ИЗЛОГ КЊИГЕ

Селимир Радуловић
О ДУКАТУ С ЛИКОМ СТАРЦА
Лагуна, Београд

Ову књигу, како вели аутор предговора протопрезвитер-ставрофор Владимир Вукашиновић, можемо убројати у скоро непостојећу групу српских, и не само српских, песама које говоре, односно певају о аутентичном хришћанском духовном, аскетском, искуству и из свог искуства. Овде, при томе, не губећи из вида да Радуловићеве песме овој групи не само да припадају него да је и граде. Чине постојећом. У њој се издвајају две фигуре: ученик и старац, који воде неку врсту боготражитељског, пастирског дијалога, у чијој позадини је кључна фигура Творца.
Читајући Радуловићеву духовну поезију, наставља аутор предговора, одједном нам је постало очигледно: он не само да не препевава древне и савремене отачнике и патерике, нити у своје стихове претаче сопствена искуства и импресије са светих места којима је ходочастио – него одлази корак даље од тога. Он од сопствене песме прави клијет, твори келију, а од збирке у којој их ниже какав тешко видљив али не и мање стварни манастир. Тако овај нови подвижнички простор, зато што је аутентичан и личан, плод искреног уверења и вапаја из дубине, постаје, уједно, и Гора Преображења Селимира Радуловића. Академик Матија Бећковић, такође, наводи да овај аутор у Библији налази одговоре на дилеме савременог човека и тек искрсла питања наших дана и да, својим песништвом, обеснажује мишљење да та књига није имала ону улогу коју је добила код других народа. Ако није, благодарећи овом песнику, има је сад, а сад је и најважније! Радуловићев песнички старац, предочава аутор поговора Никола Маринковић, сажима у себи смисао стараштва у једном песничком поступку који мноштво прототипских ликова апстрахује у њихов идеал или суштину. Глас старца у овим стиховима истовремено је и смисао старачког призива и његова вредност у свету. Насловни дукат са ликом старчевим попудбина је до царства небеског – монета Новог Јерусалима. Отуда, преводећи фигуре старца из патристичке, боготражитељске или мисионарске литературе у језик књижевности, Селимир Радуловић прати пут који је у литератури јасно зацртан још од Браће Карамазових Фјодора Михајловића Достојевског. Нешто из литерарне радионице великог руског писца присутно је и овде, и то не само назнакама полифоније, која, како је показао Михаил Бахтин, за свој идеални узор има многогласније Христове цркве. У својој дијалошкој форми, своди утиске аутор предговора, која је у овој песничкој књизи вероватно најразвијенија, Радуловић је могуће и најдаље од Хелдерлина или Рилкеа, као његових одабраних предака, али и прилично далеко од српских великана религиозне песничке речи. Јер, за разлику од песничког језика Миодрага Павловића или Ивана В. Лалића, језик Радуловићеве поезије, у далеком еху класицистичког ритма, не трага за модерном метафоризацијом или асоцијативним путањама које воде од библијских или архетипских мотива, већ тај језик активно користи. Тиме се ствара ефекат који је базиран на реактуелизовању једне од кључних особина поетике средњовековне књижевности, креирању засебног уметничког говора, у овом случају индивидуалног, чије устројство одговара тематици којом се бави.

Радован Бели Марковић
СТОЈНА ВЕТРЕЊАЧА
Српска књижевна задруга

Радован Бели Марковић, најособенији прозаист наших дана, саградио је нову књижевну грађевину – роман сложене структуре и слојевитих приповедања. Хроника његовог света јесте паралелна хроника Србије у којој писац загонета стварност и мит. По речима Р. Микића, очигледна је „потреба овог писца да језик својих приповедака и романа претвори у скуп ’језика’, да у њега укључи елементе из наше усмене, из средњовековне и, посебно из језика књижевности 18. и 19. века, не бежећи притом ни од дијалектизама…“

Џефри Берман
ТАКО ЈЕ ПИСАО ЈАЛОМ – УМЕТНОСТ ПИСАЊА ТЕРАПИЈСКИХ ПРИЧА
Психополис, Нови Сад

Јединствена и свеобухватна студија о Јаломовом психотерапијском и књижевном раду, о развоју и дометима два Јаломова идентитета и две његове каријере: као егзистенцијалног психотерапеута и као креативног приповедача. Јер, нико није боље писао о уметности психотерапије и психотерапији као уметности, и нико није тако спретно спојио ове две каријере као Ирвин Јалом. Будући да, како сам аутор каже, „припада оним читаоцима дела Ирвина Јалома којима одмах након прве странице постане савршено јасно да ће прочитати и све остале и послушати сваку његову реч“, Џефри Берман је одмах почео да му верује и то га не напушта већ много година.
Књига хронолошким редом доноси детаљне приказе Јаломових уџбеника, романа и психотерапијских прича – од уџбеника Теорија и пракса групне психотерапије, преко Егзистенцијалне психотерапије, Групне психотерапије болничких пацијената, затим књига Сваким даном све ближе, Крвник љубави, Кад је Ниче плакао, Лежање на каучу, Смисао живота, Чари психотерапије, Лечење Шопенхауером, Гледање у сунце, Проблем Спиноза, Један дан па све до документарног филма Лечење Јаломом из 2014. године и његове мемоарске књиге О себи из 2017. године, којом се опрашта од читалаца након списатељске каријере дуге пола века. Хронолошки приступ омогућио је Берману да прати како, када, где и зашто Јалом мења мишљење о одређеним стварима, да открије зашто је Јалом најутицајнији заговорник терапеутовог самооткривања пред пацијентима и клијентима и зашто његова дела цене и професионалци, који се баве менталним здрављем, али и обични читаоци.

Добрица Ћосић
ГРЕШНИК – ВРЕМЕ ЗЛА I
Лагуна, Београд

Трилогија „Време зла“ Добрице Ћосића износи друкчије промишљање преломних догађаја који су средином XX века довели до грађанског рата и рађања социјалистичке Југославије из пепела старог режима. Када је у сто хиљада примерака 1985. објављен њен први део „Грешник“, тадашња критика оценила га је као „антикомунистички памфлет“. Романима „Отпадник“ 1986. и „Верник“ 1990. наставља се Ћосићева сага породице Катић са историјским личностима онога времена и уз отворену ревизију службене историографије.
„Не оптуживати човека, не оправдавати човека! Сазнавати човека – страсно и разборито, на светлости и у тами, схватити му и реч и ћутање, дело и недело, у свему потражити праву побуду и стварни смисао… Испричати нову приповест о људској судбини у тој епоси, у времену између два светска рата, у времену зла. Црвеног Стаљиновог и сивомаслинастог, Хитлеровог. О савременим, у историји постављеним злим дусима ове епохе“, написао је Добрица Ћосић у белешкама за роман „Грешник“, фебруара 1981. године.
Главни јунак првог романа из трилогије Иван Катић „грешни“ је сапутник комуниста који доживљава животни суноврат јер им се 1936. замерио. Проглашен за буржуја и троцкисту, бива одбачен од „другова“ и после рата, када је доспео на робију, а на слободи долази у сукоб са породицом која се распада…
„Ово је роман о сукобу комунизма са фашизмом у људској кланици у којој су југословенска племена додала том манихејском сукобу двоструку димензију пароксизма: Србија је заглибила у тоталитаризам, осакаћена грађанским ратом који ће се по свој прилици поновити, не усуђујући се да се погледа у огледалу крвопролића прошлог рата и наступања комунизма“, пише Жорж Нива.

Епископ Јован Пурић
ВЕНАЦ ЖИВОТА
Catena Mundi, Београд

Књига је подељена у два дела, са јасним циљем да покаже да је богословље неодвојиво од начина живота, те зато аутор и започиње своју студију анализом Беседе на гори. У првом делу књиге налазе се научне студије о догматским и моралним категоријама, а затим су у другом делу донете беседе епископа Јована (Пурића) из периода архијерејског службовања у Нишу. Текстови који се налазе у овој књизи углавном су објављени први пут, а настају у дужем временском периоду. У другом делу књиге сакупљене су беседе са врло разноликим темама: Света литургија – Школа истинског образовања; Сви смо ми ученици, а једино је Христос учитељ, а затим нам аутор говори о Крсту, о светитељима и празницима (Богојављење, Педесетница, Преображење, Видовдан), о тајни очинства и синовства у Христу, о Цркви, о вери, о светости, о хришћанском животу, о саборности, и на крају о Царству Божијем… Књига епископа Јована (Пурића) указује на једини Пут (ка Царству Божијем), Истину (у вери) и Живот (непорочни) које нам је објавио Васкрсли Господ како би сви хришћани имали веру, наду и љубав у овом животу и на тај начин задобили Царство Небеско о коме нам пише, богословствује и проповеда аутор.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *