Изиграна племенита идеја

Државна станоградња за припаднике служби безбедности

Не престају реакције „оштећених“ припадника безбедносних служби због начина поделе скупих станова који се продају под изузетно повољним условима. Бирократски приступ том важном животном питању произвео је голему неправду

Додела станова припадницима снага безбедности (Војска Србије, МУП и БИА) по принципу „ко брже укуца податке и пошаље их на одређену електронску адресу, добиће стан, ма који био на листи стамбених интересената“, већ дуго у јавности изазива бурне реакције.

(НЕ)ПОВЛАШЋЕНА ЦЕНА Догодило се у Новом Саду да је девојка која је самица, по повлашћеној цени, откупила трособан стан, а да је петочлана породица која се за стан пријавила електронским путем неколико минута касније ‒ морала да се задовољи једнособним станом. Сви који су закаснили да се пријаве остали су негде у електронском „бубњу“ без утехе, али забринути да ли ће икада доћи до крова над главом. Незадовољници из редова припадника снага безбедности наводе да, ако неко и доспе у ситуацију да може да бира колики ће стан купити, уколико му се прописима то дозволи, онда би барем разлику у квадратним метрима између припадајућег и жељеног стана требало да плати по важећим тржишним условима. Пракса коју је озваничила Влада Републике Србије учинила је да некоме држава буде мајка, а некоме маћеха.
Према расположивим подацима, нигде у свету „брзи прсти“ нису пресудни квалификатив за добијање стана. Ово што се догађа у Србији прави је хазард, односно чудна лутрија у којој учествују и државни органи. Јер како другачије протумачити чињеницу да се један од стамбених интересената почетком минулог октобра пријавио за кров над главом у Београду чак 1.030 пута. Замислите само колико је рођака или пријатеља тај човек ангажовао да би „пробио“ електронски пут до стана. Па зар то није крунски доказ да је племенита идеја у потпуности обесмишљена. Многи који су наумили да се пријаве за стан жалили су се да дуго нису могли да се улогују на сајт који је примао пријаве, па су, и поред брзих прстију, тако барем за неко време (до идуће поделе) извисили за стан.

ТЕШКА НЕПРАВДА Иако су постојали јасни критеријуми ко из служби безбедности може до државног стана које је Влада Србије финансирала у Нишу и Врању и Новом Саду, они су (у првом кругу) на крају дељени по брзини, без рангирања, односно по редоследу пријаве која је пристигла на мејл. Док су многи полицајци негодовали, за премијерку Србије Ану Брнабић је то био најбољи и најтранспарентнији начин да се одреди ко ће добити стан, а новинаре је позвала да предложе бољи начин рангирања, писале су „Јужне вести“.
Неправда која се зове чудна подела државних станова траје већ месецима. Службеници у три државна подсистема (ВС, МУП и БИА), навикнути на ред и дисциплину, знајући шта може да се догоди ако се прерано огласе против неправде, гунђали су у кулоарима, тако да се нико није обратио јавности, а да ли су пресавили табак и интерно написали службену забелешку – није познато.
„Ми смо омогућили да млађи људи који су тек ступили у брак или имају једно дете могу да шире породице и нисмо хтели да их ограничимо добијањем мањег стана. То је била наша одлука иза које ја стојим, давали смо људима да се определе које станове желе. Отворили смо да се пријаве шаљу електронски да би могло да се исконтролише ко се када пријавио и да не би било никаквих махинација“, рекла је премијерка Брнабић у фебруару ове године током посете Топличком округу.
Изјавила је да је ово за њу најбоља варијанта и да није било фер да људи долазе и чекају у редовима, а ово је био најтранспарентнији начин.
„Поред тога да су се људи пријавили да су желели трособан стан, а није било више трособних станова, ја не знам за друге примедбе. Нити једну једину критику на саму процедуру доделе станова ја нисам видела. Ви ми слободно предложите ако имате неке паметније критеријуме, ми ћемо бити отворени за прву Б фазу да их применимо“, предложила је премијерка новинару.
Управо полицајци који су конкурисали за стан, како су рекли новинарима, не мисле да је то било транспарентно, јер је пре свега била важна брзина. Сами су читав систем назвали „брзи прсти“. Тако се догодило да они који раде тек неколико година дођу до стана, а они који су у служби и три деценије остану „кратких рукава“.
Занимљиво је да до сада, колико је познато, нигде није објављено да ли је спроведена макар једна контрола редоследа пријављивања, затим како се надгледа тај систем, ко је надлежан за утврђивање правилности одвијања конкурса путем интернета… Најважније питање свакако је оно да ли постоји „бочни“ електронски пут да се неко пријави, мимо утврђеног канала за аутоматско сачињавање листе стамбених интересената. Другим речима, може ли да се прескочи редослед пријављивања, а да то не сигнализира систем. Такође није познато да ли може неко да дође до државног стана, а да не припада ниједној од наведене три групације запослених.

ПРОМЕНА ПРОЦЕДУРЕ Као доказ да је електронски начин пријављивања за стан непознаница и за део стручњака у области информатичких технологија, може да послужи пракса у најразвијенијим земљама света. Наиме, да постоје чврсте гаранције у правилности поступка и тачности података, ваљда би у тим државама за избор народних представника у парламенту или председника државе, уз класично заокруживање гласачких листића, могло да се гласа и електронским путем. Колико би се тиме поједноставио систем бројања гласова и уштедело труда и времена, може само да се замисли.
У актуелно време охрабрује изјава председника Србије Александра Вучића да треба преиспитати и исправити садашњи систем поделе по редоследу пријављивања електронским путем. Судећи по томе, поступак конкурисања за станове за припаднике војске, полиције и служби безбедности биће и промењен.
Да ће се предузети и конкретни кораци у измени процедуре рангирања потврдио је и Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, једног од седам градова у нашој земљи у којима је у току изградња укупно 7.900 станова за припаднике безбедносних служби и њихове пензионисане колеге.
„Мењаће се процедура подношења конкурсне документације. О томе ћемо разговарати у блиској будућности. Важно је истаћи да је председник Вучић најавио још већу стамбену подршку, пре свега за Београд и Нови Сад, у смислу изградње још већег броја тих станова, јер је интересовање за њих огромно“, изјавио је Вучевић „Новостима“.
Формирање ранг-листе на основу редоследа пристиглих пријава електронским путем требало је да онемогући манипулације, намештања и дуг рад конкурсних комисија, али није дало очекиване резултате. Остали су без стана они који баш најбоље не баратају интернетом, а према свим критеријумима би требало да се уселе у новоизграђене станове, а службеници који су се тек запослили, због вештог баратања рачунаром и познавањем информационих технологија, ускочили су у велике станове, купивши их по веома повољним условима.
Уместо бодовања, какво се иначе примењује када се грађани пријављују за јефтине станове, припадници служби безбедности добијали су их по систему који пореде са играма на срећу – ко се први пријави. Такав систем, према схватању једног војног пензионера који није желео да му се спомене име, личи на вашарски начин лутрије у којем се станови деле као какви безвредни предмети од пластике.
Могући лек би свакако био када би надлежни државни органи поништили актуелне конкурсе за доделу станова у Београду, Новом Саду, Нишу, Краљеву, Крагујевцу, Врању и Сремској Митровици, и кренули путем бодовања.
Како смо сазнали из добро обавештених кругова, текући конкурси по свој прилици неће бити поништени, а нови начин рангирања могао би да се примени тек у наредном кругу стамбене изградње, што ће се, вероватно, догодити за две-три године.
Нови комфорни станови су подељени, или ће то ускоро бити учињено, а врх државе, по свему судећи, није сигуран да ли је тај систем био грешка или добар потез.
Уколико се не установи грешка, неће бити ни одговорности.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *