РЕКВИЈЕМ ЗА ДЕМОКРАТИЈУ

АМЕРИЧКИ ИЗБОРИ

Данашња Америка је пропала држава, примећује новинар Крис Хеџис, некадашњи извештач Њујорк тајмса с Блиског истока и Балкана. „Празно такмичење између надуваног Трампа и вербално ослабљеног Џоа Бајдена смишљено је да прикрије истину.“ А истина је следећа: „Олигарси увек побеђују. Народ увек губи. Није важно ко седи у Белој кући. Америка је пропала држава“

Онима који су још веровали у америчке изборе, показали су немилосрдну слику, у огледалу. Амерички сан је, такође, мртав: илузија да постоји „слобода“, и то „слобода избора“. О томе је писао још романописац Џејмс Грејем Балард: „Амерички сан је остао без горива.“ Шта се дешава у таквим тренуцима, кад се кола зауставе? „Ауто је стао. Више не опскрбљује свет својим сликама, својим сновима, својим фантазијама. Не више. То је завршено. Сада снабдева свет својим ноћним морама.“
Капиталистичка демократија је умрла, или је умро њен последњи привид. „И колико год била пристрасна према интересима богатих и колико год била непријатељска према сиромашнима и мањинама, капиталистичка демократија је у најмању руку нудила могућност поступних реформи. Сада је леш. Иконографија и реторика остају исти. Али то је разрађени и празни ријалити програм који финансирају владајући олигарси – 1,51 милијарде долара за Бајденову кампању и 1,57 милијарди за Трампову кампању – да бисмо помислили да постоје избори.“ Али избори не постоје. Две владајуће партије у Америци су, као што је говорио још Гор Видал, „орао с два десна крила, а оба њена крила су десна“. А колико дуго ће такав орао моћи да лети, зависи од економије. Економија то, међутим, више не дозвољава: „Она то тренутно не дозвољава, и нема изгледа да ће омогућавати у блиској будућности.“ То данас важи више него јуче.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Avatar
    Tоплица

    На горњу актуелну тему прочитали смо ових дана много одличних текстова, а овај оглед госп. Нада делује ми утолико обухватније што спомиње и – економију ! Некако нам је непријатно да то признамо, као да бисмо тиме деградирали достојанство човека, па зато и имамо превише текстова и закључака у којима је питање економије сасвим скрајнуто, чак заборављено.
    Америка је од свог ослобођења једно интересно друштво, мал’те не као једно предузеће, настало по, онда најсавременијим прилазима ефикасности производње . Тада су тамо у старту осмислили све, пре свега за широке масе. По мери образовања већине тутнута им је и забава, почев од самог Чарли Чаплина , да би надаље опрезно напредовали ка Кополи и другима. У области политике остварили су савршенство у коме проста светина не осећа тескобу од стране власти и стално има илузију да сама нешто бира. Успешна производња добара, касније Свету наметнут $, филмови и задовољна светина, лансирали су амерички сан који је трајао ево до скора. Но то је превазиђено ! Треба само читати проф. Валентина Катасонова и Михаила Хазина (све на КМ.ру !) па да се схвати шта се у областима светске економије и финансија стварно догађа.
    Зато једноставно браво за Бориса Нада ! Његове текстове видим и као охрабрење нама да још издржимо !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *