Сарајево чека Бајденовог Гренела

У граду на Миљацки раја је еуфорично, са заставама БиХ и САД, славила победу пријатеља Босне од кога очекује да им дарује унитарну државу

Мада Џозеф Бајден није био кандидат за председника Босне и Херцеговине, његова (још увек непотврђена) победа на изборима у САД у Сарајеву је прослављена као да је овај ветеран америчке Демократске партије изабран за првог човека дејтонске творевине, или бар њеног већег дела, Бошњачко-хрватске Федерације. Дефилеом кроз улице града на Миљацки раја је испољавала своје еуфорично задовољство због доласка „старог пријатеља Босне“ у Белу кућу, а из аутомобила који су правили слављеничку буку вијориле су се заставе Сједињених Америчких Држава и БиХ.

ЕМОТИВНА ВЕЗА Та љубав Сарајлија према двема заставама подсетила нас је на време с почетка деведесетих година прошлог века када су у главном граду, тада још увек Социјалистичке републике Босне и Херцеговине, присталице СДА с хрватским „партнерима“ везивали барјаке полумесеца и шаховнице. Љубав (или тачније речено интерес) некадашњих Муслимана према Хрватима и њиховим симболима је угашена током ратних и послератних сукоба, али је зато учвршћена емотивна веза с великим заштитником с друге стране океана. Баш као и огромна очекивања да ће од њега, или прецизније речено од његових „добронамерних“ представника као што је без сумње Џозеф Бајден, добити на поклон исправку „неправедног дејтонског мира“, односно толико жељену унитарну Босну.
Због тога не треба да изненађује што је градска управа Сарајева одлучила да у част победе бившег Обаминог потпредседника постави свечану расвету на здање градске скупштине, што се иначе чини само у случајевима обележавања значајних догађаја. Тако се застава у чијем је горњем левом углу 50 звездица нашла на здању старе Градске вијећнице, коју је – није згорег да подсетимо – 28. јуна 1914. „украшавала“ застава покојне Аустроугарске монархије када је из ње Франц Фердинанд пошао на своје последње кратко путовање.

ЧЕСТИТКЕ И ОБЕЋАЊА Без обзира на то што би, након Трампових жалби и вероватних нових пребројавања гласова, исход трке за Белу кућу могли да одлуче судови (у крајњој инстанци Врхови суд САД) и Конгрес још увек најмоћније силе света, за босанске патриоте ствар је дефинитивно решена. И то не само за оне обичне смртнике који су давали одушка свом расположењу победничком вожњом аутомобила кроз улице некадашњег олимпијског града већ и далеко одговорнију политичку елиту, чији су представници пожурили да упуте честитке „новом лидеру Запада“.
Тако је Шефик Џаферовић изразио уверење да ће „много пута доказано пријатељство САД и БиХ бити додатно оснажено и унапређено избором доказаног пријатеља БиХ, који је то потврдио кад је као сенатор снажно био на страни Босне и Херцеговине док је на њу вршена агресија“. Хрват босанске политичке оријентације Жељко Комшић дао је обећање Бајдену „да ћемо предузимати све што је у нашој моћи да БиХ постане део НАТО-а“, али и испољио оптимистичка очекивања да ће у том процесу борци за улазак некадашње централне југословенске републике у Северноатлантску алијансу „имати подршку“ од председника САД. Иако је у политичком рату са Џаферовићем и Комшићем, ни лидер ХДЗ-а Драган Човић није закаснио са слањем честитке добитнику поштом упућених гласова бирача на америчким изборима. Који је, како је истакао, „велики пријатељ хрватског народа и БиХ“.

ПОВРАТАК БОНСКИМ ОВЛАШЋЕЊИМА Огласио се и старалац међународне заједнице над сад већ 25-годишњим босанским недоношчетом, неизбежни Валентин Инцко, изразивши очекивање да нови станар Беле куће окрене нови лист односа „и према Балкану и према БиХ“. Шта под тим конкретно подразумева, преплаћени аустријски дипломата на већ 11 година дугом јаловом послу у Сарајеву овај пут није прецизирао. Али је и без тога јасно шта човек који у Републици Српској и Милораду Додику види главни проблем Босне и Херцеговине очекује током председничког мандата политичара из Делавера. Инцко се нада да ће окретање „новог листа“ заправо значити враћање старим, већ опробаним методама заједничког деловања Вашингтона и његових европских савезника на утеривању „духа Дејтона“.
А то би свакако требало да учврсти, последњих година прилично уздрману, позицију високог представника међународне заједнице, и омогући му да се из садашње улоге фактички немоћног и беспосленог администратора врати у положај ефикасног протектора који ће поново активираним моћним оружјем – „одлеђеним бонским овлашћењима“ – наметати непослушнима вољу „међународне заједнице“ (читај, њеног западног дела) у дејтонском протекторату.
Наравно, уколико будемо приморани да гледамо тај филм, први ће се без икакве сумње на удару наћи Инцкова опсесија, државник из Лакташа Милорад Додик, кога је у недавном извештају Савету безбедности Уједињених нација споменуо чак 26 пута као виновника „тешких грехова“ као што су „повезивање статуса Републике Српске и Косова, наговештавање могућег референдума о статусу РС и спомињање две српске државе“.
Учвршћивање покиданих веза између Вашингтона и савезника са Старог континента требало би и да олакша реализацију претње коју је чиновник из Клагенфурта упутио српском члану Председништва БиХ са говорнице светске организације на Ист Риверу. Инцко је, наиме, ултимативно поручио Милораду Додику да ће се – уколико не преименује назив Студентског дома на Палама који носи име Радована Караџића – суочити са „забраном путовања у све земље Европске уније, као и све државе чланице Уједињених нација“. Свестан је, дабоме, високи представник (као и они који су му вероватно препоручили ову идеју) да је готово немогуће реализовати план о потпуној дипломатској изолацији првог човека Републике Српске, али с друге стране рачуна да ће повратак „пријатеља Босне“ на командне позиције у Вашингтону охрабрити и њихове глобалистичке истомишљенике у „европској породици“ да санкционишу главну препреку напретка БиХ.
То, међутим, није све што смо чули од Инцка после председничких избора у највећој држави западне „демократије“. Хвалећи у интервјуу бечком „Стандарду“ политичке способности Џозефа Бајдена, оценио је да нови амерички председник „има морални компас потребан да се распозна и осуди расизам на југоистоку Европе“. Иако није објаснио на чији расизам при томе мисли, очигледно је коме је овај настављач србофобичне политике некадашњих аустроугарских гувернера Босне, Калаја, Варешанина и Поћорека, наменио ову злоћудну етикету, при томе свесно игноришући чињеницу да међу народима који су под његовим старатељством не постоје никакве расне разлике.

ПЛАН ЗА БиХ Мада је стални амбасадор Русије у Уједињеним нацијама Василиј Небензја и критиковао Инцков извештај Савету безбедности, и констатовао да је „сазрело време за ревизију услова и критеријума затварања Канцеларије високог представника у БиХ“, чини се да Аустријанац и даље не треба да страхује да ће изгубити добро плаћени посао у граду на Миљацки. С већинским мишљењем осталих западних пријатеља Босне да је садашњи високи представник и даље неопходан у Сарајеву саглашавала се, наиме, и Трампова администрација, па је тешко поверовати да би се ствари на том плану могле променити након доласка на власт оних који желе да окончају „недовршени посао на Балкану“.
У плану за Босну и Херцеговину објављеном у октобру (под називом „Визија америчких односа са БиХ Џоа Бајдена“) кандидат Демократске партије најављује да ће у случају избора за председника „НАТО и Европска унија бити његове полуге за деловања у том делу света“, али и поручује како ће са партнерима „развијати стратегију за чврсто везивање Западног Балкана у евроатлантским институцијама“. Бошњаци очекују да ће у циљу испуњења тих циљева нови становник Беле куће формирати тим за БиХ, док је, претпостављамо у том погледу добро обавештени Инцко, наговестио и да Бајден планира да „задужи свога Ричарда Гренела да се као његов специјални изасланик брине о Босни и Херцеговини“.
А ако се суперсила под Бајденовом лидерском палицом буде вратила на простор некадашњег Босанског пашалука (са кога, истини за вољу, никад није ни отишла!), њен „појачани ангажман“ ће неминовно довести до још већих притисака на Бањалуку да прихвати улазак БиХ у НАТО, као и избеглице на својој територији, те наравно нових пресуда Уставног суда из Сарајева против интереса Републике Српске.
Партнери из Вашингтона и са Старог континента ће, такође – користећи све доступне економске, социјалне, обавештајне и пропагандне полуге утицаја – улагати максималне напоре да што пре ослабе, а затим и скину с власти неподобног Милорада Додика, и на њу инсталирају „разумне опозиционаре“ попут Мирка Шаровића, Бранислава Бореновића и Драшка Станивуковића. После тога би реализација замишљеног пројекта трансформисања дејтонске творевине у „функционалну државу“ вероватно била само ствар технике.

РАТНИЧКА ПОРУКА БАКИРА ИЗЕТБЕГОВИЋА Да челници СДА – охрабрени победом свог америчког пријатеља – имају у плановима и једну још радикалнију опцију решавања проблема, показала је и ратничка порука Бакира Изетбеговића приликом посете фабрици оружја и муниције „Бинас“ код Бугојна.
Након што су му домаћини презентовали како функционишу неки од њихових нових производа (попут гранате домета преко 2.000 метара), први у Бошњака је закључио да „Босна и Херцеговина има у рукама страховито оружје“ и претећи поручио како би „о томе требало да размисле сви они који имају зле намере према нашој земљи“. Истина је да лидер СДА овом приликом није директно запретио ратом мањем ентитету БиХ. Тачно је и да су његове похвале и претње у доброј мери у функцији придобијања бирача пред локалне изборе у Босни и Херцеговини, па ипак, ове Бакирове речи не би требало третирати само као „бенигни“ предизборни маркетинг.
И то не само због ранијих нимало пацифичких изјава њега и његових сарадника, колико и због исхода управо завршеног азербејџанско-јерменског рата за Нагорно Карабах, који је, бојимо се, подгрејао апетите сарајевске политичке елите. Тачније, подстакао их је да размишљају како би уз подршку турског председника Реџепа Тајипа Ердогана и Џоа Бајдена могли кроз једну „малу војну операцију“ остварити чак и више од онога што је, због прекида непријатељства које је иницирала Москва, на бојном пољу добио Баку. Уз то рачунају на чињеницу да се све фабрике наоружања и муниције у дејтонској творевини налазе на територији Федерације БиХ. И калкулишу да Србија и Русија неће бити спремне да конкретним мерама помогну Републици Српској – Београд због жеље да избегне конфронтацију са моћном западном коалицијом, а Кремљ због немогућности да ефикасно интервенише у удаљеној „НАТО авлији“.

ДОДИКОВА ПОРУКА Ма како се чинио мрачним, овај сценарио је још увек само хипотетички и далек, поготово у ситуацији када и даље чекамо званично проглашење победника на америчким изборима.
А међу оним државницима који нису пожурили са честитком Бајдену налази се и Милорад Додик, који је саопштио да ће то учинити тек кад (ако) централне америчке власти саопште да је демократски кандидат нови председник САД.
„Неће бити проблема ако Бајден буде сутра председник. И ако буде тражио одређена решења, ја ћу му рећи да то није реално“, објаснио је Додик како би могао да функционише његов однос са човеком који је током своје политичке каријере испољавао отворени анимозитет према Србима.
Можда ће Џозеф Бајден у јануару 2021. заиста ући у Белу кућу као нови председник САД, али то не мора да значи да ће они који су у Сарајеву еуфорично прослављали његову победу добити од овог пријатеља из Америке очекивани поклон – унитарну Босну. Јер историја нас упозорава да су многа, како се чинило „извесна решења“ на крају испала сасвим другачија од очекиваног.

Додиков блок изгубио изборе за градоначелника Бањалуке

Према резултатима локалних избора у БиХ, кандидати Додиковог блока поражени су у трци за градоначелнике Бањалуке и Бијељине. Ипак, коалиције владајућих партија у Републици Српској ће у ова два највећа града Републике Српске имати у наредном периоду већину у градским скупштинама.
У трци за градоначелника Бањалуке кандидат опозиционог блока из ПДП-а Драшко Станивуковић победио је досадашњег првог човека града на Врбасу Игора Радојичића, а члан Председништва БиХ из РС је саопштио да му „није нимало пријатно због овог губитка“.
Додиков СНСД и његови партнери остварили су тријумфе у надметањима за градоначелнике Приједора, Добоја и Источног Сарајева, и имаће своје људе на власти у 41 општини РС.
На локалним изборима у Федерацији БиХ СДА је претрпела тежак пораз у Сарајеву, где је изгубила власт у најмање три градске општине.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *