Најновија енциклика папе Франциска – изазови и одговори

Да ли је папа „само насмешено лице глобализма“ и шта нам о томе говори његова најновија посланица „Fratelli Tutti“ – „Свој браћи“?

Да ли све у свету иде по предвиђањима? Да ли се све збива како је предвидео Достојевски, који је упозорио – „последња папина превара, кад буде осетио да губи моћ и утицај, биће да ће се представити као сиромах и заступник сиротиње“. Тако је говорио Фјодор Премудри. У интервјуу који је дала „Печату“, Олга Четверикова нагласила је исто: папа је само насмешено лице нациглобализма. Он треба да, вербалном акробатиком, ублажи ударац гвозденом песницом „великог ресетовања“, што нас бичем пандемије и наступајуће глади гони ка „трансхуманизму“. Баш тим, „баршунастим“ путем је кренуо садашњи „понтифекс максимус“, који, као и остала глобалистичка врхушка, сматра да је време за нови светски поредак, али поруку увија у нежну реторику универзалног „братства и јединства“, што га, како рече Јосип Броз Тито, „морамо чувати као зјеницу ока свог“.

ГЛОБАЛНО ДОБРО ПОСЛЕ КОРОНЕ Најновија папина енциклика „Fratelli Tutti“ („Свој браћи“) потписана је на гробу проповедника сиромаштва Фрање Асишког, по коме је кардинал Бергољо, припадник језуитског реда, добио име кад је узишао на трон. Папа истиче да се много тога у свету после короне мора променити: позива да се национални и економски интереси подреде глобалном добру и путу у „отворено друштво“. Не обраћа се само римокатолицима и снажно осуђује агресивни национализам, „како бисмо међународну сарадњу повећали и усмерили према солидарном развоју свих народа“. Стога је потребно да се и у „земљама обележеним сиромаштвом и неразвијеношћу подстакне приступ међународном тржишту“. Поглавар римокатолика се у свом писму обраћа „свим људима добре воље“, верујући у свет без зла и насиља, својеврсну остварену утопију. Према сопственом признању, Франциска су, својим размишљањима, на писање подстакли египатски велики имам Ахмад ел Тајеб, англикански бискуп Дезмонд Туту и покојни Мартин Лутер Кинг.

„TUTTI FRUTTI“ И МИГРАНТИ Неопходно је да све религије подстичу братство и еколошко старање о планети, истакао је папа, позивајући на јачање Уједињених нација, осудивши рат и наоружање као средство политике. Папа глобалиста свим силама подржава савремене миграције, наглашавајући да је – све док у земљама порекла недостају услови за достојанствен живот – важно поштовати право свакога да пронађе место где може да задовољава основне личне потребе и потребе своје породице, као и тамо где себе у потпуности може остварити као личност. Свака је земља „у исти мах и земља странаца“, а територијална добра „не би смела бити ускраћена потребитоме који долази с другог места“.

ПАПА И СРБИ Ових дана се доста спекулисало и о томе да папа намерава да дође у посету Србији и СПЦ, да би наставио свој поход ка Москви. Знајући за тешке последице усташког бестијања у Другом светском рату на које је папа Пије затворио оба ока, благосиљајући, с обе руке, Павелића и његове монструме, језуита на челу Ватикана је привремено зауставио процес проглашавања Степинца за универзалног римокатоличког свеца. С тим у вези, први пут је цитирао један документ Хрватске бискупске конференције, о томе како морамо „превладати прошлост“. Документ је објављен о педесетогодишњици завршетка Другог светског рата, и Франциско наводи овај његов део: „Није главна тежина питања у томе како жалити жртве властите заједнице и како препознати кривњу друге заједнице. Хрвати и Срби, католици и православни, муслимани и други пред тежим су моралним питањем: Како жалити жртве друге заједнице, како признати кривњу у властитој заједници? А затим: Како окајати кривњу, како задобити опроштење Божје и људско, мир савјести и помирење међу људима и народима? Како започети ново доба основано на праведности и истини?“
Овај документ пун „кршћанске љубави“ написали су и потписали хрватски бискупи с покојним кардиналом Фрањом Кухарићем на челу, иначе десном руком Фрање Туђмана, а објавили ни мање ни више него 1. маја 1995, кад је започела „редарствена операција“ Бљесак која је сатрла Србе у Западној Славонији и протерала их са њихових вековних огњишта. Да, да, баш тај документ цитира папа у свом обраћању „граду и свету“, и верује да ће Срби бити освојени изливима „кршћанске љубави и сућути“, једва чекајући да га загрле и да се с њим изљубе. Чувајући се ових нежности папе језуите, чак и кад нам екуменске дарове доноси, сетимо се свих разлога за речи патријарха Павла поводом неуспелог покушаја папе Војтиле да тријумфално ушета у Београд: „Добро нам не дошао!“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *