ПРЕЛОМ

It’s not over till it’s over, или „ништа није готово док се не заврши“ – омиљена је поштапалица америчког колоквијалног говора глобално раширена и пренета у (раз)говоре поводом ситуација које обећавају потпуни обрт у наводно коначно закљученим проблемима. Према овој поруци, разумно је имати на уму да ништа није готово док није готово посебно онда када, у сумњивим околностима, неко настоји да прогласи „неопозиву истину“. Управо због једне очигледно проблематичне „истине“, наведено упозорење је у минулој недељи постало својеврсна утешна мисао за 70 милиона Американаца који су на председничким изборима у САД дали свој глас Доналду Трампу, а не његовом опоненту Џозефу Бајдену, исхитрено проглашеном за победника избора. Извесно је, међутим, да је опомену да са закључцима не ваља брзати потом усвојио велики део света – да је Џо Бајден изабрани председник Сједињених Америчких Држава још увек, честитком, није оверио значајан број земаља (међу њима Русија и Кина!), као ни милионска популација чланова Worldwide заједнице. Оба председничка кандидата тврде да су победили, а један од њих (Доналд Трамп) најављује да ће своју победу, једнако као и у америчкој политичкој пракси „незапамћену нерегуларност, насиље и крађу противничке стране“, доказати на суду.
Пратећи догађаје око председничких избора у Америци, глобална јавност, посебно њен део невољан да се приклони медијским инстант паковањима информативног садржаја, коментарише метафорама класичне драме – нешто је мутно у држави… Како земља о којој је реч није метафорична творевина већ државна заједница светског хегемона, поменуто „мутно“ прелива се и негативитетом зрачи у ширем планетарном јавном простору. „Вероватно присуствујемо најколосалнијем покушају државног удара који је свет видео у протеклих пола века“, категоричан је у својој оцени публициста Стеван Гајић. Није случајно рекао „покушај“, јер наговештава и оно: „није готово…“.
Поводом америчких председничких избора 2020. многоструко бива примењива згодна фраза ништа више неће бити исто, а тачка прелома која се догодила у равни медијске и политичке праксе учинила је минули 3. новембар граничним датумом нашег времена. Ова комплексна геополитичка и системска тачка прелома на планетарном нивоу била је очекивана и одавно најављена, али виђене димензије потреса мало ко је очекивао.
„Либерали и неолиберали су у великој мери угрожени у целом свету, њихова доминација је угрожена, њихова до сада готово неоспорна супремација идеолошка је жестоко доведена у питање и спремни су да учине све и употребе сва дозвољена и недозвољена средства да покрену горућа питања да би остали на власти и да би један снажни талас суверенизма довели у питање, односно срушили, а симбол тог суверенизма на западној хемисфери је Доналд Трамп“, приметио је и наш професор Илија Кајтез, напоменувши да дубока држава није спремна да чека још четири године јер би им тада крај био сигуран. На питање – шта је овде стварно тачка прелома, Кајтез је одговорио: „Дубока држава је спремна да иде и у једну врсту грађанског рата.“ Колико спремна, то наслућујемо тек сада када се актуелном председнику САД прети да ће из Беле куће изаћи милом или силом, а све то без обзира на резултате бројања гласова! Уз остало, на широком медијском и политичком фронту Запада у току је, каже Гајић, „операција навлачења лудачке кошуље свакоме ко се усуди да примети да нешто дебело није у реду са америчким изборима“.
Дакако да су се пред нашим очима протеклих дана обистинила професорска пророчанства, али чак ни у њима, ма како била узнемирујућа, нема најаве виђене дубине епохалног прелома или – прецизније речено – епохалног посрнућа које је управо у току. Не беше ни наговештаја ситуације да ће председнику победничку руку, уместо за то надлежних институција, подићи водитељи највећих медијских мрежа у Сједињеним Државама – АП, Ројтерс, Си-Ен-Ен, Еј-Би-Си, Си-Би-Ес, Ен-Би-Си и Фокс. И да ће ово ТВ проглашење новог председника, глобални мејнстрим, те његове елите аминовати а да не трепну или се бар учтиво закашљу!
Такође, у ранијим критичким промишљањима, чак и у оним неолибералима наклоњенијим, нема ни примисли о томе да ће се цензорска коминтерна дефинитивно устоличити у редакцијама светских медија главног тока, па ће стога бити „нормално и одговорно“ да из уста уштирканих ликова политичких ТВ коментатора сазнајемо због чега се „мора“ ускратити право говора званичном (још увек) председнику САД, посебно у случају када се процени (!) да он „не говори истину“. Нова, орвеловска правила тоталне цензуре за мишљења која су опречна ставовима идеолошких богова глобалног медијског мејнстрима и осталих центара неолибералне моћи познатих под псеудонимом дубока држава јесу једна од драматичних промена које су припремане дуго, али су њихову ружноћу, безобзирност и надобудност разобличили ови председнички избори.
Збивањима поводом америчких избора посвећујемо значајан простор у овом броју Печата. Планетарно важан догађај у околностима силовитог сучељавања светских сила – градитеља мултиполарног света у настајању, данас је глобална тачка прелома, дамар дубљих померања у стварању новог поретка. У том смислу, овде помињемо и „заглушујуће звуке“ који, попут буке митских јерихонских труба, оглашавају слом меке моћи Америке, о чему говори Александар Павић. „Поверење у амерички систем је трајно подривено – и изнутра и споља, и са њим поверење у носиоце власти и институције које они представљају (…) На спољном плану, то ће трајно ослабити, а на све већем делу земаљске кугле и коначно уништити све битне капацитете америчке тзв. меке моћи.“
Суноврат меке моћи Америке у озрачју ових избора јесте силовита тачка прелома. Често је, наиме, с добрим разлозима, истицано да је, једнако као и томахавком, Америка свет поробљавала и њиме владала намећући америчке вредности, american way of life и с њим повезане „снове о срећи и слободи за све“, као једини „живот вредан живљења“. Ређе је пак истицано упозорење: „Амерички интереси и америчке вредности су нераздвојни“ (Пит Бутиџиџ). 
Суочавање с рушењем света вредносних илузија догађа се истовремено с јасном демонстрацијом правила и распореда моћи у поретку западног света. Они чији је политички, идејни и вредносни избор Џо Бајден апсолутно доминирају у јавно истуреном врху структура западних елита. Ко је све пожурио да, како је духовито примећено, пољуби ципелу демократском кандидату, у тренутку када је у атмосфери хистерије објављена вест о његовој победи? Била је то готово гротескна поворка штребераја и улизиштва пред троном моћи неолибералних владара. Мало ко је марио за изгледну могућност да се клања преурањено. Ко је изостао, добио је јавне пацке, јер у том свету важи: ко није с нама тај је против нас!
Нова тачка прелома је и потпуно разоткривање да је неолиберални центар моћи коминтерна којој полажу рачуне апсолутно сви – државници, политичари, важне фаце у свим доменима живота. Пред Бајденом хитро су се „чекирали“ Јенс Столтенберг и Грета Тунберг, Борис Џонсон и Ангела Меркел, као и сви остали мали и велики амбициозни и на моћ и привилегије амишни у редовима владајућих класа Запада.
За самопоштовање Срба лековито беше то што српски председник не само да се није тискао у првим редовима за ритуално љубљење ципеле сили врхушке америчких демократа већ и што је, чини се, одмерено обавио церемонијални део поздрава председнику кога су – истина је то непорецива – прогласиле америчке телевизије.

Један коментар

  1. Avatar
    Unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda

    “Ništa nije gotovo dok se ne završi (dok sve ne bude gotovo)”. Omiljena poštapalica amerikanaca na globlnom planu povodom izbora predsednika Amerike (Bajdena ili Trampa). Navedeni slogan se koristi posebno kada, u sumnjivim okolnostima, neko nastoji da proglasi “neopozivu istinu”.

    Naznačena poštapalica-slogan: Ima “konstruktivan” značaj ako se bazira na zakonskim-administrativnim principima (potpisivanje, usvajanje, dogovora, sporazuma, dokumenata, konačnog rešenja… na kraju pregovora kada se sve završi po dnevnom redu), a ima “destruktivan” značaj ako se bazira na prejudiciranje konačnog rešenja (Briselski sporazum potpisan u startu, a ne na kraju kada se usaglase obe strane, Kosovo i Srbija, u pregovorima). Na primeru Briselskog sporazuma: U početnoj fazi pregovora Hašim Tači je izrazio veliko zadovoljstvo sporazumom…, a AV je rekao da “Ništa nije gotovo dok sve ne bude gotovo”: Da li je kopirao američku poštapalicu, da li zbog toga nije dostavio Briselski sporazum narodnoj skupštini na javnu debatu i ratifikaciju (dok sve ne bude gotovo, dok se konačno ne završi-finalizira Briselski sporazum – predaja teritorije)? Pod tim sloganom: Ništa nije gotovo dok sve ne bude gotovo – Briselski sporazum je doveden pred svršen ćin: Kosovo dobilo sve državne atribute – unutrašnji suverenitet, sada se vodi bitka da Kosovo dobije medjunarodni legalitet i članstvo u UN? STOP Briselskom sporazumu – predaji teritorije KiM?!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *