Темпирана политичка галама

Приштина у сенци Хага

Није први пут да Албанци замењују тезе, као што није први пут ни да им њихови западни ментори гледају „кроз прсте“ како би се Србија, као недовољно лојалан и понизан следбеник, додатно пацификовала и држала под контролом

Kод Албанаца се, изгледа, створио условни рефлекс да, кад год доживе неку непријатност или неуспех, свој бес и фрустрације усмере према Србима. Отуда и није било сумње да ће у хапшењу и покретању судских поступака пред Специјализованим судом у Хагу против Хашима Тачија и осталих терориста из такозване Ослободилачке војске Косова у Приштини видети српски утицај и успех, што по аутоматизму доводи у опасност преостали српски живаљ на Косову и Метохији.

СЛОБОДА И ОЛУЈА Довољно је да се појави билборд са ликовима Хашима Тачија и Кадрија Веселија поред Грачанице, као и широм КиМ, са натписом и поруком „Слобода има име“, па да се Срби узнемире. И до сада честа отимања трактора или домаћих животиња и свега онога од чега Срби на Косову живе, могла би да постану и још чешћа како би им се дало до знања да морају да оду. Нарочито су на мети енклаве у Метохији а иза свега је, у основи, жеља да се на јуриш заузме север покрајине где углавном живе Срби.
Можда би се тако нешто и остварило да из Србије не стижу упозорења да се на то не би мирно гледало. Председник Србије Александар Вучић је и овај пут изразио забринутост за Србе с КиМ, и рекао да Србија чини све што може и сама, као и преко међународног фактора, да се наш народ сачува. Председник је поновио више пута исказано упозорење да „Олује“ против српског народа више неће бити, ма где да живи.
„Плашим се већих проблема, а сви они који су починили злочине морају за њих да одговарају. Али и већ сам то говорио, неће бити нових ‘олуја’ ни погрома становништва, и при томе стојимо. А борићемо се дипломатски, обавештаваћемо, упозоравати“, казао је Вучић. Председник је рекао да лично жели да верује у разум и да и Албанци схватају да се ништа не решава оружјем. Подсетио је и да је сукоб у Нагорно Карабаху показао како један замрзнути конфликт, кад га неко одмрзне, може да ескалира, и упоредио га је са ситуацијом на КиМ, истакавши да је наша порука „увек порука мира, и да се решење мора наћи кроз дијалог јер нам се, у противном, може догодити некакав сукоб”.

[restrict]

ПРЕТЊЕ РАТОМ Поруку председника Србије Александра Вучића да је сукоб у Нагорно Карабаху показао да замрзнути сукоб није добар ни на Косову и Метохији, албански лидери су, као по команди, оценили као ратни поклич, утркујући се ко ће изнети оштрије оптужбе на рачун Срба.
Прво је в. д. председника Косова Вјоса Османи позвала ЕУ и НАТО да реагују на изјаве председника Вучића јер, како она тврди, председник Србије прети ратом. „Очекујем да ће Европска унија и НАТО одговорити на ову претњу насилним ратом“, написала је Османијева на свом твитер налогу.
Премијер привремених институција Авдулах Хоти рекао је да Вучићева изјава не иде у прилог нормализацији односа и постизања коначног споразума и реципрочног признања, наводећи да је Косово посвећено миру и стабилности у региону и шире. И он је позвао ЕУ и НАТО да одговоре „на ове провокације“.
Министарство спољних послова и дијаспоре Владе Косова је ове изјаве председника Србије окарактерисало као „тенденциозне и претеће за стабилност у региону“.
У полемику се укључио и албански премијер Еди Рама, који је изјавио да нема могућности да Београд и Приштина уђу у рат и запитао се о ком то рату говори Александар Вучић кад је Србија изгубила рат. „Косово је независна и демократска држава“, тврди премијер Албаније.

НАГОРНО КАРАБАХ И КОСОВО И МЕТОХИЈА Хистерија која је покренута са Косова и Албаније, да је тобоже Србија спремна за рат, навела је председника Вучића да додатно појасни да је само говорио о потреби да се избегне политика замрзнутог конфликта. „Тиме сам изразио жељу да створимо мир и да направимо компромисно решење. Свакоме је то било јасно“, рекао је Вучић додајући да „Косово има своје разлоге и своје унутрашње сукобе“.
Ма колико случај Нагорно Карабаха био актуелан, за многе је прилично натегнуто његово поређење са КиМ јер су, пре свега, јерменску енклаву Совјети поклонили Азербејџану а проблем је почео са распадом СССР-а. Уредник портала „Факти“ Ђуро Билбија за „Спутњик“ је подсетио како је Совјетски Савез играо игре поклањајући територије са циљем да републике не буду етноцентричне: тако је Крим поклоњен Украјини, Грузија је добила Јужну Осетију, чиме је подељен осетински народ, а Абхазија је прикључена Грузији, иако је старија од ње и никад није била у њеном саставу.
Кад је реч о Карабаху, Билбију тај случај више подсећа на искуство Срба из Хрватске, односно Републике Српске Крајине, јер су и Јермени после распада Совјетског Савеза рекли да неће живети у Азербејџану и прогласили су независност. И Јерменија, формално, сада није ратовала за Карабах него су њени војници тамо ишли као добровољци, као што ни Србија није могла себи да дозволи да се укључи у борбу за Крајину, рећи ће аналитичар Билбија у прилог своје паралеле.
С друге стране, у прилог паралеле КиМ и јерменске енклаве у Азербејџану иде сличност у демографским процесима јер и у Карабаху, због исељавања, има мало становништва које би могло да брани територију. То је био и основни разлог садашњег потписивања споразума о прекиду ватре јер би, иначе, Јермени изгубили комплетну територију спорне енклаве.
Ту су и објашњења да Јермени нису имали превелику војну шансу зато што је Азербејџан био војно надмоћан, али и јер се власт у Јеревану, успостављена после обојене револуције 2018. године, удаљила од Русије као јединог историјског савезника у региону.

ПОДСЕЋАЊЕ БАЈДЕНА Све то знају и Албанци из Приштине и њихови савезници и ментори са Запада. Па зато и закључак да садашња антисрпска кампања има сврху да се дијалог не настави у скорије време, а да се за застој у разговорима оптужи српска страна и чак припрети интервенцијом НАТО-а, што све личи на почетак деведесетих година, када им је Запад, а Америка пре свега, и бомбама „притекла“ у помоћ.
По речима Живојина Ракочевића, књижевника и публицисте са Косова и Метохије, ти хорски узвици да се Албанцима спрема велика несрећа и да су српски тенкови већ око Подујева – служе да се освежи ратно памћење Џозефа Бајдена који се истакао у борби за самопроглашену косовску независност; нарочито после Вашингтонског споразума када су, доласком на ноге Доналду Трампу, Албанци схватили да су изневерили демократе и Демократску странку Америке.
„Важно је знати да је Косово, у највећој мери, направљено према пројекту демократа и породице Клинтон. ‘За мене, моју породицу и за моје америчке суграђане, то је више од спољнополитичког питања. То је лично питање’, рекла је Хилари Клинтон. Сада је основно питање за Албанце, како се вратити у круг ‘демократске породице’ и бити видљив и важан“, рећи ће Ракочевић за „Спутњик“.

ПРЕВИРАЊА У ПРИШТИНИ Из таквих прилика тешко је прогнозирати шта ће се дешавати с дугогодишњим, често прекиданим и изнова покретаним дијалогом између Београда и Приштине мада, руку на срце, и досадашњи преговори су више били у корист Албанаца, с обзиром на то шта им је све по Бриселском споразуму дато, а да они ни оно једино што су морали – формирање Заједнице српских општина – нису испунили.
На све то треба додати и најновија политичка превирања на КиМ која би, сви су изгледи, могла да доведу и до нових избора, а то значи да се покреће нова кампања, теку нови рокови, чека се нова влада…
Када је косовски премијер Авдулах Хоти у једном тренутку, говорећи о ЗСО, рекао да ће Приштина испунити своје обавезе, навукао је бес свог коалиционог партнера Рамуша Харадинаја који се томе оштро успротивио, као што се противио и могућој подели језера Газиводе о чему је било речи у Вашингтону, алудирајући да би због тога могао да напусти владу.
А већ се говори и да одлазак Тачија и других чланова ОВК у Хаг може само додатно да убрза расписивање парламентарних избора, које ионако сви очекују. Његов петогодишњи председнички мандат ближио се крају, будући да је изабран у пролеће 2016. и то пресудно захваљујући гласовима српских посланика.
Председник Косова бира се у Скупштини тајним гласањем, а за избор је потребна двотрећинска већина од укупно 120 посланика. Може се кандидовати сваки грађанин Косова који обезбеди најмање тридесет потписа посланика. Уколико се ни у трећем кругу не изабере председник, распушта се Скупштина и расписују се нови избори.
Председник Социјалдемократске партије Дардан Молићај је изјавио да су се Покрет Самоопредељење и Вјоса Османи, председница Скупштине а тренутно и вршилац дужности косовског председника, после оставке Хашима Тачија договорили да заједно изађу на биралишта, пренели су приштински медији. Иначе, Вјоса Османи је већ прекинула сарадњу са Демократским савезом Косова (ДСК), додајући да је касно да странка Исе Мустафе тражи подршку од ње у случају ванредних избора а није искључено и да тренутни в. д. председника крене стопама Атифете Јахјаге и кандидује се за председницу Косова.
Углавном, у Приштини сви тврде да је једини сигурни добитник засад Аљбин Курти, који чека нове изборе како би на њима освојио још више гласова него 2019. и, могуће, самостално освојио скупштинску већину. Мада, уколико се вође ОВК пред Хагом што уверљивије представе као борци који су постали жртве, то им може донети додатне поене у бирачком телу.
Али ни Курти не седи скрштених руку, додатно атакујући на Србе иницијативом да албански парламент усвоји декларацију којом се осуђује „српски геноцид на Косову“. У ствари, иницијатива коју је покренуо представник покрета Самоопредељење у Албанији Ељвис Хоџа одговор је на суђења лидерима ОВК у Хагу, јер се сада отвара и питање улоге Албаније у рату из 1999. године, пошто су многа места и догађаји из тог периода поменути и у оптужници.
Правни експерти ће приметити да Самоопредељење ту иницијативу није тек тако покренуло у парламенту Албаније, а не у парламенту Косова и Метохије, јер су свесни да самопроглашена држава Албанаца на КиМ нема међународноправни субјективитет, због чега се покушава преко „сестринске“ државе Албаније како би се лакше изашло пред међународне форуме. Њеним усвајањем у албанском парламенту, а касније евентуално и у европском, прилично би се нашкодило Специјализованом суду у Хагу, што би можда довело и до аболирања вођа ОВК.
Питање је како ће проћи ова иницијатива, с обзиром на то да су 10. новембра отворене границе између Србије и Албаније у оквиру „малог Шенгена“, и да Америка и ЕУ инсистирају да се подигне ниво међусобне сарадње, будући да су и једна и друга земља кандидати за чланство у ЕУ. Премда је могуће и да се Албанци с обе стране границе, охрабрени тренутном позицијом Џоа Бајдена, опредељују за радикалније потезе, рачунајући да подршка са Запада неће изостати. Што, према досадашњим искуствима, и није невероватно.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *