ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ

Завршетак „Турског тока“

ПОЗИТИВНА ГЕОГРАФИЈА

Упркос „неверним Томама“ гасовод „Балкански ток“ фактички је завршен

Управо обављеним спајањем бугарског дела гасовода „Турски ток“ с деоницом у Србији формиран је део гасовода који називају „Балкански ток“, пренео је „Спутњик“ позивајући се на руске медије. Иако се ради о значајном и великом подухвату, званичног обележавања овог догађаја неће бити сада, већ ће церемонија вероватно бити одржана накнадно, због пандемије вируса корона, наведено је у руским медијима.
Иначе, гасовод „Турски ток“ је пројекат руског „Газпрома“ и турског „Боташа“ а требало би да обезбеди стабилно снабдевање гасом на простору Турске, јужне и југоисточне Европе. Уговор је потписан 2016. после пропасти пројекта „Јужни ток“ 2014. године, и кризе руско-турских односа због обарања руског борбеног авиона „Су-24“ новембра 2015. Цео гасовод је дуг 930 километара са капацитетом од 31,5 милијарди кубних метара гаса годишње. Само крак „Балканског тока“ имаће капацитет од 15,75 милијарди кубних метара гаса.
Градња је почела маја 2017. а први кубици гаса потекли су преко дна Црног мора до обале Турске 8. јануара 2020. године и копном до граница са суседним земљама, при чему се гас већ извози у Грчку, Бугарску и Северну Македонију.
Бугарска је у јануару 2019. донела одлуку о наставку крака „Турског тока“ до Србије, али се, бар по објашњењу бугарске владе, каснило због обавезних процедура, уз обећање да ће пројекат бити оперативан до краја ове године.
Некако баш у финишу радова на бугарској деоници гасовода помоћник државног секретара у Бироу за енергетске ресурсе Стејт департмента САД Франсис Фанон посетио је српског суседа и том приликом рекао да „САД остају при ставу да треба да се одустане од градње продужетка гасовода ’Турски ток’ преко Бугарске и нуклеарне електране Белене“.
Тако је САД, осим против гасовода „Северни ток 2“, наставила кампању и против „Турског тока“, односно против руског гаса у Европи, али су бугарски званичници летос одговорили на нападе из Вашингтона поруком да је „Балкански ток“ бугарски пројекат и да ће се изградња наставити. Очигледно, притисак није био јак као код „Јужног тока“.
Србија је већ изградила магистрални гасовод дужине 403 километра од бугарске до мађарске границе, односно од Зајечара до Хоргоша, којим ће се гас „Балканског тока“ допремати из „Турског тока“.
До сада је Србија гас добијала само из једног правца, преко Украјине, а из „Газпрома“ су упозорили да ће транзит кроз ту земљу потенцијално бити поремећен због сметњи које могу бити узроковане комерцијалним споровима и „ако Украјина не буде могла правилно да одржава и гарантује безбедност својих гасовода, због текућег војног сукоба и/или недостатка финансијских средстава“.
Иако тренутно нема проблема са снабдевањем гасом, из „Србијагаса“ наводе да се у циљу сигурног и редовног снабдевања овим енергентом разрађује и алтернативни сценарио из правца Баумгартена, највећег складишта гаса у Европи, до којег гас стиже и „Северним током 1“.
Сва је прилика да Србија, са својим географским положајем који јој је досад доносио само јад и чемер, и даље стоји као важно чвориште, овај пут гасно, али од којег ће први пут, уместо штете, имати значајне финансијске ефекте.

Нова влада Црне Горе

Иако иде теже него што се можда очекивало, Црна Гора се, после пораза Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића на парламентарним изборима одржаним 30. августа, изгледа напокон налази на добром путу да добије нову владу, састављену од представника дојучерашње опозиције.
Мандатар за састављање нове владе Здравко Кривокапић представио је јавности свој кабинет, који би требало да има 12 чланова, а посланик Демократског фронта Славен Радуновић најавио је да ће нова влада бити изгласана на седници црногорске Скупштине 24. новембра.
Најбољи коментар састава нове црногорске владе дао је политички аналитичар Златко Вујовић, који је незадовољно указао да „Српска православна црква контролише највећи број ресора“.
А највећу пажњу јавности, ипак, привукао је предлог да на чело министарства одбране дође лидер коалиције УРА Дритан Абазовић, но ово решење тек треба да буде дефинитивно договорено.
Међу незадовољнима, или онима који нису потпуно задовољни, предложеним саставом владе је и Андрија Мандић, један од лидера коалиције „За будућност Црне Горе“, која је иначе и дала мандатара Кривокапића. „Сам састав владе и оно што се дешавало у претходна два месеца не делује обећавајуће, али у демонтажи режима је важно да се почне од нечега и са неким“, рекао је Мандић. И зато, поручио је, „предложићу да се ни по коју цену не дозволи останак ДПС-а на власти“.

Крај рата у Карабаху

Лидери Русије, Јерменије и Азербејџана потписали су заједничку изјаву о прекиду рата у Карабаху, а председник РФ Владимир Путин изразио је наду да ће постигнути договор створити услове за дугорочно решавање кризе у Карабаху у интересу оба народа.
Председник Азербејџана Илхам Алијев је у обраћању нацији изјаву Русије, Азербејџана и Јерменије о прекиду ватре у Карабаху назвао историјском. Нагласио је посебну улогу Русије у решењу кризе и истакао да ће она и даље у региону бити значајна.
Премијер Јерменије Никол Пашињан показао је мало мање ентузијазма од Алијева: „Поштовани грађани, браћо и сестре, за мене и за све нас донео сам веома тешку одлуку. Заједно са председницима Русије и Азербејџана потписао сам изјаву о прекиду рата у Карабаху од 1.00.“ Истакао је да је потписивање изјаве „засновано и на уверености да је у садашњој ситуацији ово најбоље решење“. „Ово није победа, али није ни пораз, све док сами не признамо да смо побеђени“, додао је.
Изјавом је, између осталог, договорено да се у Нагорно Карабаху разместе руске мировне снаге. Према саопштењу руског Министарства одбране, у региону ће бити размештено 1.960 војника, 90 оклопних транспортера и 380 комада друге технике. Основу мировног контингента чиниће јединице 15. посебне моторизоване бригаде Централног војног округа Оружаних снага Русије.

 

 

Један коментар

  1. Avatar

    “Gasovod” i “Karabah” su dobri primeri kako stvari teku. “Gasovod” je primer istrajnosti u svojim interesima. Mi smo u “Vašingtonskom sporazumu” potpisali: “Obe strane će diverzifikovati svoje energetsko snabdevanje.”, a da pri tome nemamo nikavav interes za to, jer kod nas niko nije u stanju da ekonomski objasni-opravda diverzifikaciju. “Karabah” je primer “zanesenosti” u spoljnoj politici garniture na vlasti i dela zaluđenog naroda. Nije daleko Jermenija od Srbije. Suvi interes je nalagao da se sačuva savezništvo sa Rusijom uz uporno, sistematično podizanje nacionalne privrede. Radilo se suprotno. Skoro (namerno ili ne) da je “Karabah” bio otpisan. Da li je kod nas naša neuralgična tačka, uz otklon od prirodnog saveznika, “skoro” ili stvarno otpisana. Uz priču o “bezalternativnosti”.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *