Веза је есхатолошка

СРБИ И ЈЕВРЕЈИ: ПОДСЕТНИК НА ИСТОРИЈАТ ЈЕДНЕ ЉУБАВИ (3)

С коликим чуђењем би данас, да су живи, новинар и историчар Јаша Алмули или Енрико Јосиф, композитор „Смрти Стефана Дечанског“, дочекали вест да Израел признаје лажну државу косметских Арбанаса

Андрија Гамс, познати српски и јеврејски научник, у својој књизи „Трагање за Богом / Трагичан историјски пут јеврејства“, каже: „Мора се нагласити да су стрељања Јевреја у Србији вршили искључиво Немци, логором на Сајмишту управљали су Немци и ликвидацију нејачи у логору су такође вршили Немци. Планове за све ово такође су правили Немци, Недићева ’Српска стража’ и љотићевци служили су само као помоћници у томе (уручење позива, достава о Јеврејима и слично).“

НЕ ПОЈЕДИНАЧАН ЧИН ВЕћ ДЕЛО ЗАЈЕДНИЦЕ Историчар Милан Ристовић у књизи „У потрази за уточиштем / Југословенски Јевреји у бекству од Холокауста 1941–1945“: „Док је у НДХ усташка власт сама покренула и водила ту операцију (убијања Јевреја, нап. В. Д.), у Србији је она била у надлежности немачких окупационих власти.“ Иако су Немци 22. децембра 1941. прописали смртну казну за све Србе који скривају Јевреје, таквих случајева је било, и то не мало. Исак Алкалај, врховни рабин Југославије, писао је краљевској Влади у Лондону да ако „Јевреји још уопште могу некако да живе, ако се то зове живот, имају да захвале својим суграђанима нејеврејима који гледају да им на било који начин помогну и олакшају њихову тешку судбину“.
Др Лавослав Глезингер писао је 2. новембра 1945. године да су „у Србији скривали сељаци не само жидовску дјецу него и одрасле особе у својим домовима сада с већим, сада с мањим успјехом, али добра воља народа да спаси жртве прогона била је очигледна“.
Милан Ристовић указује на то да скривање Јевреја у Србији није био само појединачни чин него дело заједнице, јер је такво скривање подразумевало читаву групу „завереника“, који су скупа ризиковали животе да би помогли прогоњенима. Ристовић вели: „Помоћ је пружана пријатељима, члановима њихових породица, али у највећем броју познатих случајева (кад је Србија у питању, за њено подручје је највише доступних примера), реч је о непознатим људима. Често су јеврејски бегунци пред опасношћу мењали и по десетак породица у различитим местима, које су их предавале као неку врсту највеће заједничке светиње и тајне.“
Тако је, рецимо, од фебруара до почетка пролећа 1942, избегличку групу од четрдесет лица на Копаонику, у селу Данковиће, чувао и хранио Предраг Васић. Васић каже: „Све што сам учинио Јеврејима сматрао сам за своју патриотску дужност, а преко мене је прешло 98 душа.“ У одлуци да прими Јевреје подржао га је војвода Коста Пећанац, а кад се Пећанац споразумео с Немцима, заштиту Јевреја преузео је војвода Кесеровић. Породица Фење крила се око Студенице: „Свим њиховим домаћинима било је познато да крију јеврејску породицу; сељацима једино није било јасно због чега Немци прогоне Јевреје. Сама чињеница да су прогоњени, често је била одлучујућа да сељаци отворе своје куће за јеврејске бегунце“, каже Ристовић.

КО ЈЕ УБИЈАО ЈЕВРЕЈЕ У СРБИЈИ? Новинар и историчар Јаша Алмули, године 1993, када је србофобна хистерија на Западу достигла врхунац, упутио је писма Тајмсовом књижевном додатку (Times Literary Supplement), 8. октобра и 18. новембра, у којима излаже шта се заиста дешавало с Јеврејима у Србији за време Другог светског рата. Јер у то време Срби су на Западу оптуживани не само као убице Хрвата и Муслимана него и као антисемитски злочинци из Другог светског рата.
Алмули је, између осталог, писао: „У Студији XV штампаној од стране Израелског меморијалног музеја (Israel Memorial Museum), Yad Vashem, 1983, Кристофер Р. Браунинг (Christopher R. Browning) сумира своја открића у чланку ’Коначно решење у Србији’ (The Final Solution in Serbia): ’У Србији егзекутори су били примарно немачки војни персонал, не СС трупе… Стрељачки водови су деловали под изговором извршавања репресалија за губитке нанесене од стране партизана, не са отвореном намером уништења целокупне јеврејске популације. Несигурност око коначног циља и намере наци-јеврејске политике, није се продужавала, како било. Преживели јесењи масакр, углавном жене и деца смештени су у концентрациони логор Семлин (Земун) одмах преко реке Саве, с друге стране Саве од Београда и без обзира на доб и пол били убијани у гасним камионетима у пролеће 1942.’
„Амерички историчар Раул Хилберг, у својој књизи ’Деструкција европских Јевреја’ (The destruction of the European Jews, допуњено издање 1985) изјављује: ’Срби се ужасавају страног јарма у било ком облику и из тог разлога окупирана Србија била је позорница неометаног партизанског рата. Као и у Русији, немачка армија је кажњавала манифестације побуне, егзекуцијом талаца, пре свих јеврејских талаца.’ За јеврејске жене и децу у Србији Хилберг пише: ’У децембру… војне трупе преузимају трансфер породица побијених талаца у Семлину (Земуну) где је командант полицијске службе безбедности и СД-а Шафер (Schafer) дочекивао своје жртве… Почетком марта 1942, специјално возило долази из Берлина, гасни камионет. Сваког дана осим недеље и празника жене и деца су стављани у камионет…’ Операција је окончана 10. маја. Задовољан др Шафер известио је да проблем Јевреја у Србији више не постоји“, наводи Алмули у првом писму.

Никакво антијеврејско законодавство није спроведено од стране режима Милана Недића: Јаша Алмули

ТАКО ЈЕ ПИСАО АЛМУЛИ У другом писму, из те исте, 1993, Јаша Алмули пише светској јавности: „У фашистичкој НДХ која је била Хитлеров савезник током Другог светског рата, не 24.000 него преко 33.000 Јевреја је изгубило животе, око 21.000 из саме Хрватске и 12.000 из БиХ, која је била припојена Хрватској са немачким благословом. Велика већина од 33.000 јеврејских жртава била је убијена или изгладњивана и мучена до смрти у концентрационим логорима у самој Хрватској под управом хрватске усташке гарде. Око 5.000 је предато Немцима да буде депортовано у Аушвиц.
„У Србији, која је била под немачком војном окупацијом, не 23.000 него око 14.000 Јевреја изгубило је живот, готово искључиво у рукама Немаца. Око 5.000 јеврејских мушкараца било је стрељано од немачке војске у одмазди за губитке учињене им од стране српских партизана. Око 7.500 удовица и сирочади погубљених мушкараца било је погубљено гасом у немачком концентрационом логору близу Београда; око 800 је одведено из јеврејске болнице у Београду и такође угушено; и неколико стотина је било убијено од стране Немаца у малим градовима.
„Оптужба да је режим Милана Недића, постављен од Немаца у Србији августа 1941, са ентузијазмом учествовао у Холокаусту, јесте друга нетачна изјава у писму господина Хоареа. Никакво антијеврејско законодавство није спроведено од стране овог режима, ниједан логор смрти за Јевреје није подигнут, нити је икаквим управљано и практично никакво убиство није извршено (од овог режима). Све то било је учињено до стране немачке војске, полиције и СС-а који су готово у потпуности уништили српску и јеврејску популацију до маја 1942. док се неколико стотина Јевреја још увек сакривало код српских пријатеља. Немачка полиција их је ловила и многи су ухваћени уз помоћ полиције лојалне Недићевом режиму, привучени новчаном наградом коју су Немци исплаћивали. Ово је све што се може пронаћи о Недићу о објављеном истраживању Савеза јеврејских општина Југославије. Немци су се сами бавили Јеврејима у Србији; дужност Недићевог режима била је да брине о унутрашњој администрацији.
„Полуистина у писму господина Хоареа односи се на концентрациони логор Бањица у Београду. То је свакако био логор смрти и са српским полицијским особљем, али није био намењен Јеврејима. Овај логор је успостављен по немачком уређењу и српски персонал је био подређен контроли Гестапоа. Логор је био намењен Србима који су се супротставили немачкој окупацији, партизанима, комунистима и либералним патриотама. Од 23.697 особа које су биле затворене у овај логор само 455 били су Јевреји.“
Тако је писао Јаша Алмули.
И он би се чудио зашто Израел признаје лажну НАТО државу са седиштем у Приштини.

Говорио је да су Срби један невероватан народ, загрљајни народ, који чак туђина још више пригрљује него самога себе: Енрико Јосиф

СТВАР ЈЕ УЖАСНО ЈАСНА Енрико Јосиф, познати српски композитор, годинама је упозоравао Јевреје који су се укључили у антисрпску кампању деведесетих година прошлог века: „Молим вас, ствар је ужасно јасна. Ми смо са Србима у духовном сродству као два есхатолошка народа са ужасно сличном судбином. Нешто есхатолошки чудесно се над српским народом дешава као што се то дешавало до јуче и над Израелом. И зато је света дужност сваког од нас Јевреја да то схвати. Јер Јасеновац српски је оно што је наш Дахау. То се чак крије и не зна, али мора се и то сазнати. Онда бисте и ви амерички Јевреји све догађаје који су се сада дешавали у нашој земљи схватили на један сасвим други и истинитији начин.
„Молим вас, зато, немојте се више укључивати у прогањање, барем вербално, Срба, јер Срби су наша есхатолошка, духовна браћа. А друго, живети у једној Србији и не осетити да сте Јеврејин, то нигде у Европи ни пре Хитлера није било. То је по природном закону тако. Срби су један невероватан народ, ја га зовем загрљајни народ, који чак туђина још више пригрљује него самога себе. Има једно осећање за туђина да буде према њему поштен, крајње братољубив, и то је разлог што је ова Србија сада овако распарчана и подељена. Никад није полагала велику пажњу на то да ли су они, само они изабраници неки, али су поштовали оне који живе са њима и који Србији наравно желе добро. То је један изузетан народ и страшно је ово што је учињено. Врло је то учињено промишљено. И понављам, извршен је над Србима прави правцати медијски геноцид, медијски Аушвиц, претворили су Србе у наказе како су нас унаказивали кроз векове, а посебно преко Гебелса и његове пропаганде. Гледао сам страшну емисију у којој су изишле све оне налепнице о Србима, то је исто као кад је Хитлер Јевреје приказивао онако унакажене, сатане, ђаволе. То је непојмљиво, нешто страшно. Ипак, мора да постоји нешто. Јесте, ја разумем да је корисност снажна ствар за опстанак народа, али не и обезбожена корисност. Овде је то само рађено из разлога који апсолутно пред живим Богом не могу да опстану. И ја дрхтим над судбином починилаца овога ужасног геноцидног, медијског злочина који је против Срба спроведен. То је до сада непојам. Плашим се да говорим и слутим шта ће се догодити онима који су то починили, јер то није више моја ствар, то је Божија ствар. Што се каже, освета је Божија, није наша. Али вас молим схватите: онако како сте ви обавештавани, то је једносмерно, то је неодрживо и немојте се више прикључивати прогањању Срба потписивањем захтева за бомбардовање и остало, јер ви не знате да самим тим вршите духовно братоубиство, ми онда једноставно потписујемо и Аушвиц и пуно оправдање за оно што је радио до јуче немачки националсоцијализам. Немојте, молим вас, ја сам писао врховном рабину француском са молбом да својим верницима, барем верницима тамо, поручи да се не прикључују више овој лудачкој хајци, па то је средњовековна егзорцистичка хајка на овај српски народ. А он је изузетан у погледу загрљајности, вољења других народа, а да не говорим да је он био ваш не само савезник у Првом и Другом светском рату, него много пре Првог и Другог светског рата. Он је увек био привржен идејама које је једна велика Америка имала или једна данас пала Европа, мислим она права демократска Европа.
„То је једини разлог што сам прихватио да нешто овом приликом говорим, а сад да вам некако кажем егзегезу оног што говори Изаија. Кад он каже: ’народ којег ниси знао позваћеш га к себи’, ви сте за то најдивнији доказ. Ви не знате ко су Срби а идете страшно против њих онако како иде данашњи тренд збивања. Кад Изаија каже: ’он ће, тај народ, дохрлити к теби’, то означава нашу судбину дојучерашњег прогнаног, уклетог народа. Они су дојурили к нама, они су преузели нашу судбину. Ево дубоког егзегетског значења тога, то је једна велика истина и било би дивно да један део од тога ослушнете и почнете да се на неки други начин односите. Немојте веровати онима који стално говоре да су ти јадни Срби за све криви и да је то један ужасан кољачки народ. Наравно, и код Срба има оних који кољу као што свуда има, али је српска народна душа свет, загрљајна, предивна, какве ретко где има на овом иначе, нажалост, унакаженом свету.
„Ја вам стално понављам: Србин је наш духовни брат. Нигде се није могло толико не осетити да си Јеврејин као што је то било у овој дивној Србији. Али, ето ту се пророчанство испуњава. Народ којег ниси знао, дознаћеш га. Ми смо га у овом тренутку преко добрих казивања неких дивних Јевреја дознали и ’народ који тебе није знао, похрлиће теби’, значи који није знао твоју судбину сада је доживео твоју судбину. Дајте да их загрлимо, дајте да барем отћутимо кад неки од наших људи у полунезнању дижу непотребно глас против овог дивног народа.“
Шта би тек Енрико Јосиф, композитор „Смрти Стефана Дечанског“, рекао кад би чуо да Израел признаје лажну државу косметских Арбанаса?
Наравно да памтимо. И наравно да нас боли. И наравно да ћемо поступак израелских власти у признавању Косова и Метохије доживети као порицање оних историјских веза које су у овом тексту приказане. Али ми никад нећемо заборавити Јевреје који су живели и умрли за Србију, који су са овим народом делили и добро и зло.
Нека овај запис буде један скромни крајпуташ на светлој стази ка заједничком историјском памћењу.

Крај

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *