница (Унија) и САД спремне подржати економске реформе Анте Марковића.“
Богићевић је очигледно имао, али и задржао безусловно поверење у добре намере Вашингтона и Брисела, али му се, за разлику од сецесионистичке политике Алије Изетбеговића (коју је својим поступцима фактички подржао), нимало не допада садашњи курс првог човека Републике Српске Милорада Додика.
„Милошевић је имао већу моћ од Додика, па је умро у затвору, а породици му је било забрањено да присуствује сахрани. Због тога би сви садашњи лидери морали размислити како се понашају, ,упозорава бивши председник Савета за заштиту уставног поретка СФРЈ.
Толико о политички васкрслом „Титовом ветерану“ Богићу Богићевићу, који би као градоначелник Сарајева требало да буде симбол некаквих нових ветрова у граду на Миљацки.

БОШЊАЧКА ОЧЕКИВАЊА Интересантно је да овакве „скандалозне изјаве“ о Сребреници и Хагу нису, бар до тренутка док пишемо овај текст, изазвале негативне реакције у Сарајеву и осталим бошњачким срединама у којима су на његову политичку активност у протеклом периоду гледали са симпатијама.
А шта Бошњаци очекују од Станивуковића, можда најбоље показује порука коју је, по његовом избору за градоначелника Бањалуке, на свом твитеру написао Рамиз Салкић, потпредседник РС из редова овог народа: „Српски национализам је побеђен у Бањалуци. Честитам Драшку Станивуковићу и надам се да ће промена доћи у целом ентитету и да ћемо заједно градити јединствену БиХ. Мислим да Драшко јесте за то.“
За шта се заиста залаже Драшко Станивуковић, овај млађани политичар ће у наредном периоду показати, мање својим изјавама, а више конкретним делима. Мада истиче да се његова и Додикова „политичка платформа не могу поредити“, не треба искључити ни могућност да ће доживети метаморфозу сличну оној кроз коју је прошла некадашња велика нада међународне заједнице у Босни и тако стаса у државника који истински ради за интересе свога народа. Или ће, попут многих „демократски опредељених реформиста“, покушати да кроз „сарадњу с међународним факторима“ што пре стигне до врха власти с које ће, водећи првенствено рачуна о интересима „страних пријатеља“, бринути о народу. Избор је наравно на њему, али исто тако и на грађанима Републике Српске.

[/restrict]

Један коментар

  1. Јездимир Дангић

    Свакако не. Он као подмладак, односно “млади лидер” ПДП-а (Станивуковић-Тривићка-Благић-Дроњак и ПДПова НВО “Рестарт”), улично-“револуционарно”, отпорашко-мајдановско крило Иванићеве и Бореновићеве Партије демократског прогреса. Бескрупулозно амбициозни средњошколац, несвршени студент, али зато син најбогатијег тајкуна Српске. Узданица сарајевске чаршије, србождерских бошњачких медија, западних амбасада и аутошовинистичке “Друге Србије”. ПДП и преумљени, преобучени СДС су носиоци тзв. “британско њемачке иницијативе”, заједно са Изетбеговићевом СДА (сви заједно су курсисти и ученици њемачког Конрад Аденауер штифтунга) и потписници Платформе за БиХ под покровитељством Британаца, Германа и сорошевске, америчке дубоке државе, све са циљем елииминације “малигног руског утицаја” и обарање М. Додика са власт што би (по њиховом плану) довело до стварања “нормалне државе” БиХ, њене унитаризације и додатног развлашћивања и обесмишљавања постојања Републике Српске од које би остала сам празна љуштура. Једна од проипремних радњи у том правцу био је и покушај “Бањалучког Мајдана”, пројекта обојене револуције под називом “Правда за Давида” коју су медијски и пропагандно подржали плаћеничке медијске агентуре у Српској (БНТВ, “БУКА” магазин/ТВ… и чопор плаћених назови “новинара”-активиста, блогера, са платног списка западних амбасада и сарајевске чаршије…) као и сама бошњачка медијско-пропагандна камарила. Узгред, БХ “платформаши” (СДА+ПДП+СДС), носиоци поменуте британско-немачке иницијативе” су као противуслугу и награду за своје деловање великодушно учлањени у ЕПП, “Странку европских народњака”.
    Дакле, не, Станивуковић није нови Додик него је нови МЛАДЕН ИВАНИЋ… којег незванично зову “СРПСКИ КОМШИЋ”. Може се рећи и да је Станивуковић нови Богић Богићевић… Такорећи БОГИЋ 2.0.

    А шта је основни задатак Станивуковића, Иванића, Бореновића, ПДПа, “новог” “реформисаног” СДСа видљиво је и из овог наступа Младена Иванића на сесији СДА-ове Политичке академије у Зеници прије 5-6 година… Видети линк доле.
    Па, сад’, коме не одговара “бахати” Додик… нека се ослони и поузда у Иванића, Бореновића Станивуковића, Богића Богићевића… —-> http://www.youtube.com/watch?v=UZNCSbjN9pQ

    3
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *