НОВЕ ЗВЕЗДЕ НА НЕБУ СРБИЈЕ

Војска Србије значајно снажнија

Агресија НАТО-а на Србију (СРЈ) показала је велико заостајање нашег Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране у односу на савремене војске. У међувремену су набављени борбени системи напредних технологија, чиме су десет и више пута увећане борбене могућности наше одбране

Kада је 2003. године Борис Тадић примио дужност министра одбране, како је то било уобичајено, посетио је више команди и јединица тадашње војске. Између осталог нашао се и на аеродрому Батајница, где су му генерали који командују РВ и ПВО представили тај вид, наводећи податке о стању ваздухоплова. Стање је било суморно и алармантно, јер дуго није улагано у ваздухопловство и противваздухопловну одбрану, па су скидани делови са једних авиона да би могли да лете други авиони. Тадашњи заменик начелника Генералштаба за РВ и ПВО генерал-потпуковник Радољуб Масић навео је да ћемо, ако се ништа не предузме, за наредних четири-пет година, остати без ловачке авијације, што би значило да војска неће више бити кадра да штити небо Србије и Црне Горе.
После реферисања домаћини су повели новоизабраног министра до аеродромске писте, где се сусрео са пилотом Мига 29 Слободаном Перићем, потпуковником и мајором Сашом Ристићем, који је летео на авиону ,,Супер галеб Г-4“. Перић је пред очима министра и његових сарадника извео једну од најсложенијих фигура названу ,,звоно“, док је Ристић приказао маневарске могућности домаћег авиона. Током лета стао је мотор на ,,Супер галебу“, па је само захваљујући присебности и врхунској обучености пилота Ристића мотор у ваздуху поново стављен у погон.
Током агресије НАТО-а на Србију (СРЈ) противваздухопловна одбрана наше војске није имала домет ракетних система да гађа авионе на великим висинама, тако да су ваздухоплови западног војног савеза са безбедне висине, употребљавајући прецизне пројектиле, гађали циљеве на земљи. Наша ловачка авијација (Миг-29) имала је радаре и ракете два до три пута мањег домета од противничких.

МОДЕРНИЗАЦИЈА АВИОНА Захваљујући војнотехничкој сарадњи Србије са Русијом и Белорусијом, наша војска је у међувремену добила десет авиона Миг-29.
Прва фаза модернизације на ИЦАО стандард је завршена на свим авионима Миг-29 Војске Србије. Друга фаза подразумева пре свега дораду авионског радара којим се унапређују способности авиона за дејство на циљеве у ваздушном простору и истовремено добија нова могућност за дејство по циљевима на земљи, прецизним вођеним наоружањем. Модернизација предвиђа и унапређење система за електронску борбу и радио-техничко извиђање, набавку вођених убојних средстава типа ваздух-ваздух и ваздух-земља и дораду симулатора летења за обуку.
Ових дана започета је модернизација којом ће авиони Миг-29 бити подигнути на ниво технолошке генерације 4+, што ће допринети повећању њихове борбене ефикасности и ватрене моћи, чиме се значајно унапређује способност РВиПВО ВС за контролу и заштиту ваздушног простора Републике Србије, као и могућност за дејство по циљевима на земљи.
Пројекат модернизације авиона ,,Орао“ реализује Војнотехнички институт у сарадњи с домаћим систем интегратором, предузећем Телеоптик жироскопи. Модернизацијом се повећавају способности и ефикасност применом нове авионске електронике (авионике), система за контролу наоружања и нападно-навигацијског система, нове дигиталне опреме отворене архитектуре (рачунара, инерцијалног навигационог система са могућношћу глобалног одређивања позиције ИНС/ГПС, система ХОТАС, за запис видео података и параметара лета итд.), затим новог оптоелектронског система са термовизијском камером и ласерским даљиномером и новог вођеног наоружања за прецизна дејства по циљевима на земљи.
Модернизација ће омогућити прецизнију навигацију, ефикасно налажење циљева и дејство по њима при употреби авиона ,,Орао“ дању и ноћу, као и смањење оптерећења пилота, проширење палете наоружања савременим високопрецизним убојним средствима са тржишта и из домаћег развоја, значајно повећање способности самозаштите и преживљавања у борбеним дејствима.

ХЕЛИКОПТЕРСКИ БУМ Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана оснажени су и набавком борбених хеликоптера Ми-35М. Због врхунских перформанси, ови хеликоптери важе за једне од најбољих јуришних хеликоптера на свету. Носе широк дијапазон наоружања.
Основна намена хеликоптера Ми-35М је извођење борбених дејстава по циљевима на земљи, у оквиру ваздухопловне ватрене подршке снагама Копнене војске, тј. противоклопна борба и уништење непријатељеве живе силе. У помоћној намени, хеликоптер може изводити дејства и по циљевима у ваздушном простору, вршити ваздушни транспорт људства и терета, извиђачке и патролне задатке, као и десантирање тимова.
Због велике ватрене моћи и снажног оклопа, хеликоптере Ми-35 на Западу зову „летећи тенкови“, а у Русији „крокодили“. Овај вишенаменски борбени хеликоптер поседује заштиту од дејстава пешадијског наоружања и опремљен је савременим уређајима за навигацију, дигиталним показивачима, електронским индикаторима и осматрачко-нишанским системом.
Новонабављени средњи транспортни хеликоптер Ми-17В5 (наша војска располаже са пет таквих апарата) намењен је за бројне задатке попут тактичког ваздушног транспорта људства и средстава, медицински транспорт, хеликоптерски десант, као и за ватрену подршку. Сви набављени хеликоптери имају могућност ангажовања у служби трагања и спасавања, како у борбеним, тако и операцијама у миру.
Хеликоптер Ми-17В5 може да превезе 32 путника или 24 војника с пуном опремом, те 12 рањеника на носилима. Такође, има могућност да понесе до 1.500 килограма убојних средстава. Може се користити за потребе гашења пожара помоћу ведра капацитета до 4.000 литара. Максимална оперативна висина хеликоптера Ми-17В5 је 6.000 метара.
После више од 25 година Србија је набавила девет ,,Ербасових“ вишенаменских хеликоптера Х-145М, најсавременијих у својој класи, и то четири за Полицију и пет за Војску Србије. Х-145М је вишенаменски хеликоптер намењен за транспорт људи и средстава, трагање и спасавање, медицинско превожење, извиђање и осматрање бојишта, а употребљава се и за ватрену подршку.
Опремљен је најсавременијим оптоелектронским и навигацијским системима који омогућавају употребу у сложеним метеоролошким условима, дању и ноћу. Војска Србије и наша одбрамбена индустрија опремају хеликоптер Х-145М средствима из домаћег наоружања и домаће производње, што је велико признање за наше инжењере, јер су развили наоружање које може бити примењено на сложеним ваздухопловним системима.
Подизању оперативних способности Ратног ваздухопловства допринео је и процес обуке и усавршавања војних пилота у земљи и иностранству, као и школовање подофицира у обновљеној Средњој стручној војној школи. Преобука пилота и техничара за Х-145М реализована је у Савезној Републици Немачкој у „Ербас“ тренинг центру, док је у нашој земљи реализована обука за инструментално летење и летење у ноћним условима.

БЕСПИЛОТНЕ ЛЕТЕЛИЦЕ У Центру за испитивање наоружања и војне опреме „Никинци“ недавно је обављено прво бојево гађање из даљински пилотираног ваздухоплова ЦХ-92А по земаљским циљевима. То гађање је извршено вођеним ласерским пројектилом и било је успешно.
Телевизијске слике рата у Нагорно Карабаху обишле су свет. На тим снимцима, начињеним са беспилотних летелица, јасно се види како се дириговано са земље нишане тенкови и оклопни транспортери, да би за неколико секунди пројектил, уз снажну експлозију, разорио те челичне грдосије. За тренутак буду неповратно разорени тенкови који појединачно вреде од два до шест милиона долара. У свету нема толико богате земље која би занемарила такве губитке.
Модерно ратовање је сукоб високих технологија, у којем се користе беспосадне платформе. Војска Србије, предвиђајући такав развој модерних сукоба, набавила је беспилотне летелице кинеског произвођача ЦХ-92А. Тиме су РВ и ПВО добили нову ескадрилу.
Куповином ЦХ-92А у нашем региону Војска Србије је преузела вођство и у стању је да се носи и са много већим и развијенијим армијама. Тако је наша војска добила још једну способност. Све функције беспилотних летелица ЦХ-92А биће у сврху јачања наше војске, а њихова куповина представља својеврстан трансфер технологије, јер купујући технологију, купујемо и знање које ће наши инжењери умети да примене, пошто само оно што сами произведемо суштински је наше.
Беспилотне летелице ЦХ-92А, осим напада циљева на земљи, могу се користити и за широк спектар задатака попут извиђања из ваздушног простора, прецизног одређивања координата циљева на земљи, њиховог аутоматског праћења, за обавештајне припреме бојишта, корекције артиљеријске ватре, процене ефеката дејства, ласерско обележавање циља ради дејства друге ласерски вођене муниције (бомби и ракета).
Србија, ангажовањем својих инжењера и стручњака других профила, развија беспилотне летелице типа ,,Пегаз“ и ,,Врабац“. По свој прилици набавиће и известан број беспилотних летелица из Турске.

МОЋ „ПАНЦИРА С1“ Куповина система противваздушне одбране ,,Панцир С1“ представља велики корак у одбрани нашег неба. Панцир је мешовити топовско-ракетни систем који обједињује ракете земља-ваздух, два топа калибра 30 мм, осматрачки и нишански радар, а и електрооптички блок за надзор и управљање паљбом.
Због вишеспектралног радарског и оптичког система који ради на дециметарском, центиметарском, милиметарском и инфрацрвеном (топлотном) таласном подручју, „Панцир“ је готово потпуно отпоран на ометање. Поседује систем за праћење циља или ракете, као и термални апарат за откривање и праћење правца ракете. Може истовремено да следи четири циља, а аутоматски систем за захват решава даљи ток дејства. Како је израђен у контејнерском облику, може се једноставно поставити и на неко друго подвожје, на пример на тело оклопног транспортера или на мање бродове.
Основна намена ,,Панцира“ је заштита важних тачака као што су аеродроми, командна места, комуникацијска средишта итд. Замишљен је за одбрану од авиона, хеликоптера, крстарећих ракета, беспилотних летелица и вођених бомби.
Трупна противваздухоплобна одбрана (ПВО) има веома битну улогу у заштити сопствених јединица и важних објеката од напада из ваздушног простора, те јој се посвећује све више пажње, баш као и модернизацији противавионских система, међу којима је и „Пасарс“. Противавионски самоходни артиљеријско-ракетни систем ПАСАРС-16, оруђе је које се заснива на топу „Бофорс“ 40 мм. Намењен је за заштиту копнених састава Војске Србије, првенствено оклопно-механизованих и артиљеријско-ракетних јединица током извођења борбених дејстава, као и за одбрану важних објеката и инсталација од дејства из ваздушног простора. Ефикасан је у борби против беспилотних летелица, борбених хеликоптера, крстарећих ракета, нисколетећих авиона, као и за дејства по циљевима на земљи и води.
У систем за управљање ватром, интегрисани су савремени централни рачунар, подсистем за глобално позиционирање и сопствену оријентацију, тактички рачунар командира оруђа, радио-телекомуникациони уређај, пријемник података о циљу и електроагрегат за напајање система. Има висок степен балистичке заштите, као и могућност дејства уз помоћ модернизованог осматрачко-аквизицијског радара „Жирафа“ и самосталног дејства са оптичким индикатором циља, или без њега. Производ је домаће индустрије. За његов развој задужен је Војнотехнички институт, а у пројекту учествују „Прва петолетка Трстеник – Наменска“, као интегратор-произвођач, „Застава ТЕРВО“ и „ФАП Прибој“ као већи кооперанти.

ИНТЕГРАЦИЈА РАКЕТА Трећа фаза модернизације „Пасарса“, која је у току, подразумева интеграцију ракетног система. Једна од варијанти је ракетни систем „Игла“. Војска Србије има велики број старијих, преносних противавионских ракетних система као што су „Игла“ и „Стрела“. Та оружја, поново добијају на значају јер уз неопходне модификације постају ефикасно, а веома јефтино средство за уништавање циљева новог типа који ће се појавити на бојиштима будућности, међу којима су разне врсте беспилотних летелица. То је један од разлога зашто се интегришу на систем „Пасарс“, који ће захваљујући опремљеношћу самонавођеним противавионским ракетама знатно повећати ефикасност за борбу против ваздухопловних циљева.
Интегрисање ракетног система „Игла“ на усавршени противавионски топ значајно је и због тога што ће послужити за интеграцију ИЦ самонавођених ракета „Мистрал 3“, које се убрајају међу најбоље на свету у својој класи.
„Мистрал 3“ представља последњу генерацију преносних ракетних система кратког домета и истиче се низом напредних карактеристика од којих се издвајају високе маневарске способности ракете, велики домет који омогућава дејство по ваздухопловима на даљинама до 7,5 км, бојева глава је велике разорне моћи за поуздано уништење циља, има високу отпорност на пасивне и активне системе за електронско ометање употребом технологије матричног инфрацрвеног детектора. Тај систем дејствује и у сложеним метео условима, дању и ноћу, употребом инфрацрвене камере високе осетљивости у систему за нишањење. Интеграцијом „Мистрала 3“ у систем „Пасарс-16“ добиће се убојито оруђе способно да пружи ефикасну ПВО заштиту оклопним и механизованим јединицама непосредно из борбеног поретка, као и да оствари врло ефикасну ватру по циљевима на земљи.
Мада је противваздухопловна одбрана више пута ојачана у односу на ранији период, остаје отворено питање набавке моћног система за гађање ваздушних циљева на великим висинама, попут оружја „С-300“ или „С-400“. У овом часу Србија није у могућности да финансира набавку тако скупог система, али ће, вероватно, у наредних неколико година смоћи снаге да то учини, чиме би у потпуности била заокружена одбрана ваздушног простора.

фотографије: Димитрије Остојић, МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ РС

Један коментар

  1. Avatar

    Ко пренебрегне стару мудрост из изреке “Si vis pacem para bellum” – или ништа не зна, или има рђаве намере. То је требало препознати, онда, кад се, победоносно, пред ТВ камерама и очима јавности. уништавало наше ваљано наоружање. За мене, то је био велики ударац! Али шта сам ја – “сламка међу вихорове”, данас, 80-то годишња особа…
    Радујем се обнављању наше борбене моћи, још више кад бисмо се вратили нашем традиционалном одгајању бранитеља путем обавезног војног рока, а посебно у васпитавању младих како отаџбина треба да се воли, и зашто; зашто треба да поштујемо своје корене и све оне који су живот дали “…за слободу златну”…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *