Корона зид

Пред собом имамо низ крупних економских проблема који су само појачани и убрзани, а не изазвани пандемијом вируса корона

Таман када су и наше политичке елите усавршиле западне системе манипулације, догодила се епидемија вируса корона која је показала да нешто мора и да се оствари у реалним животима људи да би њима било боље. И показало се да медијска презентација успеха, историјски јединствених и луцидно непоновљивих, не решава ниједан проблем у стварности.

РЕЦЕСИЈА И ДУГОВИ На пољу економије догодило се баш оно што је било лако претпоставити да ће се догодити, а што је власт упорно негирала: рецесија, нагло повећање дуга (око 10 одсто), велики проблеми у буџету (дефицит од четири милијарде евра), пад страних инвестиција (скоро 30 одсто). Да се подсетимо, тврдње из власти биле су (увек су у томе предњачили, а и данас то чине, председник Александар Вучић, министар финансија Синиша Мали и председница владе Ана Брнабић) да ћемо имати привредни раст од око 1 одсто, да новца има довољно (па смо предизборно спискали 600 милиона евра, поделом по 100 евра сваком пунолетном), да ми простора за задуживање имамо, а пад страних инвестиција се није ни разматрао.
Добро. Имамо пред собом низ крупних економских проблема који су само појачани и убрзани, а не изазвани короном. И очигледно је да досадашњим начином вођења макроекономске политике они не само да не могу бити решени него ће се веома погоршати. И то с трајним и тешко поправљивим последицама за будуће генерације. Зато је важно да ово питање разумемо.
Не постоји могућност да не дође до новог значајног пада нивоа привредних активности. Или ћемо се на три недеље затворити у куће, или ће број оболелих бити тако велики да неће имати ко да ради. У другом случају ћемо уз економски пад имати (и већ имамо) значајан број непотребно умрлих. Одатле следи да држава мора, апсолутно мора, да новим финансијским инјекцијама помогне и привреди и становништву. Али сада то више није могуће на основу пословних кредита. И ту се мисао оних који управљају системом везује у чвор, и они постају посматрачи догађаја, опширно нам описујући стање које је свима јасно.

НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Финансијска помоћ задуживањем код банака (и других финансијских институција) увек значи да на камате од будуће добити све више одлази странцима. Посредни механизам су порези, акцизе и таксе преко којих се пуни буџет, а то су све захватања од дела добити која би иначе била искоришћена за развој.
Пошто тог простора више нема, сада је крајњи тренутак да се држава задужи код Народне банке Србије. Да, штампањем пара. Као што направљени буџетски дефицит од четири милијарде евра није изазвао инфлацију (иначе, за структуру привреде каква је наша, инфлација до десетак процената је добра, али то је сада нека друга тема), тако је неће изазвати ни задуживање код НБС за нових 400 милијарди динара. Разлика је у томе што се тај дуг према НБС прво одложи на тридесет година, а онда предвиди тако мала камата да за то време инфлација или поништи дуг (неке 2050. године) или га сведе на реално десетак процената стварне вредности.
Србија на тај начин решава плате људима који због епидемије не могу да раде, решава субвенционисање привреде, решава повећано инвестирање од стране државе због изостанка страних инвестиција. И тиме штити радна места и чува основе за будући развој.
Да ли би држава за расходе које има у динарима и иначе требало да користи зајам од НБС? Свакако. Да ли би значајан део инфраструктурних инвестиција и иначе требало финансирати на основу задуживања код НБС? Свакако. Али да се не бисмо препирали на начин који би све одвукао у политичка надгорњавања, ево, да све то оставимо по страни. Да сада, у изузетној ситуацији какву је наметнула корона, преокренемо начин мишљења и напустимо интересе страних финансијера у корист грађана Србије.
Досадашња макроекономска политика је пред зидом који је поставила корона. Бајке о расту од 6 одсто у наредној години ће се распршити убрзо. И онда остаје само једно питање – да ли ће се ићи главом кроз зид, или ће се употребити мердевине сопствене монетарне политике, како то раде све развијене државе. Одговор једнозначно мора бити у нашу корист.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *