Холивуд мора да се промени да би остао исти

Оскари 2021. и пандемија

Наводно нови Холивуд, који се помаља иза тешке завесе коју је у све сфере живота, па и забавне, спустила пандемија, биће представљен, заправо имаће први судар с новом стварношћу већ на предстојећој додели Оскара, ако је уопште буде

И даље се као најзначајнија филмска награда у току једне године сматра она коју додељује америчка Академија за филмску уметност и науку. Популарни Оскар. Иако је последњих година, па и деценија, заједно с филмовима његова вредност значајно девалвирана, он је ипак остао као врхунско признање. Његово освајање значи и у финансијском и уметничком смислу. Доприноси и угледу лауреата мада им често не обезбеђује миран и на било који начин сигуран наставак каријере. С мноштвом правила која су пратила прво избор номинованих, па онда и добитника, подразумеван је и термин за његову доделу. Њим се истовремено и завршавала и почињала нова пословна година. Отуд Оскари у јануару или фебруару. Зато и правило које је попут неке библијске наредбе стриктно поштовано да за Оскара конкуришу само филмови који су претходне године виђени у америчким биоскопима. Пословна година је тако завршавана помпезним вишечасовним, широм света путем телевизије емитованим церемонијалом испред живе публике састављене од звезда и звездица филмског шоу-бизниса. Ни године током Другог светског рата нису пореметиле овај фестивал таштине. Оскари су додељивани у мору шљокица и раскошне одежде филмских богова и док је свет буквално горео у најгрознијем од бескрајних грозних светских ратова. Међутим, корона је успела да и то промени. Изгледа да је она прихваћена (наметнута) као најгрознија несрећа људска до сада.

Преседани за спас Холивуда

Зато је у овом тренутку и даље неизвесно да ли ће и ако хоће када и у каквој форми бити одржана церемонија доделе Оскара. Најпроблематичније осим, наравно, и даљег незаустављивог ширења заразе ковида 19 је то што је немогуће испоштовати правило да је филм морао да буде у биоскопима, јер месецима биоскопи широм света, а самим тим и амерички који се у овом случају једино рачунају, нису радили. Отуд бројни озбиљни наслови који су претендовали да буду умешани барем у номинације за Оскара нису могли да испуне услов да су бар неко време били на располагању биоскопске публике. И поред изричитог правила које је уведено пре двадесетак година, а које из конкуренције избацује филмове приказиване преко интернета, ове године управо то би могло да се деси, као и да буде уведено као могућност и за наредне године. У тренутку настанка овог текста још нису биле објављене номинације, али су била обзнањена предвиђања. По њима у категорији за најбољи филм су се нашла чак три „Нетфликсова“ остварења, што је прилично у нескладу с досадашњим правилима и ако се предвиђања обистине па се тако нешто и деси, то би могло да има последице на више места. Слично као и с филмским фестивалима који су дуго игнорисали постојање „Нетфликса“ и осталих стриминг компанија које се баве и дистрибуцијом и производњом филмова, а онда су пристали да их убацују у своје програме, па чак и да их уврсте у оне који конкуришу за награде, тако ће највероватније и Оскари од ове године постати доступни и „Нетфликсовим“ филмовима. Пандемија је затворила биоскопе широм света чиме је обесмишљен део, по многима суштинског значаја, шоу-бизниса. Сви филмски фестивали који су своје уобичајене термине имали у периоду од када је корона завладала светом или су прескочили ову годину или су покушали са онлајн-издањем, па чак и са лиферовањем филмова путем стриминга ограниченог трајања. У сваком случају, биле су то још патетичније замене за дојучерашњу стварност од оних на спортским стадионима где су празне трибине употпуњавале апокалиптични амбијент спортских приредби.
Да ли ће и Оскари доживети сличну судбину још је неизвесно. Недавно је померен датум доделе ове награде и тренутно је у игри 25. април, када би ТВ мрежа „Еј-Би-Си“ требало да уживо емитује и ту, коначно, најновију церемонију доделе Оскара пред, као и до сада, живом публиком. За сада остаје 13. јануар као уобичајени датум за обзнану номинованих у свим категоријама. Међутим, тај део оскаровских игара за масе ће бити доступан путем стриминг преузимања, а не као до сада као уводни део церемонијала који претходи главном. Нема сумње да ће и у случају Оскара интернет одрадити главни део посла, можда и цели. Мада, мало је вероватно да ће тим путем допрети до уобичајених милијарду људи који су путем малих екрана сваке године пратили овај шоу. Тако да је и ту присутна сасвим извесна штета за ионако протеклих месеци изузетно озбиљно оштећени целокупни приказивачко-продукциони систем холивудске индустрије забаве. Штете се мере милијардама долара и то највише такозване пропуштене, а планиране и реално очекиване зараде. С друге стране, учинивши из нужде преседански уступак филмовима из тзв. видео на захтев стриминг понуде, дакле омогућавањем да и таква остварења, уколико су била планирана за биоскопе, испуне неопходне услове да буду увршћена у конкуренцију за неки од Оскара, они су неминовно трајно отворили врата најпре „Нетфликсу“ – који је главни конкурент великим холивудским студијима и то не само по брзини рада, значајно квалитетној понуди и широким слојевима конзумерске масе што преферира да филмове гледа код куће и плаћа их далеко јефтиније него да одлази у биоскопе – а од овог гиганта независне филмске продукције стварају престижног тркача на дуге стазе који ће врло брзо преузети примат од пет великих холивудских студија којима је, уосталом, одавно отео све квалитетне ауторе и протагонисте. Скорсезе и његов гангстерски спектакл „Ирац“ најбољи су доказ за то и мора бити за холивудски естаблишмент хорор најава за по њих девастирајуће време које им долази и с њим сасвим нова правила игре. Јер није само „Нетфликс“ у питању већ још неколико такође продукционо моћних онлајн-компанија. Занимљиво је да им се придружио и новоосновани „Дизнијев“ сличан сервис који је самим својим постојањем потврдио очигледну промену у приступу производње и, посебно, дистрибуције филмова. Ипак, биоскопи, као део индустрије у који су уложене милијарде долара, још нису превазиђени. Уколико корона дозволи, они ће се врло брзо после тога реактивирати.

Најбољи филмови године

Што се тиче филмова који се „виде“ као највероватнији избор за номинације у оквиру најпрестижнијег одељка – најбољег филма године – најчешће се помиње драма „Земља номада“, тзв. „филм на путовању“ који је најпре скоро потпуно женски, а потом и наводно моћни демонстратор живота у савременој Америци. Хваљен па и награђиван на горе спомињаним овогодишњим онлајн-фестивалима овај филм би по прогнозама могао врло лако да постане остварење године. „Нетфликс“ је после Скорсезеа у своје редове привукао и славног Дејвида Финчера, чији је нови филм „Манк“ у самом врху прогнозе за макар добијање номинације за Оскара за најбољи филм године. Овај је Финчеров рад из историје Холивуда постао важан јер се бави откривањем свега што је стајало иза стварања по многима најбољег филма свих времена „Грађанина Кејна“ Орсона Велса, а кроз бизарну причу лика из наслова, сценаристе култног филма Хермана Џеј Манкијевича. Ту је и други „Нетфликсов“ уплив у докудрамски жанр, „Суђење чикашкој седморци“, који се бави шездесетим годинама америчке историје и у то време изузетно интригантном суђењу активистима који су позивали на бојкотовање рата у Вијетнаму, а власт их је оптужила за изазивање насиља на демократској конвенцији 1968. године у Чикагу. У најозбиљније кандидате за номинацију у категорији најбољег филма године помињани су чак и „Тенет“ (!?), „Борат 2“ и „кримић“ Џорџа Клунија „Поноћно небо“, што је такође „Нетфликсов“ филм. Али у игри су и остварења из продукције стриминг и осталих интернет произвођача филмске забаве, као што су „Амазон“ или „Хулу“. Продукција је потпуно разуђена, допире до свих ма колико до јуче малих и чинило се неважних кутака филмске продукције нивелишући моћ и статус и студија и њихових звезда. Корона је само интензивирала и убрзала овај процес који би свакако у неком будућем не тако далеком времену учинио исто што је корона урадила за само неколико месеци. Холивуд после ње, после ове године, после закључавања, изолације, страха, параноје, после времена када је стварност више личила на филм него на стварност коју смо познавали, више никада неће бити исти. Можда га, заправо, оваквог какав је био доскора више никада и неће бити?