ВИШЕ ОД ИГРЕ

ПРЕДСЕДНИЧКИ ИЗБОРИ У САД

Предстојећи председнички избори у САД могли би да постану преломна тачка досадашњег тока историје најмоћније државе света. У дану одлуке, 3. новембра, излиће се наталожена напетост између онтолошки два различита погледа на идеју о „америчком начину живота“, с реалном опасношћу да америчко друштво, али и планету у целости, уведе у ново доба нестабилности и кризе

Од победе Доналда Трампа на председничким изборима 2016. отпочела је његова најављивана борба против „мочваре“, како је илустративно називао систем америчке администрације, успостављен почетком 90-их година прошлог века. У протекле четири године борбе за реструктурирање америчког друштва у целости стало је неколико афера, један импичмент, несвакидашња спољна политика и оштро поларизовање унутрашњих социјалних прилика, с врло скромним или изузетним резултатима, у зависности са ког гледишта се посматра актуелна Трампова ера.
Уколико је мерило одржавање Сједињених Америчких Држава на позицији број један, као неприкосновеног глобалног хегемона, онда је врло упитно да ли Трамп може добити прелазну оцену. Својим спољнополитичким поступцима успео је да пољуља готово све ослонце светског преимућства, почевши од односа према Немачкој, преко НАТО-а, до губљења утицаја на унутрашње прилике на простору Блиског истока, пре свега у Сирији, Ираку и Авганистану. С друге стране, уколико се као мерна јединица узима дисконтинуитет с претходним председничким администрацијама, Трамп је несумњиво променио схватање улоге америчког председника као представника једне шаблонске и мапиране политике. Почевши од енормне експлоатације друштвених мрежа као канала комуникације (на шта је у извесној мери био и приморан мање или више отвореним непријатељством већине медија главног тока), па до односа према дубоко укорењеној идеји интервенционизма, политичком вештином или игром случаја, успео је да избегне већ виђене војне интервенције против Венецуеле и Ирана.

[restrict]

КАМПАЊА ДУГОГ ТРАЈАЊА Имајући у виду амбијент у којем је Доналд Трамп обављао функцију председника, може се рећи да његова кампања за други мандат траје од уласка у Овални кабинет. С тим што је његова оштрица, по инерцији, била у почетку усмерена на Хилари Клинтон, а временом се окретала ка садашњем ривалу, ведети демократске странке и ветерану америчке политике Џозефу Бајдену. Тако је Трамп озбиљно дискредитовао Бајдена, односно његовог сина Хантера, крајем прошле године, када је објављено да је Хантер учествовао у коруптивним радњама док је био део одбора директора нафтне компаније „Буризма холдинг“, која је у свом портфолију држала значајан део нафтних бушотина у Украјини. Као одговор на овај Трампов потез, убрзо је уследио покушај опозива који је предводила узданица демократа у Сенату Ненси Пелоси. Наведени догађаји били су само увертира у оно што је уследило, јер се ниво конфронтације временом подизао, да би кулминирао у актуелној председничкој кампањи.
У дебати која је за сада обележила кампању, очигледно играјући на карту Бајденове упитне способности да самостално и при пуној свести обавља дужност председника, Трампов тим је непосредно пре почетка захтевао да се провери да ли Бајден има „бубицу“, односно да ли Бајден заиста сам учествује у директном ораторном сучељавању. Овај потез је само наставак главног правца напада који Трамп усмерава према Бајдену, с обзиром на то да његов тим обилато користи Бајденове испаде. Још од тренутка када је Бајден у победничком говору, након унутарстраначких избора, помешао своју жену и сестру, кампања за председничке изборе је претворена у „кампању дементности“, како ју је крстио „Политико“.
Америчка такозвана „мим-сцена“ већ врви од Бајденових изјава типа: „сиромашна деца су сјајна и исто тако талентована као бела деца“ и његових урнебесних говора као што је био онај из 2017. године поред базена у Делаверу, када је присутнима појаснио да обожава када га „деца додирују по длакама на ногама, јер тада његове длаке постану коврџаве“. Чак и у току саме дебате Бајден је неколико пута демонстрирао да су његових 78 година ипак оставиле трага на когнитивне способности, када је у неколико наврата мешао бројеве двеста хиљада и двеста милиона, у покушају да Трампу дочара број жртава од „короне“.
Доводећи у питање Бајденово ментално здравље, Трамп је изјавио: „Уколико Бајден буде изабран за председника, ставиће га у кућу, а други људи ће владати земљом“, док је Шон Ханити, амерички новинар и водитељ радио-емисије на „Фокс њузу“, једном приликом истакао да је „легитимно питање да ли бивши потпредседник има издржљивост и снагу, менталну оштрину и фокус потребан да би служио у најтежем послу на свету“ и да се „без сумње, Бајден мучи“. С друге стране, у покушају да одговори на Трампову најјачу предизборну карту, ни Бајденов тим не заостаје у оптужбама на рачун Трампових година, пошто је само четири године млађи од Бајдена. Њихови адути, иако скромни, крију се и у Трамповим наступима и честом мешању појмова и имена, као што је био случај када је израелског премијера Бењамина Нетанијахуа назвао Бетанјаху. С тим у вези не треба изгубити из вида да је још 2019. године, у склопу операције узвраћања ударца Трамповим напорима да се дискредитује Хантер Бајден, током поступка импичмента више од 700 психијатара поднело иницијативу да се испита Трампово ментално здравље.

БАЈДЕНОВИ АДУТИ Бајден пак, иако суочен с озбиљним и кредибилним оптужбама на рачун свог менталног здравља, по свему судећи води изузетно успешну кампању, користећи унутрашње проблеме с којима се суочава америчко друштво, пре свега епидемију вируса корона, али и епидемију насилних демонстрација које су запљуснуле америчке градове након убиства Џорџа Флојда. Управо на том плану Бајден тражи своју шансу, играјући на карту пословичне демократичности и тему људских права и заштите црначке мањине, уоквирене у покрет „Black lives mather“ („Црни животи су важни“). Са својих 13 посто учешћа у америчкој популацији, црначка мањина може бити пресудан фактор у „стављању тачке на Трампову администрацију“, како се запажа у анализи „Шродера“, британске мултинационалне компаније за инвестирање. На основу историјских образаца гласања, већа излазност гласача црнаца – заједно са хиспаноамеричким и азијским гласачима – помогла би Бајдену. Посебно су црни гласачи историјски фаворизовали Демократску странку. У 2016. години девет од десет гласова црнаца припало је Клинтоновој, а један Трампу.
Упоредо с фактором БЛМ, Бајден оптужује Трампа за расизам, па је тако у дебати изјавио: „Ово је председник који је све искористио као ’псећи звиждук’ како би покушао да створи расистичку мржњу и расистичку поделу.“ С тим у вези посебно је апострофирао Трампову подршку милитантним групама попут фамозне организације „Proud Boys“ („Поносни момци“). Реч је о досад непознатој групацији, која је своју популарност стекла управо захваљујући покрету БЛМ. У јеку насилних демонстрација ова организација често се супротстављала нападима на приватну својину широм америчких градова, што је било довољно да добију стигму расиста. На ове оптужбе Трамп је одговорио да „Поносни момци“ треба да се „повуку и буду у приправности“, али и да „неко мора да уради нешто са левичарима и Антифа покретом“. Да Трамп БЛМ посматра као продужену руку Бајденове групе говори и чињеница да је амерички председник у протеклих неколико месеци претио да ће у све градове у којима владају демократски гувернери, а у којима бесне „анархија и хаос“, увести националну гарду да заведу ред и закон.

АНКЕТЕ И МОДЕЛИ Када се све то сабере, може се добити крхка контура резултата Трампових изгледа да још једном седне у Овални кабинет, а која помешана са фактором очигледно неизбежне финансијске кризе озбиљно доводи у питање Трампов други мандат. Томе у прилог сведоче многа релевантна истраживања јавног мњења, као и све популарнији математички модели предвиђања резултата избора. Тако угледни британски часопис „Њу стејтсмен“ прогнозира да Бајден има 87,9 одсто шанси да се усели у Белу кућу, односно предвиђа да ће Бајден добити 341 електорских гласова, што је за 71 глас више од броја који обезбеђује победу. Занимљиво је, судећи по овој пројекцији, да би Трамп могао да изгуби у неколико савезних држава у којима је 2016. године однео победу, пре свега у Аризони, Флориди, Џорџији, Северној Каролини и Пенсилванији, док је апсолутно неизвесна ситуација у Тексасу, Ајови и Охају. Не треба изгубити из вида да је реч о такозваним „swing“ државама, тј. о државама које су на свим досадашњим изборима односиле превагу на коначном изборном тасу.
Једно од занимљивијих предвиђања резултата избора јесте и оно професора историје Алена Лихтмана, који је од 1984. био непогрешив у својим проценама. Лихтман је први пут развио систем „13 кључева“ у сарадњи с Владимиром Кеилис-Бороком, оснивачем Међународног института за теорију предвиђања земљотреса и математичку геофизику, као метод предвиђања резултата председничких избора. Овај метод користи 13 друштвених појава, као што су међувремени избори, непостојање треће странке, краткорочно и дугорочно стање економије, унутрашња и спољна политика итд. Када је реч о предстојећим изборима Лихтманове „кључеве“ држи Бајден, с обзиром на то да 7 од 13 показатеља није на страни актуелног председника.
У сваком случају, избори за америчког председника 2020. године биће једни од најнеизвеснијих у политичкој историји те земље, а њихове последице неће осетити само Велико острво, већ и глобално село. Имајући у виду свеукупну досадашњу политичку културу Доналда Трампа, не би било изненађујуће да у случају пораза он резултате избора и не призна. А то би онда био окидач за незамисливо и оно што је руски професор Игор Панарин још 1998. године насловио као „Распад Сједињених Америчких Држава“.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *