Љути Шкот – племић

Одлазак човека за кога се мислило да не може да оде: Шон Конери (1930–2020)

Премда је чувени шкотски глумац, недавно преминули Шон Конери, био презасићен улогом чувеног тајног агента Њеног величанства Џејмса Бонда, кога је одиграо седам пута у два наврата, коначно га оставивши још пре неколико деценија да би потом тумачио на десетине потпуно различитих рола од те бондовске, заувек је остао упамћен баш по том лику, заправо је и синоним за њега, иако су га потом деценијама играли други глумци. Конери је Бонд и обрнуто и тако ће остати заувек!

У првим сатима последњег дана октобра у својој кући у Насау на Бахамима у сну преминуо је Томас Шон Конери, најчувенији шкотски глумац свих времена и један од бисера британске кинематографије чији опус на великом екрану, нема сумње, никада неће бити заборављен. Велики човек, великог духа, шарма, талента, уопште појаве како у нестварном свету покретних сличица, тако и у овом, назовистварном. Био је, чинило се, један од људи за које се каже да су већи од живота. Деловало је чак и од смрти. Вест да је преминуо многима који су га волели на великом платну, који су уз њега и његово дело расли и сазревали, зазвучала је и тужно и невероватно. Како је најчувенијег Бонда, Џејмса Бонда, било шта могло да убије? Засићен чувеним тајним агентом Њеног величанства (што је бизарни хир живота с обзиром на то да је Конери један од оних Шкота који су се страствено залагали за независност његове земље од британске круне), чак и поред изузетно примамљивих финансијских погодби које су пратиле понуду да настави с њим, оставио је ту ролу пре неколико деценија одигравши потом на десетине потпуно различитих улога од те бондовске. Међутим, Шон Конери је заувек остао упамћен по том лику, заправо је и синоним за њега иако су га потом деценијама играли други глумци. Конери је Бонд и обрнуто. То се одмах појави у памети и површних и врло обавештених гледалаца, једнако као и критике. Можда чак и струке, али у контексту доказивања његовог глумачког дијапазона. Чувени амерички режисер Сидни Ламет, који га је ангажовао у својих пет филмова, о Конерију је рекао да је међу глумцима који поседују изузетно умеће. Мало ко је препознавао то умеће док је био Бонд, али су га сви обожавали у том издању. Висок, углађен, заводљив, неодољив заправо, али и смртоносан, физички доминантан, с гласом који једноставно очарава, врло занимљивим начином говора (изговарао је с као ш и то са скоро увек присутним благим шкотским акцентом), улогу Бонда је добио због свог хода! Продуценти Бонда били су одушевљени начином како је ходао, те његовим физичким присуством и додели су му улогу без проба и премишљања. Поменимо да се литерарни творац овог агента Ијан Флеминг није слагао са избором Конерија за тумачење његовог шпијуна, јер је, тврдио је, био „нерафиниран“. А да би уопште био разматран као кандидат за ту улогу, Конери је скренуо пажњу на своје постојање запаженим тумачењем лика грофа Вронског у Би-Би-Сијевој адаптацији „Ане Карењине“ из 1961. године.

Дани славе и богатства

Од тог првог филма о Бонду, снимљеног 1962, „Др Но“, почели су за њега дани славе и богатства који су потрајали све док згађен, што природно иде с годинама код сваког интелигентног човека рафинираног душевног склопа, најпре људима с којима је радио, те онима с којима је морао да се носи и да свакодневно долази у контакт, није отишао у пензију. После ужасно лошег филма по истоименом стрипу о суперјунацима из викторијанског доба, „Лига изузетних џентлмена“, 2003. године, Конери је напустио глуму. Тада је свакако припадао изузетним џентлменима глуме, али лига му више није одговарала. Рекао је да оставља глуму не због својих година већ зато што сада (тада), што се, наравно, није променило ни данас, идиоти снимају филмове! И отишао. Заувек. Вероватно је један од малобројних глумаца који су могли да се похвале да их је публика прихватала и због изузетног глумачког капацитета, али и сексепила и у седмој деценији живота као и када су били у најбољим животним годинама. Конери је, рецимо, неколико пута током осамдесетих година био на врху листа најзаводљивијих мушкараца света. Тада је, иако већ добро зашао у седму деценију, заиграо поред младе Мишел Фајфер у шпијунском романтичном филму „Руска кућа“, који је одушевио љубитеље романтичних филмова. Никоме није засметало што је између партнера, њега и Мишел, било скоро тридесет година разлике. Напротив. Деловали су као савршени романтични пар и тај је филм управо зато остао у сећању обожавалаца романтичних остварења, али и њихових обожавалаца.

Седмоструки Бонд је, и поред инсистирања да никада не буде укалупљен у одређене ликове, остао упамћен за сва времена као смртоносно заводљиви шпијун Џејмс Бонд, који је у тим филмовима често морао да се носи и са женским противницима. И поред тога што је у то време сасвим озбиљно изјављивао да нема ништа против да понекад жену „пропусти кроз шаке“ (данас би га због такве изјаве дословно сахранили), обожаван је од милиона жена широм света. Био је и остао, најпре у њиховим срцима, оличење правог мушкарца. Он то и јесте био у свом животу. Одрастао је у највећем сиромаштву у бедном делу Единбурга, у радничкој породици у којој је већ са девет година морао да доприноси и да зарађује. Био је радник, бавио се различитим физичким пословима (чак је правио мртвачке сандуке!), потом морнар, фудбалер, а као бодибилдер је скренуо пажњу позоришног света и то на рачун своје, како рекоше, морнарске појаве јер је добио прилику да буде статиста – морнар у мјузиклу „Јужни Пацифик“. И тако је ушао у шоу-бизнис. Није отуда нимало чудно што је током живота и рада био спреман на све и способан за све. Најважнија и најтежа искушења, она која формирају карактер и обликују човека на прави начин, оштре му ивице, дају му снагу и самоувереност, он је прошао пре него што је ушао свет у коме владају најсуровија правила у бесомучном и непрестаном такмичењу и за најмању степеницу која води до врха.
Постао је сер! Шкот сер! С обе стране доделе те титуле, која је одлагана две године због његових изјава и „неприкладних“ политичких ставова, наравно, налазили су се и политички мотиви. Ко ће кога тим чином придобити за „своју ствар“. Иако је Конери остао љути Шкот, који је живот провео трудећи се да издејствује независност своје постојбине од енглеске круне, од те исте круне прихватио је племићку титулу коју је свакако заслужио. Из ове перспективе је победила уметност, односно његови учинак и таленат, вредни рад, посебност и значај, који се препознају у овој части круне. Како год, титула га није омела да као и пре њеног добијања отворено политички, реторички али и материјално помаже шкотску независност. Осим повремених значајних прилога годинама је сваког месеца одвајао пет хиљада фунти за независну Шкотску из које је деценијама раније отишао рекавши да ће јој се вратити тек када буде независна. То се, ето, није догодило. Током каријере је за „њихову ствар“ донирао милионе фунти. Од младости, из морнарских времена, као доказ љубави према Шкотској поносно носи тетоважу „Шкотска заувек“.

Одбио ролу Гандалфа и – пола милијарде долара

Конеријев рад је препознат и верификован и бројним наградама. Освојио је и Оскара, за епизоду у чувеном филмском римејку серије „Несаломиви“ (1987), у којој је „појео“ ол-стар екипу с Робертом до Ниром, Кевином Костнером и Ендијем Гарсијом на челу. Занимљиво је да је тада једини пут у каријери био номинован за ову награду и да ју је, ето, из прве добио. А за поменути ролу освојио је и Златни глобус. Додељен му је 1996. и почасни Златни глобус за његов минули рад. Када смо код признања, можда му је било најдраже што је у анкети острвске ТВ мреже „Скај“ у фебруару 2005. проглашен – за најбољег британског глумца свих времена! Био је изузетно цењен и у филмовима „Лов на црвени октобар“, „Марни“, „Име руже“, „Индијана Џонс и последњи поход“, „Замка“, „У потрази за Форестером“, „Горштак“, „Породични посао“, „Зардоз“, „Преступ“, „Човек који је желео да буде краљ“, „Далеки мост“, „Велика пљачка воза“… Уколико се рачунају и филмови у којима је само позајмљивао глас, његово име се појављује у 94 наслова снимљена у раздобљу од скоро шездесет година. У историју ће без сумње отићи и као глумац који је одбио ролу Гандалфа у суперкомерцијалном серијалу филмова „Господар прстенова“. Није желео да проведе годину и по дана на Новом Зеланду, а и није био љубитељ штива по коме су снимани ови филмови. Процена је да је одбијањем роле Гандалфа пропустио зараду од безмало пола милијарде долара!
Два пута се женио. Из првог брака има сина Џејсона, који је такође глумац.