ИМПЕРИЈА ПРОТИВ ТРАМПА

Америчка изборна драма/комедија из британског угла

Читава планета је протеклих недеља посматрала изборни процес у земљи која је у име борбе за демократске принципе и људска права бомбардовала тридесетак држава света. Када се све то посматра из перспективе друге једне земље која се исто тако својски труди да светом шири демократију, једнакост, разумевање и љубав, онда је спектакл сасвим употпуњен. Фали само Нерон с харфом

Британију и Америку везују историја, култура и, што је важно за нашу данашњу тему, језик. Британци и Мађари су, каже статистика Европске уније, народи који најмање говоре стране језике. Мање од 40 посто Британаца говори неки инострани језик. Али за разлику од Мађара који својим језиком могу да добаце до Бечеја, Кикинде и Темишвара, Британци путују широм света и стижу до рођака у Јужној Африци, Аустралији и Новом Зеланду, Канади и… Америци. Исто тако, наравно, и Америка стиже у Британију на крилима тог истог заједничког језика. Амерички филмови, музика, књижевност, па и медији стижу на Острво без превода, што ће рећи без куцања на врата и без пардона, као комшија у белој поткошуљи и с великим стомаком кад му затреба коцка шећера или мало кафе за изненадне госте.
Британија излази из Европске уније и окреће се савезницима преко океана. Империја која се ширила морем имала је поседе у прекоморским територијама и сада се нада обнови свих односа који су због чланства у ЕУ дуго били запостављени. Највећи могући пословни партнер су наравно Сједињене Државе, највеће и најближе тржиште и близак геополитички партнер.

[restrict]

КРАЉЕВСТВО ЈЕ УЈЕДИЊЕНО Британски телевизија, радио, штампа и интернет, из горенаведених разлога, углавном одражавају ставове од преко велике баре. Избори се, како видимо, завршавају тесном победом Џоа Бајдена. Мала разлика у броју гласова два кандидата је одраз подељености Америке. Да ли то онда значи да ће и Британци бити исто тако подељени као и рођаци с оне стране баре? Не, не значи.
Зашто неко гласа за Трампа, то остављамо америчким социолозима, психолозима, психијатрима, политиколозима и уопште, научницима, да објасне. Сви други, колико видимо, навијају против Доналда зато што им тако налажу медији, саветују фејсбук, гугл и твитер. Па се тако испоставља да и овде у Британији тешко да постоји у јавном домену и једна једина особа која подржава било шта или кога ко има везе с Доналдом, 45. председником Америке.
Ево у каквом су расположењу овдашњи медији дочекали изборе.
На дан гласања Гардијан нас обавештава да Аксиос цитира три анонимна извора који, упућени у председникове приватне коментаре, кажу да ће, уколико буде изгледало да води, прогласити победу у уторак увече. Аксиос? Анонимни извори тврде? Па то ни у чубурским кафанама не пролази.
И тако сви углас све ове четири године Трамповог председниковања: Би-Би-Си, Индипендент, Дејли телеграф, Сан, Дејли мирор, Скај њуз, Си-Ен-Ен (америчка медијска компанија која се у Британији гледа као домаћа).
Ваш дописник слуша редовно јутарњи радио-програм „Тудеј“ на четвртом програму Би-Би-Сија. То је вероватно најважнија и најутицајнија информативна емисија у којој гостују буквално сви, од премијера до голмана Манчестера који је у недељу примио смешан гол. Једино краљица није никада интервјуисана у овој емисији. Или бар није у последњих пола века. За ових Трампових година су тек неколико пута довели некога из његовог табора да позитивно говори о председнику. За то време би се новинари у студију томе страшно чудили. Када се такви интервјуи ставе у контекст опште, некритичке антитрамповске хистерије, закључак просечног слушаоца може да буде само један, онај жељени и политички коректни: наранџасти Доналд је расиста, женомрзац, насилник, простак, глупак, хомофоб, мрзи транссексуалце, покрете Антифа и Black Lives Matter… Укратко – ужас од човека.
Британски медији су у потпуности преузели ову антитрамповску матрицу. Не смемо још заборавити да постоје озбиљне индиције да је чувени руски досије (Russia Gate dossier), чија је улога била да сруши председника, сачинио нико други до бивши британски шпијун Кристофер Стил у сарадњи са, након тога, отрованим а потом и сасвим ишчезлим колегом Сергејем Скрипаљом. Изгледа, дакле, да Британија има озбиљне стратешке геополитичке разлоге да не воли Трампа, а да воли Хилари Клинтон, Обаму, Џоа Бајдена…

СТАЉИНОВА ЛОГИКА Статистика угледног америчког испитивача јавног мњења Едисона нам сада, међутим, показује да је Трамп на овим изборима добио више гласова него пре четири године од ових категорија грађана: беле жене, црни људи, црне жене, латино мушкарци, латино жене и остали. Једини проценат који се смањио у овом периоду је број гласова белих мушкараца. Да се подсетимо, већ годинама сви медији на Острву говоре унисоно, у сав глас о Трампу као расисти, женомрсцу и човеку који промовише бели супрематизам. Гласачи се, изгледа, не слажу.
Но зар ћемо се сада бавити таквим ситницама као што је мишљење грађана. Чувени совјетски експерт за демократију и људска права Јосиф Висарионович Стаљин је својевремено то лепо објаснио приметивши да није уопште битно ко и како гласа већ ко броји гласове.
Ко је дакле бројао гласове у тих 6-7 спорних држава?
Гардијан се и овде истакао. Рано ујутру 3. новембра објавио је велики наслов на насловној страни: „Трамп износи неосноване тврдње и лажно проглашава победу упркос томе да нема јасних резултата“. Дакле, Гардијан зна да су тврдње неосноване и да он лажно најављује победу. Скај њуз доноси исти такав наслов.
Трамп каже да је покраден. Би-Би-Си нас одмах извештава (са индигнацијом) да је председник то изјавио, али да он нема доказе за тако нешто. „Али он нема доказе“, виче главни политички коментатор Ендру Нил и само што не искочи из екрана. Нил зна, и Би-Би-Си зна да Трамп нема доказа, јел’? Занимљиво. Исти ти новинари за бомбардовања (Југославија, Авганистан, Ирак, Либија…) не траже никакве доказе, колико се сећамо, зашто је сада другачије?
Исти се тај јавни сервис оглашава о питању тврдње да се у Мичигену, преко ноћи, ниоткуда појавило неких 130.000 гласова за Бајдена. „То је грешка у укуцавању података“, спремно објашњавају. Њихов Fact Check Team је установио да су тврдње Трамповог штаба неосноване. Би-Би-Си проверава тврдње једног од два кандидата? Усред председничке трке? У страној држави? О томе да се слична грешка догодила и у суседној држави Висконсин и не спомињу. То би већ захтевало одређени ниво самосталног одлучивања и критичког размишљања. Јок, правимо се да ништа није било – заборавиће читаоци кад их сутра затрпамо бројем заражених од короне.
Скај њуз, Мирор, Гардијан… сви исто то. А ми, ваљда, треба да се правимо да су сви они независни новинари који су до овог (било ког) закључка дошли самостално. Или то, или сви добијају исту информацију (исте и речи и изразе користе) из истог извора. Једно од та два, нема трећег.
Онда нам, преко Стеновитих планина, прерија и Атлантског океана, стижу дигитални импулси из хистерично антитрамповске Силицијумске долине. Фејсбук скида чланке против Бајдена, Твитер цензурише Трампове твитове, Гугл логаритмује резултате тако да када у претраживач укуцате „USA president“ прва четири наслова садрже име Бајден у наслову (6. новембра, пре Бајденове суботње најаве).

У таквој поплави пропагандних излива човек онда нађе уточиште на неком малом, приватном сајту где усамљени блогер наглас размишља и пише. Поштен човек, рекло би се да не ради ни за ЦИА, ни за МИ6, ни за фармацеутску, војну, банкарску или нафтну индустрију, издржава се од донација читалаца. Написао добар чланак, занимљив угао, дошао до занимљивих закључака. Да видимо сад коментаре испод… катастрофа. Све потпуно загађено очигледним ботовима који сајт никада до тог дана нису ни посетили (чудна имена и надимци, граматика, речник…) и који вичу на сав глас да је све лаж и да ће Бајден помирити Америку и победити корону. Идемо даље.
Британија је тако најзад успела (тако се бар чини 9. новембра) да се отараси неугодног Трампа и његове конзервативне, антиглобалистичке политике. Медији са обе стране океана блистају од среће. Нису још схватили колико су стубаца дневно посвећивали пљувању Трампа и руском мешању у америчке демократске процесе. Шта ће сад писати? Афирмативни текстови не изазивају ни изблиза толико пажње колико хистерија, трачеви, полуистине, шпекулације и малверзације. Чисте лажи су исто тако доста читане и лепо пролазе.
Бајден побеђује и Руса (дакле) нигде нема на видику, ни Кинеза, ни Иранаца. Победила је демократија.
Ево ударног наслова у Гардијану (субота, 7. новембар): „Демократија функционише, каже Бајден“. „Трампов испад изазван страхом да ће завршити у затвору“, и „Достојанствено и елегантно – Ево писама које су претходни председници оставили својим наследницима док се Трамп још жали и бави теоријама завере“ (Дејли мирор). „И твој глас ће важити, каже Бајден“ (Телеграф). „Трампокалипса сада“ (парафраза наслова чувеног Кополиног филма Apocalypse Now, Дејли мејл). И тако унедоглед. На основу свега виђеног, сасвим предвидљиво и у складу с реакцијама у Америци.
Победника су објавили Си-Ен-Ен и Ем-Ес-Ен-Би-Си, Би-Би-Си пренео. Сасвим примерено, они су и били главне полуге Бајденове председничке кампање. Зашто чекати да такве одлуке потврди нека званична судска инстанца дотичне земље, кад то лепо може да уради уредник вечерњег програма.
Борис Џонсон је одмах честитао Бајдену. Урадио је то и вођа опозиције, лабуриста Кир Стармер, који је похвалио новог председника речима да је показао „пристојност, интегритет, самилост и снагу“. Сами по себи, ово су протоколарни поступци и речи, али у контексту апсолутне демонизације претходног председника имају сабласан призвук. Points of View (Гледишта) је ТВ емисија на програму недељом пред ручак, где се читају пристигли коментари гледалаца. „Отишао сам на спавање били су на ТВ амерички избори. Устао сам избори, по подне избори… докле више?“ Други каже „па ми смо преко ноћи постали део Америке!“ Трећи додаје „толико се важних ствари догађа у свету и у нашој земљи а ви само о тим изборима!“ И најзад се чује и гледалац који примећује да му није јасно чему опсесија Трампом свих ових година!
Тако је то на острву које северноатлантске морске струје носе све даље и даље од европског континента.
Само Нерон с харфом фали. Легенда каже да је запалио Рим како би стекао инспирацију за своју поезију и музику. Америка и Британија за Трамповог мандата нису ниједном отворено војно интервенисали улазећи у сукоб ширих размера. Шта сад? Венецуела, Сирија, Иран, Кореја, Кина? Назад на Балкан, у Ирак?
Пажљиво ћемо пратити развој ситуације да видимо какав је то задатак добио Џо и да ли ће га послужити инспирација. Харфа ће се већ наћи, са свих 47 струна.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *