ВИТАЛНИ ИНТЕРЕС

Крајње неуобичајено је да се на витални интерес позива када су у питању унутрашње ствари, а нарочито државни простор. Он се подразумева! Уосталом, у српском Уставу јасно је дефинисан јединственошћу и недељивошћу територије и неповредивошћу граница. „Тачка!“ – како би, али с потпуно супротном поруком, рекла председница владе у време свог првог мандата

Замах доминације Запада под америчким вођством приближава се крају, али жилаво опстају полуге униполарне „меке моћи“. Међу њима промена значења појмова, тј. укидање или релативизација старе, а установљавање нове терминологије има значајно, мада недовољно уважено место. Заступљено је у међународним односима на највишем нивоу, те се велике силе често међусобно лицемерно ословљавају као партнери, мада су крвни непријатељи. На Балкану – нарочито на његовом постјугословенском делу који ЕУ и САД сматрају сопственим неоколонијалним забраном – специфични изрази су, сходно томе, само део укупног третмана метрополе према домороцима. Зато измишљени, орочени хороними као што су Западни Балкан, Регион, Југосфера, Мали Шенген или Прешевска долина нису ништа више од саставног дела укупног ниподаштавајућег приступа Запада према трансгресионом фронтијеру на путу ка Истоку. Не треба их одвајати од пристрасног тумачења, планског еродирања, селективног примењивања и потпуног непоштовања склопљених споразума и потписаних међународних уговора, а камоли усмених договора. У њиховим уређеним земљама то је готово немогуће. Као што је немогуће и помислити не само на кршење већ и на подсмевање уставу, док Балканцима на (полу)периферији пак дежурни изасланици без пардона поручују да устав „није Библија“. Онда не треба да чуди што од српских челника траже да га „креативно тумаче“ како би се одрекли срца српских земаља, да њихово евентуално стављање потписа не би било на признавање косовске независности већ на „свеобухватни и правно обавезујући споразум“ и да то наводно не би била велеиздаја већ би народу могло да се прода као „храбра одлука“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *