Барон Гизл и Трећи светски рат

Финале емисије Кумановски споразум – преговори победника РТС-а аутора Милоша Милића доноси изузетне детаље о потписивању војнотехничког споразума у Куманову јуна 1999, којим је окончана седамесетосмодневна агресија НАТО-а на СР Југославију

Требало је да потписивање војнотехничког споразума у Куманову јуна 1999, којим је окончана седамдесетосмодневна агресија НАТО-а на СР Југославију буде потписивање безусловне капитулације, како је од почетка планирано, а претворило се у нешто сасвим друго. Дописника „Њузвика“ Ћирјаковића пробудили су тог јутра с вешћу да „Срби долазе да капитулирају“. Новинар је пожурио на македонску границу, где је у уторак, 8. јуна 1999, затекао неке збуњене људе и жене у маскирним униформама како кроз неко блато гацају према једном пограничном ћумезу под називом „Европа 93“ („мешавини шверцерско-дилерске постаје и јавне куће каквих има на свим границама Балкана“, сећа се Ћирјаковић). У тој „тужној кореографији“ осећали су се нелагодност и потиштеност. Нико није био одушевљен одабраним амбијентом јер је деловао понижавајуће за обе стране, и за војнополицијску делегацију СРЈ и за официре НАТО-а, све док се није појавио британски генерал Мајк Џексон, личност позната као заповедник формација западне алијансе у Босни и на Косову, професионални кондотјер са извесном харизмом и неспорним марцијалним шармом. Био је то нови јунак исте приче о ултиматуму, пралик барона Гизла, али више његово наличје и нешто сасвим различито, што нашој причи додаје сасвим нови слој. Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Avatar
    Топлица

    Худа искуства ту су да нас подсете да се у свакој, по нас злој прилици, са Запада појављивало онолико барона Гизла, колико је њима потребно. Могли бисмо говорити о парадигми Гизла, и бити свесни да их и унапред неће недостајати стеку ли се минимални услови за то. Актуелно је питање колико ми сами својим делањем можемо да их одагнамо ? Шта да радимо у конкретним ситуацијама ? Ево, конкретно данас, колики нам је маневарски простор ?! Понекад се чини да је и наше окружење фатални прст судбине и да се у њему копрцамо без стварне шансе, те да ће потонуће или спас доћи на фону глобалних решења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *