Намет на вилајет

Нови порези

Када држава, због неефикасности јавних предузећа, посегне за повећањем цене струје и других услуга, зашто не би изостанак великих пореских платиша и рупе у буџету надокнадила и попунила додатним порезима на минорна средства у власништву грађана јер они немају начина да им се одупру

Фрустриран, измрцварен и изиритиран народ због вируса корона који му не да ни да предахне, скоро на „нож“ је дочекао најаву да га од Нове године чека нови намет, колоквијално већ назван порез на подруме, шупе, бунаре, котларнице, базене, свињце, кокошињце, штале, сенике, амбаре, чардаке, голубарнике, пушнице, сушаре, рибњаке, па чак и на надстрешнице које покривају површину већу од десет квадрата. Цену за утврђивање износа пореза диктираће цене по којима су продаване гараже у конкретној општини, стоји у новим изменама Закона о порезима на имовину, чији нацрт је управо објавило Министарство финансија.

НОВА ИЛИ СТАРА ГЛОБА Мала, скоро невидљива, измена постојећег закона предвиђа да се уместо „гараже и гаражна места“ међу непокретностима које се опорезују уводи група „гараже и помоћни објекти“ (члан 6а новог закона), чиме би се омогућило да под лупу порезника дођу практично сви објекти које грађани имају у својим двориштима, без обзира да ли је реч о подруму или шупи у којој држе огрев, или штали у којој гаје животиње, или амбару у коме су смештени храна и основне потрепштине.
Још детаљније, Министарство финансија је категорисало три групе помоћних објеката који се опорезују. Тако би у првој групи биле две врсте објеката – они који нису зграде: бунари, базени, резервоари, цистерне… и они који спадају у помоћне зграде изграђене на истом земљишту где и стамбени или пословни објекат. То су котларнице, подруми, шупе за смештај огрева и слично.
Друга група помоћних објеката обухвата економске објекте у складу са законом којим се уређује планирање и изградња, а чинили би их објекти за гајење животиња (стаје за гајење коња, штале за гајење говеда, објекти за гајење живине, коза, оваца и свиња, као и објекти за гајење голубова, кунића, украсне живине и птица); пратећи објекти за гајење домаћих животиња (испусти за стоку, бетонске писте за одлагање чврстог стајњака, објекти за складиштење осоке); објекти за складиштење сточне хране (сеници, магацини за складиштење концентроване сточне хране, бетониране сило јаме и сило тренчеви); објекти за складиштење пољопривредних производа (амбари, кошеви), рибњаци, кречане, ћумуране и други слични објекти на пољопривредном газдинству (објекти за машине и возила, пушнице, сушионице и сл.)…
Трећа група су надстрешнице основе преко десет квадрата које су самостални објекти.
Из Министарства финансија поручују да није у питању „нова глоба“, како се доживљава у јавности, већ наводе да су побројане непокретности и сада предмет опорезивања порезом на имовину а да се предложеним изменама и допунама Закона „врши смањење пореског оптерећења за помоћне објекте и проширење пореског ослобођења за објекте намењене за примарну пољопривредну производњу“.
„Објекти који су у функцији главног објекта (осим гаража) разврставани су у исту групу и опорезовани као објекат у чијој су функцији. Предложено је да се помоћни објекти разврстају у исту групу са гаражама (које су такође помоћни објекти по својој суштини). То би омогућило да се пореска основица за те објекте утврђује применом просечних цена гаража и помоћних објеката у истој зони, чиме би се смањио порески терет за те објекте“, наводи саопштење министарства.
Замислите подрумчић или шупицу у неком београдском дворишту (каквих је много), одмах иза блештавих саобраћајница и променада, а које спадају у прву зону где гаражу може да плати само изузетно богати појединац. Или на селу, само наткривени сеник који се опорезује по истом основу као и зидана зграда.

ТЕШКО БРЕМЕ НАСЛЕЂА Од када постоји држава један од најтежих задатака власти је да одреди оптималан порез. Да би државна каса била довољно пуна, а да донекле задовољни буду и они који дају иначе – тешко и једнима и другима. Код нас се, због историјских искустава, држава доживљава као неко ко само узима, па се народ довија на разне начине да то избегне. Због ропства под Турцима, и дан-данас многи не плаћају потребне порезе држави, јер поистовећују плаћање пореза са плаћањем данка, које сматрају за велико понижење и срамоту. А није давно било ни када су комунистичке власти скоро сву непокретну имовину покупиле а селу удариле намет под којим су многи не само грцали већ и главу губили.
Зато је данас порез и те како деликатно питање јер је држава, опет због историјских прилика, уместо да напредује сиромашила и назадовала, а терет тога су поново поднеле најшире масе, док су неки појединци безобразно постали богати.
Скоро деценију траје обећање о испитивању незаконито стечене имовине која је у тесној вези с корупцијом, да би закон био усвојен 29. фебруара ове године; на снагу је требало да ступи већ 11. марта, али је његова примена одложена на годину дана.
Тек, ове године је на све то дошла и светска пандемија вируса корона с великим последицама не само по здравље појединаца већ по привреду па самим тим и по државну касу.
А држава је неумољива јер за функционисање тражи наш новац, односно порезе, за финансирање школа, универзитета, болница, домова здравља, полиције, судова, парламента, владе, локалне управе, музеја, позоришта, одржавање и градњу путева, истраживања, улагања у инфраструктуру…
Велико је питања како терет пореза расподелити на пореске обвезнике, односно ко треба да плати више, а ко мање пореза. У стабилној и сређеној држави то не би требало да буде проблем, нарочито када је привреда јака а прилив новца у државну касу сталан и осетан.
Чак су се и челници Србије ових година хвалили како сваку фискалну годину завршавају с позамашним суфицитом буџета, мада ће циници рећи да до њега долази само онда када није добро и правилно планиран. Тако је суфицит на крају 2019. године износио 12,8 милијарди динара.
Вероватно је и тај податак утицао да су од почетка 2020. у примени измењене и допуњене одредбе закона о порезу на доходак грађана, доприносима за обавезно социјално осигурање, порезу на добит правних лица, порезу на додату вредност, као и о порезима на употребу, држање и ношење добара и порезима на имовину, а који би према речима надлежних требало да растерете пореске обвезнике у Србији.
У Закону о порезу на доходак грађана повећан је неопорезиви износ зараде запослених (за 1.000 динара), износ у случају смрти, примања по основу кредита ученика и студената… Омогућено је признавање права на паушално опорезивање обвезницима који обављају делатност из области рачуноводствених, књиговодствених и ревизорских послова и послова пореског саветовања… Ако је тако, чему онда нови намети?

СЛУЧАЈ „ФРИЛЕНСЕРИ И ЈУТЈУБЕРИ“ Ових дана су узнемирени и популарни јутјубери, фриленсери, па и професори, ИТ и други стручњаци који новац зарађују у иностранству, а у обавези су да се сами пријаве Пореској управи Србије. Део њих и не зна да има ову обавезу, док они који то знају најчешће немају информацију колики износ би требало да плате, а према неким рачуницама пореско оптерећење би могло да износи чак 46 одсто прихода. Међу њима су и они који зарађују недовољно да се прехране, али и они који добро пазе да не прекораче законску границу од 15.000 евра колико износи обавезна контрола спречавања прања новца.
Док порезници објашњавају да ова обавеза свих грађана одавно постоји, и да је испуњава мање од један одсто оних који би требало да плате овај намет, грађани су збуњени, јер пратећи упутство објављено на сајту Пореске управе – рачуницу сами не могу да изведу. Основне смернице су јасне: то морају да учине сви који зарађују на овај начин. Већи порез платиће они који су незапослени – пошто морају да плате и здравствене доприносе. Такође – приход треба да се пријави у року од 30 дана од тренутка кад „легне на рачун“. Мада је и даље нејасно за колики период уназад треба пријавити стечене приходе, сви су позвани да попуне образац за самоопорезивање, како би избегли казне које могу бити и кривичне. Због прекршаја платиће од пет до 150.000 динара казне и половину износа утајеног пореза. Утаја изнад 500.000 динара повлачи и кривичну одговорност уз могућност затворске казне.
Судећи и по новом нацрту Закона о фискализацији, који је управо у јавној расправи, привреднике догодине очекује трошак замене или унапређења постојећих фискалних каса. Колико тачно ће износити нови трошак зависиће од додатних прописа, а старе рачунице показују да се мере – милионима евра, а да би „по глави“ привредника могли да достигну и две хиљаде евра.
Усвајањем новог Закона о фискализацији, чија примена се предвиђа од јануара 2022. године, створиће се услови за дуго најављивању онлајн-фискализацију у Србији. То значи да ће привредници имати додатни трошак набавки нових фискалних каса или бар нових софтвера који би омогућили да порезници истог тренутка имају увид у све издате фискалне рачуне фирми и предузетника.
Док су сада на сцени претње новчаним казнама и затвором, ако се осврнемо на понашање државе на почетку епидемије короне, када је, као мера заштите, уведено и ванредно стање, видећемо да је држава у том периоду донела пакет мера за опоравак привреде који подразумева улагања од 5,1 милијарде евра, превасходно у приватни сектор, што је, како је истицано, 11 одсто домаћег БДП-а. Фокус читаве помоћи, како је тада истакао министар финансија Синиша Мали, јесте на микро, малим и средњим предузећима.
Програм у четири тачке односио се на одлагање пореских обавеза, директна давања предузећима, мере за очување ликвидности и директну помоћ сваком пунолетном грађанину Србије са 100 евра након завршетка ванредног стања. Пореске обавезе ће се касније плаћати на рате, најраније од почетка 2021. године…
Једна од мера је била и директна помоћ предузетницима где је држава сваком запосленом исплатила минимални лични доходак за три месеца, укупно око 750 евра по раднику, чиме је било покривено око 900.000 људи. Право на ту помоћ нису имале фирме које су отпустиле више од десет одсто радне снаге. Плате у јавном сектору и пензије нису смањиване јер су средства, како је објаснио министар финансија, обезбеђена из буџетских резерви и на тржишту капитала.

КОМЕ ЋЕ ПРЕКИПЕТИ Према пројекцији ММФ-а ниједна европска земља ову годину неће завршити са суфицитом у буџету, с тим да ће највеће економије имати и највећи фискални дефицит. Највећи дефицит у Европи ове године имаће Велика Британија (- 16,5), затим Шпанија (- 14,1), Италија (- 13), Белгија (- 11,4), Француска (- 10,8). Једна од најјачих европских економија, Немачка, према пројекцији ММФ-а, имаће дефицит у буџету од – 8,2%. За Србију ММФ прогнозира дефицит испод 9% (- 8,1), дакле „на средини“, али та финансијска институција пројектује да ће Србија 2022. завршити без дефицита у буџету и да ће бити „на нули“.
А како то постићи ако је на крају прошле године десет највећих дужника међу активним правним лицима, што ће рећи великим компанијама, држави дуговало око седам милијарди динара, или 59 милиона евра. И док се њима „гледа кроз прсте“ и пролонгира пореска обавеза, без икакве штете и казне, држава посеже тамо где је најлакше – код осиромашених грађана који немају ни начина ни могућности да озакоњени намет избегну. Док им, наравно, једном не прекипи…