Време за бекство Пиночеа У сукњи

БОЛИВИЈА ПРОТИВ НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА

Обојена револуција у Боливији дефинитивно је доживела крах и пучисти предвођени привременом председницом Жанин Ањез траже начин да побегну из земље у којој им прете суђења за најгоре злочине

Доскорашњи вршилац дужности председника Боливије Жанин Ањез затражила је од Сједињених Држава да њој и званичницима њене пучистичке владе одобре 350 виза како би побегли из земље после озваничења победе председничког кандидата Покрета за социјализам (МАС) Луиса Арсеа и тријумфалног повратка прогнаног председника Ева Моралеса у земљу. Вест о писму Жанин Ањез америчкој администрацији од које се траже визе за званичнике администрације коју је предводила објавио је новинар америчке мреже Ен-Би-Си Том Брокау, а пренела венецуеланска телевизијска мрежа Телесур.
Жанин Ањез, иначе десничарска политичарка крајње екстремистичких и расистичких ставова спрам аутохтоног индијанског становништва Боливије, на место привремене председнице дошла је на крилима прошлогодишњег државног удара којим је Ево Моралес, први председник те земље индијанског порекла, приморан на оставку и егзил у Мексико и Аргентину, где се налазио све до победе, односно председничке инаугурације свог партијског колеге и бившег министра привреде и финансија Арсеа почетком новембра. Арсе је тријумфовао на изборима одржаним 18. октобра, 363 дана од државног удара опозиције уз подршку САД, освојивши већ у првом кругу гласања 55,1 одсто гласова, док је други био бивши председник Боливије Карлос Меса са освојених 28,8 посто гласова. Суочена с неизбежним дебаклом на изборима, Жанин Ањез је повукла кандидатуру средином септембра и подржала Месу.

ОДЛАГАЊЕ ИЗБОРА И ПОКУШАЈИ МАНИПУЛАЦИЈЕ Пучистичка власт предвођена Ањезовом расписала је, у договору с Моралесовим Покретом, опште изборе за 3. мај, а на којим би Моралесу било забрањено да се кандидује, али је Врховни изборни суд одлучио да, због ванредне ситуације изазване пандемијом вируса корона, буду одложени до даљег. С овом одлуком и мером сагласиле су се све значајније партије, укључујући и МАС. Ањезова је 22. јуна потписала закон који су претходно усвојили и Представнички дом и Сенат по којем је одржавање избора заказано за 6. септембар, али је месец дана касније, 23. јула, Врховни изборни суд објавио да ће, због предвиђања о могућем повратку пандемије, избори бити одложени за 18. октобар. Ово одлагање осудили су Ево Моралес и његов покрет, оцењујући да се ради о неуставном покушају Ањезове да се одржи на власти, и 3. августа су започети масовни протести и штрајкови, укључујући и блокаде путева. Пошто нису уродили плодом, избори су одржани тек у октобру.
Ово је, међутим, Ањезовој послужило као изговор да покуша на други начин да спречи повратак Покрета за социјализам на власт. Она је, указујући на чињеницу да је током протеста у више наврата дошло до насилних изгреда, од канцеларије главног тужиоца у Ла Пазу затражила покретање истраге против Моралеса, Арсеа и кандидата за потпредседника Давида Чокуеуанке и осам других водећих фигура Покрета за социјализам због подстрекивања на „тероризам, геноцид и друге злочине против здравља“. Да је оптужница прихваћена, Арсе и МАС би били спречени да учествују на изборима и пут за останак на власти Ањезовој би био отворен. Али тужилаштво је услед непостојања основа за тужбу и притиска МАС-у наклоњене јавности одбацило оптужницу. Пучисте то пак није одвратило од сплеткарења – крајем августа и почетком септембра дошло је до више великих заплена оружја, експлозива и муниције за које се тврдило да припадају мексичким нарко-картелима и организацијама блиским МАС-у који намеравају да дестабилизују земљу пред изборе, али су се и ти наводи показали као лажни.
С друге стране, свега неколико дана након победе на изборима, 21. октобра Луис Арсе је преживео напад експлозивом на штаб Покрета за социјализам током састанка партијског врха. На сву срећу, нико није повређен, али је постало очигледно да је вођство партије у опасности. „Осећамо се потпуно незаштићено. Нико нам не пружа безбедносне гаранције које наш положај изискује“, изјавио је после напада портпарол Покрета Себастијан Мишел.

ДРАМСКИ ПРЕОКРЕТ Посланици одлазећег парламента Боливије одлучили су, међутим, 30. октобра да затраже истрагу и подизање оптужнице против Жанин Ањез и њених сарадника. „Посланички дом и Сенат су на заједничкој седници усвојили парламентарни извештај о покољима у Сенкати, Сакаби и Јапакани којим се препоручује судски процес против Жанин Ањез и њених сарадника за геноцид и друге злочине“, саопштио је боливијски Парламент прецизирајући да се оптужбе за сада односе на Ањезову и 11 њених министара.
Парламентарна комисија под вођством посланика Моралесовог Покрета за социјализам месецима је истраживала инциденте који су се догодили у неколико боливијских региона током државног удара у октобру и новембру прошле године када је смењен Моралес а животе изгубило више од тридесеторо људи.
Ањезовој се ставља на терет потписивање декрета којим се војсци дозвољава употреба силе против демонстраната изашлих на улице у знак подршке свом свргнутом председнику и даје имунитет свим њеним припадницима за било каква кривична дела укључујући и оно што је накнадно названо „покољима“ у Кочабамби и Ел Алту. Снаге безбедности су, према оптужбама, ватру на демонстранте отварале чак и из хеликоптера, а нападане су, наводно, и погребне поворке с посмртним остацима демонстраната убијених у претходним нападима.
Сама Жанин Ањез је, када је чула за одлуку Парламента, оценила да се ради о политичком прогону иза којег стоји Покрет за социјализам. „МАС се враћа својој навици да прогони оне који другачије мисле“, написала је она на твитеру. Истина је, међутим, да је за покоље, прогоне и друга кривична дела не оптужују само домаћи политички противници него и озбиљне међународне организације у којима су важна чланица и њени вашингтонски ментори. Тако је Посматрачка мисија Интерамеричке комисије за људска права у оквиру Организације америчких држава, чије је седиште у Вашингтону, а која је у том подручју боравила између 22. и 25. новембра 2019. године, неколико дана од спорних догађаја, потврдила да су у Кочабамби и Ел Алту почињени покољи, а осудила их је и висока комесарка УН за људска права Мишел Башле. Да Ањезову и њену владу за прогон политичких противника и корупцију не оптужи није могао чак ни Хјуман рајтс воч, који се генерално сматра продуженом руком америчке администрације и полугом притиска на режиме који су на мети САД.
Овакав расплет ситуације у Боливији показује недвосмислено да је време сурових и крвавих диктатура на тлу Јужне Америке прошло. Почетак владавине Жанин Ањез и њени отворено расистички ставови спрам индијанске популације која чини готово половину становника Боливије указују да би, да јој се пружила прилика, једина разлика између ње и озлоглашеног проамеричког диктатора у Чилеу Аугуста Пиночеа била та што она носи сукњу. То се није десило не јер она или њени вашингтонски ментори нису тако хтели него јер нису могли то да изведу. Наставља се излазак Јужне Америке из вашингтонског „задњег дворишта“ ограђеног Монроовом доктрином.

Један коментар

  1. Vreme je da se ovaj ubica kao i svi drugi iz te grupe eliminisu prema bolivijskom zakonu o terorizmu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *